U poslednjih par meseci cini mi se da mi je sve naglavacke. Kao kad se vratite sa puta pa istresete torbu punu stvarima, i prljavih i cistih.. Sama sam sebi napravila teatar i neki glup scenario koji sam sama sebi napisala u kome imam najgoru mogucu ulogu isto tako sama je sebi dodelila..
          Naime, prica pocinje jos pre 2,5 god. kada upoznajem nekog krajnje dosadnog tipa za kog u pocetku nisam ni malo zainteresovana. Medjutim, eto ti pakosti tu se nalazi moja dugogodisnja simpatija koja upozorava ovog "krajnje dosadnog" da se ne trudi jer necu da smeksam jer sam jelte zainteresovana samo za njega. Ja ne volim jako samouverene tipove. To mi je kasnije cu da shvatim bio najgluplji potez koji sam mogla da napravim.. Od njega pocinje sve, i onda se samo redjaju jedan za drugim sve gluplji i gluplji. Tako se zaljubim u dosadnog tipa koji sa 23 gleda Sundjer Boba, igra igrice po ceo dan, i ne izlazi nigde dalje od trafike. Meni to nije bilo vazno, bilo je bitno da sam ja dobila poslusnog deckica neznog i slatkorecivog koji ne ume da se suprodstavi. Kako je to meni bilo jako interesantno, zanela sam se previse i u jednom trenutku shvatila da ja nemam vise drustveni zivot niti bilo kakav no onaj dosadan jer je "dosadni tip" i od mene napravio vrlo vesto "dosadnu curu".
           Upravo kad htedoh da se trgnem iz svega toga jer su i emocije pocele da blede i kad sam shvatila da je cela ta veza stajala, doduse uvek klimavo, na osnovi obostrane samoce shvatih da mi je omca oko vrata. Dok su njegove emocije vristale i on mi svakog dana pricao da sem mene nema nikog drugog i da sam ja nesto najvrednije u njegovom zivotu, ja sam uvidjala samo sve vise mana a njegove lepe reci me pratile kao neka utvara i odzvanjale. Moj "dosadni tip" je postao velika ala koja je pretila da me proguta. Moje povlacenje i zelja za krajem te dosadne price uslovile su samo svadje velike svadje sa velikim S. Sve to pocelo je da me plasi jer sam otkrivala sve vise da se iza maske neznog i poslusnog krije neko kog ne poznajem i ne zilim da znam. Pobegla sam neokrecuci se. Senka me je jos neko vreme pratila a onda sasvim nestala, bio je to dug i tezak period.
            Kada se sve to zavrsilo, posle skoro 6 mes. usledio je poziv, prijateljski, da se vidimo na gadisnjicu naseg zabavljanja. Sve to se meni nije ni malo svidelo. Ja sam iza toga videla gomilu prevara, zlih namera, teskih uvreda, ponizavanja i osudjivanja za nesto sto nisam uradila i zbog cega sam inace i pobegla onako. Odlucila sam da ipak budem hrabra i suocim se sa tim demonom sada vec iz proslosti. Sedeli smo jedno preko puta drugog, ja na krevetu a on za kompijuterom. Par puta je bacio pogled preko monitora, cisto da vidi gledam li ga. Ja sam gledala kroz prozor i cutala a hiljde misli i pitanja mi se roje po glavi. Uvek smo bar imali o cemu da pricamo ali ne i sada, posle par standardizovanih pitanja tipa kako si, kako tvoji, radis li sada nesto, ima li neceg novog? nastaje tisina.. a nju razbija njegov drhtav glas koji pokusava da se sakrije iza hladnog, mozes da odes kad god pozelis, necu da te zadrzavam zakljucavajuci vrata, kao nekad, vidim da je ovo kraj nase price.