9/6/2009 - EXIT preview
Za tacno mesec dana pocinje taj jubilarni Exit. Nekako sam ocekivala od pocetka neka bas jaka i iznenadjujuca imena, da bih sa svakim najavljenim izvodjacem samo pljuvala taj isti Exit, tipa: ko slusa Moby-ja i Kraftwerk, Korn - donekle ok ali opet nista posebno, Arctic Monkeys - samo da se ne pretvori u neki brit/indie fest, jao Prodigy po ko zna koji put [jeste prethodni bio odlican, ali vec su bili kako na festivalu tako i u Beogradu i vreme je da dovedu neki bend koji nije bio a ljudi zele da vide], cemu ona glasanja na sajtu 'koji biste bend voleli da vidite?' kad nikad ne dodju oni koji imaju najvise glasova.. I sve tako dok nije najavljeno ono sto sam najvise zelela = Lily Allen! Mislila sam da nema sanse da dodje, jer Exit traje od 9-12. a ona je vec imala zakazane nastupe za 10, 11. i 12. i to sve negde severno [London, Irska, Skotska] i kao nema sanse da drzi 4 koncerta za redom + je Srbija daleko od svih tih zemalja, te sam planirala da odem 24. juna u Zagreb da je vidim. Eto, cudo se nekad dosadjuje, pa sam tako i ja docekala.. Jos kad bih nekako mogla da obezbedim propusnicu za bekstejdz..ali dobro, da ne trazim previse, sasvim je dovoljno sto cu je uopste i videti. 
Pored toga, ako prezivim prvo vece, planiram da ispratim Manic Street Preachers-e druge veceri [bend cija je muzika dovoljno cudna/uvrnuta kao i njihova biografija, barem meni], Patti Smith trece [mada me malo buni ono 'special guest, bojim se da ne bude ona solo sa akusticnom gitarom, ali svejedno mislim da ce biti super], i Buzzcocks-e poslednje veceri..
7/5/2009 - it's not me, it's her
Pre par meseci izasao je i drugi [za mene - dugo ocekivani] album Lily Allen. Ne znam zasto se od muzicara [skoro] uvek ocekuje da im zvuk bude slican na svim albumima, a opet - ako bude slican, onda dolaze komentari 'ponavlja se'. U suprotnom, najcesce je 'hm..trebalo je da se drzi svog pravca'. Kako god okrenes - ne valja. Iako jako volim i prvi album [Alright, still], drugi me nije ni malo razocarao. Nekako uvek zamisljam da ljudi koji pisu recenzije nekog albuma isti preslusaju svega 2-3 puta, i da ga ne mogu doziveti kao ja koja sam preslusala bar 50 puta, i znam sve pesme, i o cemu su, itd. So, here we go: Cuvena je teorija da je drugi album najvazniji za nekog muzicara, jer je lakse uspeti sa prvim albumom, a drugi je bitniji jer treba da potvrdi kvalitet i dokaze da li je neko zaista dobar ili mu se samo posrecilo. Srecom, Lily je izbegla tu zamku. Iako se album zove “It’s not me, it’s you”, ovaj album dokazuje da ovo jeste Lily. Zvuk je nesto drugaciji od onoga na prethodnom albumu, ali tematika, energija i poruke su iste. Ovaj album uglavnom sadrzi pesme cija je glavna tema ljubav – 22, Chinese, Not Fair, Who’d Have Known, Never Gonna Happen – bilo da se radi o pocetku ljubavi, njenim najblistavijim trenucima, ili kraju iste. I dok je na prvom albumu imala pesmu posvecenu bratu Alfiju, ovde se nalazi pesma koja govori o odnosu koji je imala sa svojom sestrom tokom odrastanja, i ljubomori koju je osecala prema njoj. Prva pesma (“Everyone’s at it”) je izazvala reakcije i pre zvanicnog objavljivanja, jer govori o tome kako su svi – “od vremesnih politicara do adolescenata” – uzivaoci nekih droga, i kako ce se taj problem resiti onog trenutka kada ljudi priznaju tu cinjenicu kao tacnu. I to je jedno od pitanja koga su svi svesni, ali niko ne zeli da prizna da je zaista tako. I u prvom singlu “The Fear” Lily dokazuje da nema dlake na jeziku; pesma se bavi ljudima koji su zeljni samo novca i slave, i po cenu gubitka sopstvenog identiteta. Ovo je jedan album koji popravlja raspolozenje i koji je prepun pesama idealnih za igranje, jer cak i kada Lily peva o stvarima koje je izludjuju, to cini na veseo nacin. A jos jedna od stvari koje je izdvajaju od ostalih fabrikovanih “pop zvezda” je i cinjenica da sama pise sve svoje tekstove, i to se jednostavno vidi i oseti u svakoj pesmi. She’s on the right track, yeah, she’s on to a winner!
