TUBORG NOVOGODIŠNJI PARTY
13/12/2007
Posle niza uspešnih promotivnih žurki, Tuborg organizuje spektakularan doček Nove godine. Da bi se Beograd još jednom našao na listi poželjnih lokacija za doček Nove godine, Tuborg tim je izabrao jednog od najtraženijih house di-džejeva - Armand van Heldena da bude zvezda novogodišnje noći! Pored njega, nastupiće i gost iz Velike Britanije Pit Guding, ali i domaća podrška.
Atraktivna scenografija i vizuelna iznenađenja učiniće da ova noć ostane u pamćenju svih posetilaca. Za novogodišnju noć izabrali smo već dobro poznatu lokaciju – EXPO centar (Španskih boraca 74A, Novi Beograd).
preuzeto sa: nadlanu.com
funny beer comercials
11/12/2007
dnevnik jednog piva- mala turneja
3/12/2007
Eto nisam dugo nista pisao, pa rekoh ajde malo nesto da bacim na tastaturu... U subotu sam išao na jednu mini turneju sa kud-om, u kome inace igram, u jedno mesto koje se zove Ada, u Vojvodini. Kada smo krenuli odmah je počela da kruži po busu flaša sa nekom brljom, kažu da je loza... i ljudi poceli da se zagrevaju pred koncert... Putovali smo nekih 3 sata bez pauze, i stigli smo tamo kada se vec smračilo. Samo mesto je jako mirno, mozda zato što je bila nedelja, otkud znam... Našli smo neku birtiju, piceriju, šta li je vec.....kako bi nesto pojeli, jer smo bili pregladneli. Fino mesto, ima sto za bilijar, za stoni fudbal, onako opšteno... Normalno, od kako smo ušli, sa vrata su nas snimali, jer im nismo poznate face... Svi pricaju Mađarski tako da nemas pojma šta ti misle... ali nije bilo nikakvih problema... I ajde, donese nam onaj lik jelovnike, cene smešne... Nas šestoro je jelo i pilo za nekih 1200 kinti... Kada smo se naždrali, eee.... sad treba odigrati koncert... Počelo presvlačenje, steži pojas, pomeraj organe... Na sceni jedva i dišeš. Odigrasmo nekako, nije bilo loše, s'obzirom da sam par puta poleteo da padnem, moglo je biti i gore...
Kada smo se spakovali i spremili da krenemo, domaćini su nas lepo ugostili, spremili su nam klopu i neke sokove,i naravno opet neku brlju... Pre samog ulaska u bus ortaci su lepo otišli i opustošili sve prodavnice za pivo... kasnije se ispostavilo da ni to nije bilo dovoljno... Čim smo krenuli u busu se otvara pivo, počinje se sa pesmom i eto je žurka očas posla... Kako vozač malo jače ukoči ili skrene, leti pivo na sve strane...Mislim da je sutradan išao na kompletno ribanje enterijera Kada su se bešike napunile, STAANIII!!! Prva pumpa je bila naša, taman mesto za olakšanje i nabavku piva. Da su mogli cisternu da zakače, verovatno bi to i uradili. Vraćanje u autobus i nastavlja se žurka... do Bg-a se nije stajalo...
trenutak kada mu se napunila besika... 
Ja sam sve to preživeo i bez piva 
, ali proveo sam se odlično 
, dok su oni pili, ja sam pokusavao da sviram, i kada sam video da od toga nema vajde okrenuo sam se drugom delu autobusa... "mom delu"...hehe...
Happy end? to be continued....
dnevnik jednog piva
21/11/2007
DAJTE MI PIVO!!!! 
E ljudi moji kad biste samo znali koliko je teško pisati o pivu, a ne piti ga.... Sve bih da napišem nesto o nekom pivu posebno, i onda se setim da sam i zaboravio kakav je ukus tog piva...
... i sve to zbog nekih lekova koje moram da pijem 6 mesci.... Eeee, a kad se samo setim dana kada se bar "jednom nedeljno" odlazilo u pivnice, i one najgore birtije gde je pivo 30-40 dindzi, socijala najgora... Mozda ove iskusnije pivopije znaju za kafanicu ispod starog mosta iza BAS-ove stanice... Dosta puta se izlazilo iz te birtije sa 4x4 pogonom... Ma ima jedan dan lepo da sednem, da batalim lekove par dana.... i da se lepo podsetim svega ko' čovek... Čuće se....
jos malo istorije...
