kako mi izmice ovo vreme ovozemaljsko. Hocu mnogo od jednog dana, hocu mnogo od jednog trena. Da spremam rucak za porodicu, da budem poslovna zena, da budem drug, da slavim 33 godina mature, da budem cerka, sestra, majka... Baka je najlepse od svega sto zelim da budem. I to ne stizem u kolicini koju zelim. Izmice nesto ko pesak izmedju prstiju. Hocu na more, hocu deset dana za Nidzu i tacka. I punto.