6/2/2008 - Control OST
Control OST
- soundtrack koji ne moze da dosadi -
Control je odlican film Antona Corbijna koji se njime dokazao i kao reditelj a ne samo kao fotograf poznatih licnosti. Posto film opisuje zivot i smrt Ian-a Curtis-a, logicno je da najvise ima pesama Joy Division-a, ali se pored toga mogu cuti i Iggy Pop, The Buzzcocks, John Cooper Clarke koji u filmu peva pre nego sto Joy Division izadju na binu, David Bowie i The Sex Pistols cijim je koncertima Ian prisustvovao, kao i New Order, The Velvet Underground, elektronski Kraftwerk sa pesmom od preko 11 minuta, ali i bend za koji su Joy Division verovatno predstavljali jedan od uzora – The Killers, koji su ovom prilikom obradili njihovu pesmu Shadowplay, dok je Cast Band obradio Transmission. Pesme JD-a jos vise dobijaju na znacenju posle odgledanog filma, tokom kojeg i stvaramo uvid u to pod kojim su okolnostima nastale, Ian-ova stanja svesti u odredjenim trenucima, njegov odnos sa zenom iz koga nastaje legendarna Love will tear us apart, itd. Da ne ulazim dalje u detalje o filmu i bendu, ovo je u svakom slucaju odlicna kompilacija koju mozete pustiti da ide u pozadini dok radite nesto, da je slusate u prevozu, ali i da joj se skroz prepustite i posvetite bez i najmanje zelje da neku od ovih pesama preskocite ili promenite.
8/11/2007 - Bog ti pomogo, sitni demone
Preporucujem novu knjigu Marka Vidojkovica "Bog ti pomogo" - zbirka prica napisanih 1999. i 2000. godine. Imam i volim sve njegove knjige, ali ovo je malo drugacije...kada pricom od 5-6 strana moze vise da se kaze nego nekim romanom od 1000. Ako volite Fantea, Bukovskog, svidece vam se! Ko nije citao nista od Marka, neka pocne sa ovim 
Uostalom, evo i recenzije zbirke:
"Svakome ko je voleo romane Marka Vidojkovica, taj samo strascu i smehom ublazeni overdouz sumracne stvarnosti Beograda, njegove ce se price uciniti poznatimi bliskim, jer su nastanjene u istom tom svetu u permanentnom, nedovrsivom raspadanju. A opet, bice mu i sasvim nove, jer se Vidojkovic u pricama nesputanije igra, opustenije pusta perverznoj masti da ga vodi kuda ona hoce, a on ce vec nekako - ili nece - uhvatiti prikljucak. A kad ubode pravi akord, onda Marko V. zestoko tera do kraja: zato su ove price nesto kao Vidojkovic u 100% koncentrovanom izdanju, pa vi sad vidite jeste li spremni za to!"