8/11/2007
Blagostanje Lagaša nije dugo trajalo. Jedan od namesnika susednog Ura se osamostalio, utemeljio dinastiju Ura i osnovao novu državu u kojoj su se stopile Sumer i Akad. No nastavio je da neguje tradiciju kulture, umetnosti, graditeljstva i utro je put stvaranju "pravne drzave". Pravilo "uspostaviti pravičan red u zemlji" tada začet, smatra se za početak tradicije pravnih propisa i donošenja zakona. Sledila je borba za vlast, dinastije su nastajale i smenjivale se i tako je bil osve do kralja Hamurabija koji je celu tu teritoriju podvrgao pod svoju vlast i proglasio se kraljem Vavilona. Vavilon se prostiraona 120 000 km2, a dobio je ime po gradu Vavilonu (Babilonu kako su ga Grci nazvali po imenu Babili, "Božja vrata") koji je u to vreme bio središte političkih, verskih i duhovnih zbivanja tog vremena, raskrsnica trgovačkih puteva i centar jedne od najplodnijih žitarica tog doba. Pivo je bilo i ostalo sastavni deo života. Pilo se da bi se ugasila žeđ, ali kao i hrana. Radnici u polju i na kanalima dobijali su po pet litara dnevno, a žene koje su obavljale teške fizičke poslove dve do tri litre.
Kralj Hamurabi je jedna od najzanimljivilih ličnosti Drevnog istoka. Ostao je zapamćen po pravednosti, procvatu nauke(pre svega astronomije) i uredjenju državne uprave. Za sobom je ostavio zakonik (Codex Hammurabi) koji je oko 300 članova obuhvatao sve što je bilo od važnosti za javno i privatno pravo. Između ostalog i propise vezane za spravljanje i promet piva. To nije ni malo slučajno, budući da se u to vreme u Vavilonu znalo za više od 16 različitih tipova piva, ili bolje reći proizvoda tipa piva. Zakonik je regulisao i količinu ekstrakta piva i njegovu cenu, ali i kazne ako se onaj ko ga proizvodi i toči o njega ogluši. Tako stoji: "PIVO NE SME SADRŽATI PREVIŠE VODE I NE SME SE PRODAVATI PO PREVISOKOJ CENI".
Zakonik je predviđao: " AKO ONAJ KO TOČI PIVO NE TRAŽI ZA NJEGA ŽITO, NEGO NOVAC, VARA NA MERI, ILI TOČI LOŠE PIĆE, TREBA BITI KAŽNJEN, BAČEN U VODU I UDAVLJEN".
Upravo tako:" pivo se nije smelo prodavati!". Nije se smelo menjati za novac, već samo za nešto isto tako dragoceno:žito. Zakon i kazna smrću danas zvuči prilično radikalno, mada treba znati još nešto. Imao je i svoju lepšu stranu. Predviđao je da se pivo i besplatno deli: radnicima 2 lit, slugama 3 lit, a visokim službenicima državne administracije i sveštenicima 5 lit.
preuzeto iz knjige "Šta se krije ispod bele pene?" Dr. Ida Leskošek-Čukalović
jos malo istorije...
6/11/2007
U plodnoj dolini Tigra i Eufrata, prostirala se država Lagaš sa svojih osam malih gradova i 40 sela. Ona se u mnogo čemu razlikovala od Akadaske države, koja je bila u susedstvu. Lagaš nije vodio osvajačke ratove i umesto oružane sile koristio je trgovinu i diplomatiju. Umesto ratova, bavio se graditeljstvom, umetnošću i naukom. Njegovi vladari trgovali su od Sredozemnog mora do Persijskog zaliva, a ostavili su za sobom hramove, kipove, sisteme za navodnjavanje i glinene tablice. Tako su ostali zapsi koji su sačuvali njihova znanja u matematici, astronomiji, algebri, muzici i prvi ep. Ep govori o Gilgamesu kralju Uruka, njegovom čudnom prijatelju Enkiduu i boginji Ninkasu. Po predanju Enkidu je odrastao u stepi među životinjama. Bio je divalj, ali i odan Gilgamešu. Pratio ga je i štitio u njegovom pohodu protiv Hurave, gospodara kedrove šume. Ninkasu je bila boginja koja je čuvala tajnu spravljenja slada i piva. Kuvala je pivo, "čudesno piće" namenjeno bogovima i upravo ono je odigralo presudnu ulogu u preobraćanju Enkidua. Bilo je dovoljno da on popije 7 čaša tog napitka, pa da doživi preobražaj i da se iz polu-bića pretvori u čoveka. Enkidu je poginuo u boju, Gilgameš je takođe izgubio bitku, ali je priča o pivu nastavila da živi. Boginja Ninkasu je čuvala tajnu spravljenja piva, ali je zapis o njoj "Himna boginji Ninkasu" iz 1800 p.n.e. ostao i danas se smatra najstarijom recepturom spravljanja piva...
