Moj hobi - Hobi Grafika https://www.blogoye.me/nevena13/ sr Fri, 06 Nov 2026 21:59:02 +0100 BlogOye! ''Postoji uvek neko vreme buduće, vreme za nadanje.... Ljudi koje izgubiš i koje ti sam Bog pošalje..... Postoji uvek trenutak ushićenja i sat za plakanje.... Dani, kada smo hrabri i dovoljno jaki.... Dani, kada nas život slomi i sakrijemo svoje oči u jastuk da ne vide kako nas boli.... Postoji uvek neko vreme prošlo za kojim čeznemo, i vreme buduće za koje živimo...'' Fri, 13 Jan 2012 18:48:00 +0100 https://www.blogoye.me/nevena13/92078/ Uvek sam se čudio lakoći sa kojom praštamo sebi i zaboravljamo svoje nedobre postupke, sve od sitnih grešaka prema drugim ljudima do velikih i ružnih nezahvalnosti i neverstava ili do sebične ravnodušnosti prema svemu sto se dešava oko nas. Svi mi u tom grešimo, neko manje, neko više, a neki su tu sposobnost razvili do te mere da izgleda kao da imaju već unapred spremljenu indulgenciju za svaki svoj grešan postupak prema bližnjemu. I ta naša spremnost i veština da za takve svoje greške i prestupe olako nalazimo izvinjenje ili čak opravdanje mogu dobro da posluže kao mera opšte ljudske vrednosti svakog od nas. Ivo Andrić Tue, 15 Nov 2011 19:28:00 +0100 https://www.blogoye.me/nevena13/91316/ Zabranjeno je plakati a da se nešto ne nauči, probuditi se, a ne znati šta sa sobom, plašiti se svojih sopstvenih uspomena. Zabranjeno je ne smejati se problemima, ne boriti se za ono što želiš, odustati od svega zbog sopstvenog straha da ostvariš svoje snove. Zabranjeno je ostaviti svoje prijatelje, ne pokušati razumeti sve što ste zajedno proživjeli, i zvati ih samo onda kad su neophodni. Zabranjeno je ne biti svoj pred drugima, pretvarati se pred ljudima do kojih ti nije stalo, izigravati klovna da bi te pamtili, i zaboraviti sve kojima je zaista stalo do tebe. Zabranjeno je ne učiniti sve za sebe samog, biti uplašen od života i od onoga čime te život obavezuje, ne živjeti svaki dan do posednjeg daha. Zabranjeno je da ti nedostaje neko bez radosti, da zaboraviš njegov osmeh i oči, a sve samo zato što je on izabrao drugačiji put od tvog, zabranjeno je zaboraviti njegovu prošlost i zameniti je njegovom sadašnjošću. Zabranjeno je ne pokušavati shvatiti druge misliti da je njihov život vredniji od tvog, ne spoznati da svako ima svoj put i slavu. Zabranjeno je ne stvarati sopstvenu priču, ne imati trenutak za one kojima si potreban, ne razumeti da je život ono što daje, a takođe i ono što uzima. Zabranjeno je ne tražiti sreću, ne živjeti život s pozitivnim stavom, ne smatrati da uvek možemo biti bolji.  Pablo Neruda Thu, 02 Feb 2012 19:54:00 +0100 https://www.blogoye.me/nevena13/91132/ Uzmi osmeh i daruj ga onome ko ga nikad nije imao. Uzmi zraku sunca i učini da odleti tamo gdje vlada noć. Otkrij izvor i okupaj onoga ko živi u blatu. Uzmi suzu i položi je na lice onoga ko nikad nije plakao. Uzmi hrabrost i stavi je u dušu onoga ko se ne sme boriti. Otkrij život i pripovedaj o njemu onome ko ga ne može shvatiti. Uzmi nadu i živi u njezinoj svetlosti. Uzmi dobrotu i daruj je onome ko ne zna darivati. Otkrij ljubav i pokaži je čitavom svetu. Mahatma Gandi Sun, 06 Nov 2011 19:08:00 +0100 https://www.blogoye.me/nevena13/91131/ Ne osvrći se nikad i ne misli često na neku davno pređenu stazu jer sve što je bilo više biti neće i svi smo