7/5/2009 - it's not me, it's her
Pre par meseci izasao je i drugi [za mene - dugo ocekivani] album Lily Allen. Ne znam zasto se od muzicara [skoro] uvek ocekuje da im zvuk bude slican na svim albumima, a opet - ako bude slican, onda dolaze komentari 'ponavlja se'. U suprotnom, najcesce je 'hm..trebalo je da se drzi svog pravca'. Kako god okrenes - ne valja. Iako jako volim i prvi album [Alright, still], drugi me nije ni malo razocarao. Nekako uvek zamisljam da ljudi koji pisu recenzije nekog albuma isti preslusaju svega 2-3 puta, i da ga ne mogu doziveti kao ja koja sam preslusala bar 50 puta, i znam sve pesme, i o cemu su, itd. So, here we go: Cuvena je teorija da je drugi album najvazniji za nekog muzicara, jer je lakse uspeti sa prvim albumom, a drugi je bitniji jer treba da potvrdi kvalitet i dokaze da li je neko zaista dobar ili mu se samo posrecilo. Srecom, Lily je izbegla tu zamku. Iako se album zove “It’s not me, it’s you”, ovaj album dokazuje da ovo jeste Lily. Zvuk je nesto drugaciji od onoga na prethodnom albumu, ali tematika, energija i poruke su iste. Ovaj album uglavnom sadrzi pesme cija je glavna tema ljubav – 22, Chinese, Not Fair, Who’d Have Known, Never Gonna Happen – bilo da se radi o pocetku ljubavi, njenim najblistavijim trenucima, ili kraju iste. I dok je na prvom albumu imala pesmu posvecenu bratu Alfiju, ovde se nalazi pesma koja govori o odnosu koji je imala sa svojom sestrom tokom odrastanja, i ljubomori koju je osecala prema njoj. Prva pesma (“Everyone’s at it”) je izazvala reakcije i pre zvanicnog objavljivanja, jer govori o tome kako su svi – “od vremesnih politicara do adolescenata” – uzivaoci nekih droga, i kako ce se taj problem resiti onog trenutka kada ljudi priznaju tu cinjenicu kao tacnu. I to je jedno od pitanja koga su svi svesni, ali niko ne zeli da prizna da je zaista tako. I u prvom singlu “The Fear” Lily dokazuje da nema dlake na jeziku; pesma se bavi ljudima koji su zeljni samo novca i slave, i po cenu gubitka sopstvenog identiteta. Ovo je jedan album koji popravlja raspolozenje i koji je prepun pesama idealnih za igranje, jer cak i kada Lily peva o stvarima koje je izludjuju, to cini na veseo nacin. A jos jedna od stvari koje je izdvajaju od ostalih fabrikovanih “pop zvezda” je i cinjenica da sama pise sve svoje tekstove, i to se jednostavno vidi i oseti u svakoj pesmi. She’s on the right track, yeah, she’s on to a winner!
<- Prethodna strana Sledeζa strana ->