nastavice se.....
101 razlog zašto je pivo bolje od žene....
1/11/2007
1. U pivu mozeš da uzivaš ceo mesec.
2. Mrlje od piva se lako peru.
3. Pivo ne moraš da izvodiš na pice i veceru.
4. Tvoje pivo ce te strpljivo cekati u kolima dok gluvariš okolo.
5. Kad tvoje pivo splasne sve brige su ti prošle.
6. Pivo nikada ne kasni.
7. Pivo ne izluduje ako traziš drugo pivo.
8. Ako je ruzno, pivo mozeš skloniti bilo gde.
9. Sa piva se skida etiketa vrlo lako.
10. Kad odlaziš u bar, siguran si da mozeš drmnuti bar jedno pivo.
11. Pivo nikada nema glavobolju.
12. Pošto popiješ pivo, za bocu uvek mozeš dobiti još neki dinar.
13. Pivo se nece rasplakati ako dodeš kuci sa još jednim pivom.
14. Ako uzivaš u pivu na pravi nacin, uvek ce ti biti bistra glava.
15. Pivo uvek leze lako.
16. Pivo mozeš da deliš sa svojim prijateljima.
17. Za noc mozeš skinuti i više piva, a da se osecaš dobro.
18. Uvek mozeš biti siguran da si prvi koji otvara bocu piva.
19. Pivo je uvek vlazno.
20. Pivo nikada ne insistira na jednakosti.
21. Pivo mozeš priuštiti javno.
22. Pivo se ne brine ako se vracaš kasno.
23. Ladno pivo je dobro pivo.
24. Pivo se ne mora prati da bi imalo dobar ukus.
25. Ako promeniš pivo ne moraš da placaš alimentaciju.
26. Lepota piva nije samo površinska.
27. Suštinski kvaliteti piva lako se prepoznaju po etiketi.
28. Kad pivo peni znaš da nema besnilo.
29. Intelektualne vrednosti piva su nebitne.
30. Nijednom pivu ne smeta dim.
31. Nijedno pivo nema pokvaren zub.
32. Kad startuješ pivo znaš da te nece odbiti.
33. Preko piva ne mozeš da dobiješ ni jednu venericnu bolest.
34. Pivu je potpuno svejedno koju muziku slušaš dok ga ljuštiš.
35. Što si deblji to ti pivo bolje lezi.
