"Imao je oci boje vena....Boje vena boja dunava!!!"

Spopala me je jedna od mojih kriza u kojima mi on uzasno nedostaje...Tacno se secam kada je bila poslednja.Pre par meseci,bila sam na moru,u setnji sa roditeljima.Bio je mrak i odjednom sam se setila njega...Setala sam setalistem uz more,gledala svetla drugog grada kako sijaju u vodi i razmisljala o njemu.Tog dana su mi cak i suze krenule iz ociju....Te veceri...I bile su slane kao more pored kog sam plakala....Moji su primetili da nesto nije u redu,ali na srecu nisu videli tu suzu u oku.Rekla sam da me boli stomak i da hocu kuci...To vece sam neko vreme bila sama kuci.A sledeceg dana sam se ceo dan izlezavala na plazi,slusala mjuzu,crnela i mislila o njemu....I stigao mi je SMS...Od njega...

Valjda zato sto sam ga juce posetila...Sve mi se vraca...Dani koje smo provodili zajedno,svi oni telefonski razgovori,moja ruka u njegovoj,poljupci...Ah da...To je ta prva ljubav....

I vec dugo se trudim da nadjem nekoga poput njega,nekoga ko bi konacno mogao da ga "zameni"...Ali ne...Izgleda da ga ne nalazim...Sta je tako posebno u vezi njega?!Ne znam ni sama...:`(