mi ovde samo u prolazu. Ne plači za igračkom što je slomljena, jer svi smo mi igračke u nečijoj ruci, sudbina je ona koja konce vuče i kada smo srećni, i kad smo na muci. Ne, ne misli nikad da je moglo drukčije ne tuguj za cvetom što u tebi vene, jer sve tvoje tuge, kad proleti vreme biće jednog dana samo uspomene. Ne čeprkaj mnogo po prošlosti svojoj i ne skupljaj po njoj mrve prošle sreće, jer i mi smo mrve pod nebeskom kapom i sve što je bilo više biti neće. Ne žali za nekim koga više nema, nego reci samo: lepo nam je bilo Sačuvaj ga negde u sećanju svome, kao ptiće što se na dnu gnezda skrilo. Ne žali za vinom što je proliveno i ne skupljaj stakla polomljene čaše, jer jedino mozeš da ozlediš sebe, a vina još ima prepune su flaše… Ne osuđuj život, ne proklinji snove, ne tuguj za srećom što je nekad bila. Tek treba da sanjaš! Tek treba da letiš! A tebi još nisu polomljena krila. I ne misli nikad da ne može bolje, da ne može lepše, da ne može više, jer ti si još uvek na početku knjige, koju ovaj život otvara i piše. Ne gledaj daleko i ne traži zvezdu, što se negde sjaji na nebu visokom, jer zvezde su lepe ali su daleko a najlepša zvezda sija u tvom oku. I sve što je sada biće samo prošlost, niko od nas ne zna šta ga sutra čeka, a sreća je možda odmah tu, kraj tebe, ni zauvek prošla, ni tako daleka… Sun, 06 Nov 2011 15:55:00 +0100 https://www.blogoye.me/nevena13/91130/ Kad nam sreća zatvori jedna vrata,često nam otvori druga, ali mi ponekad znamo predugo gledati u ona zatvorena, a ne videti otvorena vrata. Ono najbolje i najlepše ne može se videti, pa čak ni dotaknuti. To se mora osetiti srcem. Sve ima svoja čuda, pa čak i tama i tišina. Još učim u kakvom god stanju bila da uvek budem  zadovoljna. Drži svoje lice naspram sunca i nećeš moći videti senku. Ono u čemu smo nekada uživali, nikada ne možemo izgubiti. Sve što istinski  volimo postaje deo nas i živi u našem srcu. Helen Keler Sun, 01 Jan 2012 19:41:00 +0100 https://www.blogoye.me/nevena13/91129/ Još uvek verujem u nemoguće, svom snagom svog bića. Nije bitno da li će proći sat, dan, mesec ili godina, znam da će biti onako kako SANJAM, kako ŽELIM, kako MOGU... I pored svih životnih oluja i bura još uvek imam strpljenja, čekat ću, sve velike stvari se čekaju, videćeš da sam u pravu, reći ću ti tada... Verujem, a to je dovoljno... ♥ Wed, 02 Nov 2011 19:06:00 +0100 https://www.blogoye.me/nevena13/91115/ Moja me duša poučavala te me naučila da nisam bolji od skitnica, niti viši od titana. Prije nego što me duša tome naučila, ljude sam dijelio na dvije grupe: na slabe dostojne saosjećanja ili prezira, i na moćnike dostojne da ih slijedim ili da se protiv njih pobunim. Sada znam da sam kao jedinka sazdan od onoga od čega su svi ljudi sazdani: moja spoljašnjost je kao i njihova, moja nutrina je kao i njihova, moji ciljevi su i njihovi ciljevi, moj put je njihov put. Ako oni griješe, i ja griješim; ako dobro čine, ponosim se njihovim djelom; kada ustaju, s njima ustajem; kada sjednu, s njima sjedim. Moja me duša poučavala te me naučila da me ne uzbudjuju hvalospijevi i da ne budem netrpeljiv prema pokudama. Prije nego što me duša tome naučila, stajao sam, podozriv, na brijegu svoga djelanja sve dok vrijeme ne pošalje nekog ko ce ga pohvaliti ili pokuditi. Sada znam da drveće cvjeta u proljeće, plodove