36. Ako pivo ostaviš nedovršeno neceš imati bolove.
37. Pivo nema rodendan ni Dan piva.
38. Svako pivo je lako i jeftino.
39. Pivu ne smeta ako si ruzan i glup.
40. Pivu ne smeta ako nisi materijalno situiran.
41. Ako imaš tremu konobar ce ti rado servirati pivo.
42. Pivo se ne linja.
43. I u najgoroj kafani se moze naci dobro pivo.
44. Kada ostaviš pivo siguran si da te nece ogovarati kod drugih piva.
45. Pivo nikada nije masno.
46. Svako pivo pada na isti pokret ruke.
47. Pivu je potpuno svejedno kada ceš ga popiti.
48. Pivom mozeš nekaznjeno da gadaš prolaznike sa prozora.
49. Pivo uvek ima kondiciju i raspolozenje.
50. Svako pivo ima uzak grlic.
51. Zbog piva mladeg od 18 godina se ne ide u zatvor.
52. Ako si na ulici grub sa pivom niko te nece premlatiti.
53. Pivo mozeš da vodiš i na kartanje.
54. Pivo nikada nece pozeleti da igra preferans.
55. Pivo moze da se koristi odmah pošto se proizvede.
56. Pivo ne lupeta gluposti dok ga ljuštiš.
57. Kada spavaš sa pivom mozeš i da hrceš.
58. Pivo nema roditelje ni agresivne prijatelje.
59. Ne moraš da staviš gumicu u usta kada piješ pivo.
60. Ako prospeš tude pivo, vlasnik ce rado prihvatiti da ga castiš drugim.
61. Ako imaš dva piva istovremeno ne moraš da gledaš na sat.
62. Pivu ne smeta ako si pivopija.
63. Pivo nikada ne moze da zaglavi.
64. Na pivo se nikada ne skupljaju muve.
65. Pivo uvek ima vremena i nikada nema obaveza.
66. Pivo nikada nije suviše maljavo.
67. Ako piješ crno pivo neceš imati problema sa K.K.K.
68. Uvek mozeš da dobiješ pivo od prijatelja.
69. Nijedno pivo ne dozivi da bude staro i ruzno.
70. Pivo nema ništa protiv muških šovinista.
71. Pivo je uvek u providnoj ambalazi.
72. Pivo ne gunda ako si sadista.
73. Od jednog piva još niko nije dobio infarkt.
74. Pivo se ne buni kad si pijan.
75. Pivo nema usadene moralne norme.
76. Pivo je gluvonemo i povodljivo.
77. U slucaju potrebe mozeš upotrebiti i staro pivo.
78. Pivo nikada samo sebi ne dize cenu.
79. Pivo nikada ne suprotstavlja svoje mišljenje tvom.
80. Pivo te nikada nece dovesti u iskušenje da ga prospeš.
81. Za otvaranje svakog piva potrebno je sasvim malo napora vremena i nerava.
82. Pivo uvek zna šta hoce (da bude popijeno) i to ne skriva.
83. Pivo uvek ispunjava sve što od njega mozeš ocekivati i pri tome se ne buni.
84. Kad piješ pivo sve drziš u svojim rukama.
85. SAM odreduješ dinamiku.
86. Pivo se nece uobraziti ako mu pokazeš koliko ti je stalo do njega.
87. Pivo mozeš kad hoceš a zenu kad mozeš.
88. Loše pivo uvek mozeš zameniti boljim.
89. Pivo ce biti zadovoljno nezavisno od poze u kojoj ga cepaš.
90. Ako ti se pivo ne svida mozeš nekaznjeno da ga prospeš.
91. Nijedno pivo se ne otima kad pozeliš da ga popiješ.
92. Pivu ne smeta ako neko posmatra dok ga obraduješ.
93. Pivo ne poplavi kad ga prospeš po podu.
94. Da bi popio pivo potreban i dovoljan uslov je da odstraniš cep.
95. Nije protivzakonito biti vlasnik gajbe piva.
96. Ako zestoko navališ pivo ti nece sasuti suzavac u lice.
97. Uz pivo ti nikad ne moze biti dosadno.
98. Pivo mozeš da piješ uvek, bez obzira na starost.
99. Pivo ne moze da te izblamira u društvu.
100. Pivu je dovoljna jedna flaša.
101. Pivo ne insistira na romantici pre nego što ga otvoriš.
Da li ste znali da...
28/10/2007
...da su žene drevnog Vavilona pravile i točile pivo. Žena koja bi popila pivo bila bi spaljena.
...su pivari drevnog Vavilona, koji bi pravili loše pivo, bili udavljeni u svom sopstvenom pivu.
...se posle dobre čaše piva ne samo lepo spava, već i lepo sanja. Sanjati pivo znači uspeh, napredak i sreća.
...je narodna izreka "pivce za živce" istinita. Pivo je prirodno i samim tim umirujuće sredstvo, a samim tim i lek protiv stresa.
...se kaloričnost piva meri prema procentu alkohola i ekstrata koje ono sadrži.
...pivo u umerenim količinama može biti izvor energije posle fizičkog napora.
...prema nemačkom "zakonu o čistoći piva" iz 1516g. "pivo moze proizvoditi samo od slada, vode, hmelja i kvasca, bez ikakvih dodataka".