Eto..to je moja preporuka za citanje 
A preporuka za slusanje - Nine Inch Nails, album With Teeth 
Ili napravite sami neku NIN the best of kompilaciju, uz obavezne: The hand that feeds, Only, Head like a hole, Closer, Survivalism, We're in this together, Into the void...i prelepe Trentove balade: Hurt, And all that could have been, i moja omiljena Something I can never have
7/11/2007 - Bruce Springsteen - Magic
“Springsteen je pesnik-mehanicar. Oseca se znoj u njegovom glasu i prljavstina u gitari. Dok peva, osecam vlazne ulice, ljubavnike koji se drze za ruke, razbijene branike. Crno mu je pod noktima i vidovitost u ocima. Njegove reci udaraju direktno u mozak, ali njegova gitara i glas napadaju srce. Muzika se cuje, odrazava patnju sveta.”
…a pred nama je jos jedan album coveka koji je “rodjen u USA” u “srecnom gradu”, i istovremeno “rodjen da bezi“, coveka koji ima “gladno srce“,“ljudski dodir“ i voli “igranje u mraku“...
Ako samo zatvorite oci, naci cete se u predgradju New Jersey-ja medju ljudima iz radnicke klase i videcete ga kako vozi mracnim ulicama, slusa radio u svom automobilu, posmatra prolaznike.. Mozda nista novo sto se tice tematike pesama, ali ih on uvek peva na drugaciji nacin. Zelja da ne sazna sta ce se desiti sutra (mozda je tako i bolje, kome trebaju lose vesti?) vec da iskoristi danasnji dan, podsticaj na suocavanje sa samim sobom, dobar provod, zelja da se promeni/probudi svet, preispitivanje... I, naravno, ljubav – Devil's arcade, I'll work for your love, Girls in their summer clothes. Covek koji i danas veruje u romantiku i izgleda i zvuci podjednako dobro kao i pre 30 godina.
Gitara, saksofon i ponekad usna harmonika i nista vise ne treba. Magija je u njegovom glasu.
"Heroes are needed, so heroes get made"?!
8/8/2007 - The White Stripes - Icky Thump
Verovatno su svi bili skeptični oko izlaska novog WS albuma jer su očekivanja posle albuma Elephant i Get behind me Satan velika. Pitanje je bilo da li je moguće napraviti nešto bolje od toga, ili pesme koje su makar približne. U međuvremenu je Jack objavio debi album sa drugim bendom (The Raconteurs), pa se nije znalo koliko će se posvetiti WS-ima i da li ima dovoljno kreativnosti za dva benda. Ne znam kako će ljudi reagovati na nove stvari jer i jesu i nisu slične prethodnim. Prvi singl Icky Thump jeste klasična WS pesma (s tim što je ubačen stilofon), ali treba dobro odslušati i ostale. Posle ove pesme slede You don't know what love is, i 300 M.P.H. Torrential Outpoor Blues, koje su naizgled melodične i mirnije, ali onda upadne Meg sa svojim 'dum-dum-dum' udaranjem. Onda sledi Conquest koja takođe podseća na njihove karakteristične pesme, samo što je ubačena i truba. Dakle, još dosta toga pored gitare i bubnja, i sve to zajedno zvuči neverovatno energično i dobro uklopljeno da je sada teško zamisliti pesme bez toga. I jedan su od retkih bendova kojima polazi za rukom da neke stvari snime iz samo jednog pokušaja i da to bude savršeno. St. Andrew deluje donekle haotično sa svim tim pomešanim zvukovima i Meginim recitovanjem/pevanjem. Početak Little cream soda dosta liči na Seven nation army i The hardest button to button, dok je Rag & Bone kao neki garažni blues, pa onda opet malo osveženje u vidu I'm slowly turning into you, i možda najmirnija pesma na celom albumu A martyr for my love for you koja tako prelepo zvuči. Izgleda da je ovaj album sastavljen od pesama koje idu po sistemu 2-3 tipične WS pesme, pa onda ubačena jedna koja je malo drugačija, da ne bi bilo monotono. Ali u njihovom slučaju to je zanimljivo; s jedne strane jednostavno, ali ne i prosto i dosadno. Treba preslušati sve više puta jer su pesme zahtevnije, ali Icky Thump nikako nije razočaranje!
Ocena: 4
