U poslednje vreme stalno citam oprostajne postove...Svi odlaze...Odlaze zbog nekoga...Zele da se posvete novim stvarima...A neki,kao ja,ostaju ovde,cekaju nove blogere,oprastaju se od starih,...Sve je to monotomija.Pisemo postove,cekamo da cujemo vase misljenje...Citamo postove,govorimo svoja misljenja...Dolazimo ovde kada smo srecni,tuzni,usamljeni,depresivni....Blog je uvek tu za nas.Uvek.I ne znam kako bih zatvorila blog,kako bih uspela da odem zauvek.Postala sam zavisna od pisanja,makar samo par recenica kako bih vas obavestila o tome sta je novo ili pitala vas za misljenje o necemu...

I iako sam tuzna zbog odlazska mnogih blogera,pogotovo zbog odlaska nase LZT koja mi je postala fenomenalna drugarica,ne zelim da odem i necu otici.Ostajem ovde!

Voli vas vasha blogerka:)