...je Belgija jedina zemlja na svetu gde možete naći sve vrste piva sa najraznovrsnijim ukusima.
...da nam slad daje alkohol, ukus i boju.
proizvodnja piva
26/10/2007
Pivo nastaje pravljenjem sladovine, tako što sirova zrna žitarice i krupicu sipamo u vrelu vodu u velike tankove. U unutrašnjosti tih tankova nalazi se sistem propelera koji stalno mešaju kominu. Sipajući krupicu u vodu koja je zagrejana do prave temperature, a koje ima dva ili tri puta više od njene težine, stvaramo sladovinu. Krupica se rastvara u komini, dok se skrob pretvara u šećer. Filtrirana sladovina pumpa se u kazan za kuvanje. Trajanje kuvanja zavisi od stepena isparivanja, tj. količine sladovine koju pivar želi da ispari tokom određenog vremena. Tokom kuvanja smese, što obično traje sat i po, pivar dodaje hmelj, i ukoliko se koriste u toj vrsti piva, korijander ili kirasao. Sladovina se hladi tako što prolazi kroz uređaj za prenos toplote, na 6 do 12 stepeni celzijusa za piva koja se dobijaju donjim vrenjem, i 15 do 25 stepeni za piva koja se dobijaju gornjim vrenjem. Ohlađenoj sladovini dodaje se kvasac koji se uzgaja usamoj pivari. Kvasac se hrani šećerom i aminokiselinama iz sladovine, pretvarajući ih u alkohol i ugljen-dioksid. Alkohol ostaje u sladovini, dok ugljen-dioksid isparava. Što više šećera ima u sladovini (gustina), to više nastaje alkohola i ugljen-dioksida, uglavnom u jednakim količinama. sadržaj šećera u sladovini postepeno se smanjuje tokom fermentacije, dok se sadržaj alkohola povećava, pa sladovina više nije gusta. To pivari zovu "razblaživanje". Na kraju procesa fermentacije, samo 20% nije fermentisano. Sladovina sada sadrži alkohol i vec se može nazvati pivom, doduše mladim, pa ga tako zovu i "zeleno pivo".
Filtracija uklanja maksimum kvasca iz zelenog piva pre nego što se ono pošalje u tank za "odležavanje" gde će sazreti. Tokom odležavanja, ukus piva se definiše, a njegova aroma se rafiniše uklanjanjem svih sumpornih i karbonskih jedinjenja. U pivu se taloži još kvasca i ono nastavlja fermentaciju. Kao rezultat toga, nivo CO2 raste na onaj nivo koji je pivar prethodno odredio. To se naziva saturacija. Pivo se čuva na niskoj temperaturi (1/2 stepena), kako bi hladnoća stvorila zamagljenost u pivu. Efekat zamagljenosti stvoren hladnoćom (pahuljice belančevina + tanin) i kvasac koji se još nalazi u pivu, treba ukloniti finom filtracijom, posle koje nastaje čisto i sjajno pivo. Filtracija se vrši pumpanjem piva kroz filtere. Saturacija piva se prilagođava nakon filtracije, kada se u njega ubrizgava CO2 koji je natao fermentacijom. Tada imamo gotov proizvod, PIVO koje je spremno za pakovanje i otpremu. Svaki pivar strahuje od kontaminacije piva, stoga se u proizvodnji primenjuju veoma stroga higijenska pravila. Kako bismo izbegli gubitak saturacije kod piva tokom procesa punjenja, svaka boca se predhodno puni CO2 pod pritiskom. Ukoliko se pivo izvozi i ako postoji mogućnost da predugo bude uskladišteno, ono se i pasterizuje. ovaj proces uništava sve preostale ćelije kvasca, koje bi, uprkos finoj filtraciji, mogle biti prisutne u pivu.