daje u ljeto, a da pri tom ne mari za pohvalu; znam da drveće rasipa lišće u jesen i da je golo zimi, a da se pri tom ne plaši prijekora. Moja me duša poučavala te me naučila da vrijeme ne mjerim riječima: Ovo bješe jučer,ono će biti sutra. Prije nego što me duša tome naučila, prošlost zamišljah kao nepovratno vrijeme, a budućnost kao doba do kojeg neću stići. Sada znam da je u trenu sadašnjosti sve vrijeme, sa svime što nosi i što će donijeti. Moja me duša poučavala te me naučila da udišem ono čime ne mirise aromaticno bilje, niti se širi iz kadionica. Prije nego što me duša tome naučila, tragah za mirisima po vrtovima I kadionicama. Sada udišem ono što se ne može zapaliti, niti ga voda može potopiti. Punim grudi mirisnim dahom što dolazi iz vrtova ovoga svijeta, ali ga ne nosi ni jedan lahor ovoga zraka. Moja me duša poučavala te me naučila da dotičem ono što nije ni tjelesno ni kristalno, i objasnila mi da je ono što se čulima opaža samo polovina pojamnoga, da je ono što imamo samo dio onoga što želimo. Prije nego što me duša tome naučila, tražio sam toplinu kada mi je bilo hladno, hladnoću kada mi je bilo toplo, i oboje kada sam bio klonuo. Sada su se moji skriveni pipci pretvorili u tananu maglu koja obuhvaća sve vidljivo na svijetu da bi se izmiješala sa onim što se ne vidi. Moja me duša poučavala te me naučila da ljubim ono što drugi mrze, naucila me iskrenosti koju drugi nemaju te mi je objasnila da ljubav nije odlika onoga ko voli, vec voljenoga. Prije nego što me duša tome naučila, ljubav za mene bješe tanana nit razapeta izmedju dva bliza kolčića, a sada je ona za mene oreol bez početka i kraja, koji obuhvaća sve što postoji i koji se lagano širi da bi obuhvatio sve što će biti. Moja me duša poučavala te me naučila da osluškujem glasove koji ne dolaze sa jezika, niti u vidu krika iz grla. Prije nego sto me duša tome naučila, čula mi bjehu zakržljala i čuo sam samo buku i galamu. Sada se tišinom nasladjujem, čujem kako njena dubina pjeva himne vremenu, hvalospjeve svemiru i kako objavljuje tajne onostranog. Wed, 02 Nov 2011 19:48:00 +0100 https://www.blogoye.me/nevena13/91114/ Tražila sam snagu,a Bog mi je dao teškoće da ih savladam.Tražila sam mudrost,a Bog mi je dao probleme da naučim da ih rešavam. Tražila sam uspeh,a Bog mi je dao pamet i ruke da radim.Tražla sam hrabrost,a Bog mi je dao opasnosti da ih pobedim. Tražla sam ljubav,a Bog mi je dao namučene ljude da im pomognem. Tražila sam milost,a Bog mi je dao prilike da ih steknem. Nisam dobila ništa, ništa što sam tražila.Dobila sam sve, sve što mi je bilo potrebno. Sun, 16 Oct 2011 19:57:00 +0200 https://www.blogoye.me/nevena13/91021/ Da li si ikada gledala decu na ringišpilu ili slušala kako kiša zapljuskuje zemlju? Da li si ikada gledala leptirov haotični let ili gledala sunce na zalasku? Bolje uspori. Ne pleši tako brzo. Vreme je kratko. Muzika neće trajati zauvek. Da li protrčiš kroz svaki dan kao da letiš? Kad pitaš nekog - kako si?, da li čuješ odgovor? Kada se završi dan, odlaziš li u krevet sa sledećih stotinu poslova koji jure kroz tvoje misli? Bolje uspori. Ne pleši tako brzo. Vreme je kratko. Muzika neće trajati zauvek. Život nije trka. Uspori. Čuj muziku pre nego što se pesma završi. Pleši lagano..... Mon, 10 Oct 2011 18:28:00 +0200 https://www.blogoye.me/nevena13/90989/