bloganje i blogersko prigovaranje
Virtualni svijet...hmm, moje sanjarstvo je opet došlo do izražaja. Ne znam zašto, ali bilo je lijepo mislit da u ovom „drugom“ svijetu se neke stvari ipak razlikuju. I da je sve to projekcija nečeg što imam u glavi. Da...dugo je trajalo. Ili sam ja jako blesava, naivna i u oblacima, ili stvarno nešto u drugima ne štima. Ne pokušavam se izdić iznad nikoga, i nepobitna je činjenica da sam po blogovima srela jako puno pozitivnih ljudi, ali nažalost, kako to biva i u „stvarnom“ životu one druge strane vage je puno više, i preteže. I čini mi se da na ovom mediju sve stvari nekako puno lakše pronađu uši da ih se čuje, vjerovatno iz činjenice da su sve oko nas u većini slučajeva ljudi koje ne znamo, pa za čije osjećaje i manje brinemo. Ali dragi Bože kojih sam se ja tu priča nagledala i naslušala. I sav taj prljavi veš se tako nekako ponosno vijori po postovima. Skidam kapu ljudima koji imaju samo potrebu da nešto napišu, da se izraze, da nas možda nečem nauče, da nas puste u svoje osjećaje. Jedna je po meni činjenica nepobitna, da je 80% ljudi na blogovima jer nečim nisu zadovoljni u svom životu. Blog je sredstvo kojim izlazimo u svijet i možemo napravit kakvu god fasadu poželimo, biti krhke damice, vatrene lavice, neustrašivi predatori, zbunjeni papci, drski frajeri, centar svih zbivanja. I možemo biti jako slatkorječivi, i svakog zvat draga/i. A onda ide ona razlika između pojavnosti na postovima, i onog što se odvija u privatnim porukama. Sretni brakovi odjednom više nisu istina. Lude zaljubljenosti odjednom i nisu više baš tako lude. Neustrašivost je odjednom u srazmjeru sa hrabrosću lava iz Čarobnjaka iz Oza. Zaborave se drage ženice, dragi muževi postanu samo stranci (opet moram naglasit da ne želim generalizirat, naravno, jer ima ljudi koji savršeno dijele ono tu i ono vani, ako se može takva nekakva distinkcija napravit). I tako je lako tu biti vamp, vjerujem da to ponese. Hej pa jebote, ja tu mogu ispast jebena zavodnica/k. A vani sam tek neprimjetna jedinka koja kupuje ujutro kruh, odradi posao, dođe kući i radi uvijek iste stvari, ali na blogu? Pa danas mogu bilo što izmislit da sam radio/la. I mogu imat sve žene/muškarce ovog svijeta barem u mislima. A pokušaj tu nije kažnjiv, osim u slučaju da malo previše obećam pa slažem. Tada me se može prozivati po blogovima, ali jebeš to, otvorim si novi nick, nađem novi blog, i eto me opet jašem. Ja imam sreću da ne komuniciram previše s ljudima, ali opet nekako informacije dođu do mene, valjda ljudi osjete da ne lajem okolo i da mi prenošenje raznih priča nije zabavno. I ono malo informarcija što dođe je za mene previše. Svaki put mi treba vremena da si svoj svijet opet stabiliziram, da se uvjerim da sam normalna. Neke ljude tu jako cijenim, nema ih smisla nabrajat, jer vjerujem da oni to znaju i bez toga, a ovo ostalo, kao i u stvarnom životu, tko mi ne paše, ne približavam mu se. Ne natječem se u dokazivanjima, ne treba mi, znam tko sam i šta sam. Tu i tamo vani, sve sam to ja, nema razlike. Obična, i ne pada mi napamet si stvarat tu dojam da sam imalo drugačija. Jer bi to značilo da nisam sobom zadovoljna, a sve i da nisam sobom zadovoljna, na tome bi onda poradila djelima, a ne rječima. No sad ispada da sam tu sebi htjela neki hvalospjev složit, a nije mi baš to bila namjera. Možda sam malo u krizi sa svim ovim pojavama na blogovima jer su mi puno dostupnije nego u stvarnom životu, ili čisto zato što je ljudima puno lakše pričati dok se kriju iza anonimnosti. A muvanja je bilo i uvijek će biti po blogovima, samo ne vidim potrebu da se to onda maskira. I namlila sam svega i svačega, mislim da je dovoljno jasno onima koji razumiju J.
KOMENTARI:
Poslao
ffrida u 10:37, 15/3/2007 | Link | |
Bas, svasta ima po tim blogovima!
Sto kazes...Ili sam ja jako blesava, naivna i u oblacima, ili stvarno nešto u drugima ne štima?