sastojci koji se koriste za proizvodnju piva
19/10/2007
Od čega su ljudi pravili pivo kroz vekove zavisilo je od toga koje su im zitarice i plodovi bili dostupni. Afrikanci su pravili pivo od šecerne trske i prosa. Kinezi su pravili pivo u sto vreme kada i Egipćani, s tim što su imali napredniju tehnologiju i češće koristili proso i pirnač. U Latinskoj Americi, Asteci su poštovali svoje "pivske" bogove, a brazilski Indijanci su od korena manioka i przenih žitarica proizvodili tamno pivo sa ukusom koji ih je podsećao na dim. Južnoamerički Indijanci su prozvodili svoje pivo (chicha) tako što su žene žvakale jezgro kukuruza, takvu smesu mešale sa vodom i ostavljale da fermentira ( ovakvo pivo se još uvek proizvodi u nekim delovima sveta). Kroz vekove, narodi su dodavali razne sastojke kako bi dobili specifican ukus piva. Sumeri su dodavali urme i med, Egipćani đumbir, kleku, šafran i razne druge trave. Skandinavski narodi su dodavali brusnicu, borovnicu i mirtu. U srednjem veku za bogatiji ukus piva koristili su ruzmarin, mirtu i hajdučku travu. Za jača piva dodavali su se skuplji začini kao što su đumbir, cimet i karanfilić, a ponekad beli luk i biber za maskiranje kiselog ukusa piva.
Sastojci koji se danas koriste u prizvodnji piva su: Slad - žitarica čije zrno treba da prođe komlikovane procese - klijanje, prženje, i mešanje - prenego što stigne do čaše. Postoje različite vrste slada. Svako pivo ima posebnu kominaciju slada, koje mu daje specifičnu notu. Sirova zrna ječma su neupotrebljiva u pivskoj industriji. Ona prolaze kroz više faza, pre nego što postanu slad: potapanje zrna u vodu, klijanje(skrob se prtvara u šećer), prženje (od temperature prženja zavisi vrsta slada), završna obrada (klice se skidaju). Tipovi slada: Beli slad - koristi se za većinu piva: za svetlo pivo i zlatni PIlsner; Smeđi slad - danas se retko koristi, daje bakarnu boju pivu; Kristalni slad - daje puniji i slađi ukus pivu; Čokoladni slad - za tamnu boju piva; Crni slad - skoro zagoreli čokoladni slad. Zbog svoje gorčine, koristi se za jaka, tamna piva.
Druge osnovne sirovine od kojih se dobija pivo su voda, hmelj i pivski kvasac. Voda je nezamenljiv sastojak, od čijeg kvaliteta uglavnom zavisi i kvalitet i tip piva. Soli rastvorene u vodi utiču na reakcije koje se odvijaju u toku proizvodnje i kao takve utiču na ukus, boju i miris finalnog proizvoda. Hmelj je loza iz porodice konoplja. prvenstveno se koristilo kao konzervans. Zbog alfa kiselina daje pivu karakterističan gorak ukus i aromu. Kvasac - živi organizmi - gljivice, u milionskim kolonijama. U pivima gornjeg vrenja (jaka piva), ćelije kvasca se dižu na površinu tečnosti, dok u pivima donjeg vrenja (svetla piva), kvasac tone. Kvasac za narastanje koristi šećer iz slada, a alkohol i ugljen-dioksid su nusprodukti ovog procesa. U proizvodnji piva još se dodaju šećer, kukuruzne flekice, pirinač, preprženi ječam, i poboljšivači ukusa: med, ljute paprike, đumbir, korijander, trave i voće.
istorijat i tradicija piva
16/10/2007
Pivo je jedano od najstarijih pica koje je ljudska ruka napravila. Jos su Vavilonci i Sumeri oko 7000-5000 p.n.e fermentacijom zitarica pravili to pice i vec tada su znali razliku izmedju piva pravljenog od jecma i piva od drugih zitarica. Kasnije su Egipcani, posto na svom tlu nisu mogli da uzgajaju vinovu lozu, razvili tehnike pravljenja piva, stvarajuci tako razne vrste ovog pica: zythum, disythum ili korma. Stari egipcani verovali su da je Oziris, bog poljioprivrede, smrtnicima preneo umece pracvljenja piva. Za pivo su znali i stari Grci i Rimljani. Njihovo omiljeno pice je blo vino, sli ono je bilo suvise dragoceno da bi ga bilo dovoljno. Zato je vino proglaseno picem bogova i pili su ga samo povlasceni. Pivo je bilo pice obicnog naroda, dostupno svima. nordijski narodi (Kelti, Saksoni i Germani) takodje su pravili i pili pivo oko 1000 godina p.n.e. Dolazak evandjelizma podstakao je gradnju manastira i opatija, pa su monasi poceli da kuvaju pivo za potrebe lokalnih zajednica, kao i da bi ispostovali pravila raznih manastira. za vreme trajanja posta, njegov naziv- "tecni hleb", bio je vise nego koristan. jos postoje manastiri u kojima se pivo pravi na nacin star 1000 godina. Prva vrsta filtriranog piva, proizvedenog niskom fermentacijom, pojavila se 1842. u gradu PILSEN (Plzen, Ceska Republika). Buduci da je postiglo uspeh, prosirilo se sirom sveta i danas je poznato kao PILS pivo. Tek u 19. veku u pivarsku tehnologiju unesene su inovacije, sa dolaskom parne masine, saharimetra, elektro-motora, primene industrijskog hladjenja itd.
