Obalom snova. . . - U potrazi. . .

« July 2026 »
Mon	Tue	Wed	Thu	Fri	Sat	Sun
	1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

Opet corak... Nista od mog nadanja da je naisao neko, ovo je samo njegova senka.. Nije to on, ovaj je previse tih, previse svoj, zatvoren.. I sta bih sa senkom? Ne mogu da se trudim da razbijem nesto tvrdje od kokosovg oraha samo kamenom. A drugog sredsta nemam, barem dok me neko ne pokupi sa ovog 'pustog' pustog ostrva.. A docice neko po mene, znam to, ne gubim nadu. Razapela sam ogroman SOS znak, videce me vec neko u to sam sigurna. U mojoj malenoj, jedva sagradjenoj, kolibici nema tepiha, ne trebaju vise, skinula sam zavese i sa tepihom zajedno ih bacila, nema ni kapaka na prozore, samo zavesica na otvoru za vrata od nanizanih listova se leluja. Eto, moze svako da dodje, vidi pa ako mu se svidi neka ostane. Nemam sta da krijem to je sve tu sto vidis.. Tepiha kao sto vidis nema, iskrzao se od skrivanja nekih tajni a i ja sam se umorila gurajuci ih pod njega pa sam ga istresla tu i izbacila.. Ako zelis da ostanes delicemo sve ovo a nemam puno toga, no nije ni vazno, bitno da je nase. Tu je samo stari sanduk sa pregrst uspomena koji povremeno ocistim od prasine. U njemu je izmedju ostalog jos jedan manji, ali njegov kljuc sam izgubila i vise ga ne otvaram. I eto tako ja zivim, prezivljavam dan za danom, Naravno mogu ja to i bolje i vise ali sam zadovoljna i srecna ovim sto imam, valjda je bitno biti srecan sa tim sto imas..ja jesam.. A i jednog dana naicice sasvim slucajno, u prolazu neko kom ce sve ovo da bude dovoljno za srecu bas kao i meni. Nosice sa sobom slican kovceg onom mom, sastavicemo ih pa onda ruke, tela, dusu i ostace tu zauvek.

Samo morece dobro da pazi da se ne oklizne na vlazan pod posle ciscenja, jer tepihe mu necu dozvoliti nikad za zastre!