Moj svet u boji

Nemoguće je u životu ne biti slab. Nemoguće se uvek održati na nogama, ne proplakati, ne osetiti samosažaljenje i muku, ne upasti u depresiju, nemoguće je ne naljutiti se, ponekad ne baciti koplje u trnje, ne doživeti mračne trenutke, kad ti se čini da su ti svi ljudi neprijatelji i da život nema smisla. Ne samo da dođu takvi trenuci, nego ti smeš biti slab. Slabost je trenutak kad te Bog zove da podigneš ruke k Njemu i vikneš: Oče bez tebe dalje ne mogu. Pad je trenutak milosti. Pokleknuo si možda ne samo na poslu, ne samo u svađi s bračnim drugom, ne samo da si izgubio najboljeg prijatelja, nego si možda pokleknuo i u teškom grehu protiv koga se već dugo boriš, opet si napravio grešku za koju si rekao da je nikad više nećeš učiniti. Da, na tebi je da odlučiš ne pasti, ali nije uvek u tvojoj moći, da zaista ne padneš. Ako je Bog dopustio da padneš, On ima neki veći cilj, veći razlog zbog kog je to dopustio. Na tebi je da ga upitaš zašto i kreneš u ono novo prema kojemu ti je otvorio vrata. Padovi dokazuju da si samo čovek. A čovek je ograničeno biće, ovisno o Bogu. Padovi ti dokazuju da je realnost života da možeš pasti. Važno je, međutim, ne ostati ležati nego se dignuti i ići napred. Padovi se tako popravljaju da im se nasmešiš, oprostiš sebi i drugima i kreneš još odlučnije napred. T.Ivančić, 'Povratak nade'