Posle izvesnog vremena na blog portalu shvatiš ko je ko i sebi odabereš "mesta" na kojima možeš funkcionisati. Kao što si izabrao i blogovanje kao vid druženja i "pražnjenja". Što se anonimnosti tiče, verujem da svaki bloger na neki način ima potrebu da izadje iz nje, a što se mene lično tiče - nemam potrebu da budem neko drugi, piše sve u profilu. Kome nije drago moje prisustvo može sasvim slobodno da preskoči moje postove, ali i da me uputi da ne ostavljam komentare. Pošteno? Bekstvo od stvarnosti nije najbolji način da se živi, ali ponekad bude jedini da se preživi, ili da se "pljune" ono što pritiska Ko zna-sve zna.
Ko zna-sve zna.
Poslao
drvo u 12:14, 15/3/2007 | Link | |
Skidam kapu ljudima koji imaju samo potrebu da nešto napišu, da se izraze, da nas možda nečem nauče, da nas puste u svoje osjećaje...
P.S.Takve volim blogove
P.S.Takve volim blogove
njuskice, zaprepastila se kada bi znala koliko ima bolesnih umova na tim istim blogovima...sreca pa te pravi prijatelji usmere na pravi put...
uvek mi dodje krivo kada ono sto vredi - zbrise sa ovih s(p)aj(d)ber prostora...mislim na blogove..u ovom slucaju...
uvek mi dodje krivo kada ono sto vredi - zbrise sa ovih s(p)aj(d)ber prostora...mislim na blogove..u ovom slucaju...
Poslao
jazz u 14:25, 15/3/2007 | Link | |
god gave rock'n'roll to you ))
ljudi su na svakom mestu slichni...da ne kazem, isti ..
))
ljudi su na svakom mestu slichni...da ne kazem, isti ..
Њушкице Хекторовић, стоји све то што кажеш, али мени лично чини се да, ма колико се трудио, не успевам да изгледам као неко други. Само мало метафоричнији, закукуљенији, замумуљенији. Чини ми се да је овде битан пре свега нови почетак, и то је оно на шта се маса пали... А не знају да новог почетка нема. Оно су, што су.
Poslao
bestioferatur u 16:12, 15/3/2007 | Link | |
da nije bilo neta i blogova izmedju ostalog nikada ne bih saznala kako sve ljudi zive i kakvog sveta ima. jos sam zacudjena, ocito je da sam zivela pod staklenim zvonom... svi smo mi samo to sto jesmo... objavljujem zato sto pisem, hoce li ko citati ili komentarisati, nije mi bitno, zaista. one do cijeg mi je misljenja stalo sama pitam, za isto. umorili su me i komentari i citanje blogova, ali ovo tvoje je tako iskreno i nekako decije, lepo kada volimo i kada nas boli sve je to samo nase, suma sumarum.
kada volimo i kada nas boli sve je to samo nase, suma sumarum.
Poslao
bamby u 19:00, 15/3/2007 | Link | |
blogovi su tu, svakome da njima raspolaže kako zna i umije, ja se samo ponekad iznova zaprepastim nekim pričama, i dok god je tako znam da sam normalna )) nije blog jednostavna stvar, čisto zato što iza njega stoje kompleksni ljudi, svatko sa svojim iskustvima, nadama, dobrim i lošim željama... a koliko se možemo ili ne možemo uklopit u neke okvire je posve druga tema ) hvala na komentarima, svi ste na neki način okrznuli još poneku dimenziju bloganja, da se stvori sveukupna slika ))
)) nije blog jednostavna stvar, čisto zato što iza njega stoje kompleksni ljudi, svatko sa svojim iskustvima, nadama, dobrim i lošim željama... a koliko se možemo ili ne možemo uklopit u neke okvire je posve druga tema ) hvala na komentarima, svi ste na neki način okrznuli još poneku dimenziju bloganja, da se stvori sveukupna slika ))Od prvog sam dana krenula u virtualni svijet sa svojim zemaljskim i svakodnevnim imenom i prezimenom znajući što hoću. Istina, imala sam radi toga i svakakvih manjih i većih neugodnosti i svega, ali na koncu, ispostavilo se da sam malo po malo izvršavala svaki zadatak kojega sam stavila pred sebe. Nemam potrebe biti iza fasade i kad nekamo idem sve obavijestim da ću tada i tada biti tamo. Rezultati toga su prekrasne uspomene ili "otisci" kako bi rekao naš Tau.
i kad nekamo idem sve obavijestim da ću tada i tada biti tamo. Rezultati toga su prekrasne uspomene ili "otisci" kako bi rekao naš Tau.dobro je dok se zaprepastiš, ljudi su takvi i još je jednostavnije da na blogu stvaraju lažne slike i spletke nego u životu, a i ako ih otkriju, kao što si i sama rekla - promeniće identitet, (u okruženju ćeš ređe naići na takve laži jer se lako otkriju), sem u postovima šire se pm porukama, ni one ne prikazuju uvek istinu
idem u shkolu bez hrane,
ugnjavicu danas stotinjak
uchenika zadacima
koji bi trebali biti zanimljivi
(mozda nekoj manje razularenoj djeci)
a onda cu se vratiti u svoj mali-veliki svijet
kojem pripada malo ljudi i jedan Veliki djechak
...i prolaze dani
pozdrav ovom danu i Tebi.
dobar post NJuskasta ...