vrste piva
16/10/2007
Piva se dele u dve osnovne grupe po mestu fermentacije kvasca u procesu proizvodnje: ALE - sinonim za sva piva gornje fermentacije, od lagera je starije bar hiljadu godina; LAGER - od nemačke reci "čuvati", u Engleskoj označava bilo koje zlatno, pivo donje fermentacije, a u ostaom delu sveta ima skoro isto značenje kao uopštena rec PIVO. Vrste piva koje se najčesće mogu sresti na domaćem i svetskom tržištu su : PILSNER - zlatni, hmeljasti, aromaticni lager iz Plzena, Bohemia (Češka). Prvi put proizvedeno sredinom 19. veka, a pravi Pilsner Urquel se i danas tu proizvodi. Nemački Pilsner je dominantan na svetskom tržištu. suv je i hmeljast, svetle, zlatne boje. Sadrži oko 5% alkohola i manje ima slada od originalne Češke verzije; PORTER - smatra se da je prvi put proizvedeno 1722. u Londonu, mešanjem karakteristika jakog, smedjeg i starog ejla. Porter nikada nije bio zanatski proizvodjen - došao je sa industrijskom revolucijom. Ima jednu prednost u odnosu na ejl - trajnije je; STOUT - potpuno suprotan Pilsneru. Suvo, crno pivo kome se, u procesu proizvodnje dodaje ječam, kao i veća količina hmelja, čime se dobija karakterističan ukus; BELO PŠENIČNO PIVO potiče iz Belgije. Vari se sa 50% pšenice(umesto ječma), a dodaju se i kora narandze i korijandera. HOEGAARDEN je najpoznatije belo pšenično pivo, koje je prvi put proizvedeno 1966. godine. Najpoznatija pšenična piva su: BRUGS TARWEBIER, DENTERGEMS WITBIER; CRNO PIVO u Nemačkoj i Japanu, jaki lager s ukusom crne čokolade. U Engleskoj, crna piva su jaka, imaju boju smole, slatka su i koriste se za pravljenje "šendija" (miks limunade i piva) ; BOK - pivo za hladno vreme, sa vecim proncentom alkohola (6.5%) . Tradicionalno je tamno, ali je danas i zlatno-bronzano. Poreklom je iz Donje Saksonije, a povezuje se sa Bavarskom, Austrijom i Holandijom; IRISH ALE - blagi, pomalo slatki, crvenkasti ejl, poreklom iz Irske. U Francuskoj se pravi KILLIAN'S BIERE ROUSSE, u Americi KILLIAN'S IRISH RED. Ginisov SMITHWICK'S of KILKENNY je najpopularniji ejl u Irskoj; KIRK - je mala tamna trešnja koja raste u okolini Brisela. Belgijsko pivo, kome je sekundarna fermentacija stimulisana dodavanjem trešanja, za suvi, voćni ukus i jaču boju; PIVO SA MALIM SADRZAJEM ALKOHOLA - novo pivo (od 1980), sadrzi oko 2.5% alkohola ili je potpuno bezalkoholno (0.05%); MILD - pivo donje fermentacije, sa malo hmelja, moze biti i tamno i svetlo. Tradicionalno radničko pivo, koje je služeno na točenje u pabovima. Sada se zadržalo samo u Zapadnom Midlendu i severozapadnoj Engleskoj.
