Koliko je potrebno vremena? Pitam se koliko jos treba da prodje da bi me ljudi shvatili ozbiljno? Ok, ja to mogu da razumem, moje greske su u poslednje vreme bile neprebrojive. Ali vec duzi period, tacnije pola godine, sam se trudila da budem uzorna, da pravim samo dobro promisljene poteze, vredno i marljivo radila sve sto se od mene trazilo.. Sta jos trebam da uradim da bi me najzad shvatili ozbiljno pojedini??? Ne znam, mozda da se zamonasim??? I samu sebe iznenadjujem sto me ovo dotice, uvek sam se trudila da ne obracam paznju na to da li ce neko da mi veruje, da me shvata ozbiljno, itd. Ali  odjednom me sve to toliko nervira da cu da eksplodiram! Prosto ne mogu da verujem.. I ne bi me toliko povredilo to da je od nekih meni nebitnih ljudi od nekog od koga sam to ocekivala a ovako priznajem, boli.. Nerado to radim ali ovog puto imam utisak da me je bas ubilo.. Valjda zato sto sam se bas toliko puno tudila i onda se neko pojavi cije misljenje ti je bitno i kaze ti nesto tako glupo da se zapitas cemu sve to, zasto ja uopste sve ovo radim, ima li smisla, jel negde gresim?? Osecala sam se stvarno ko da mi je prosuo kofu ledene vode (da ne kazemm nesto drugo) na glavu.. I za malo da posustanem... Ali neeee! Idem ja dalje, bas tim takvima u inat, jesam gresila sam i nisam umela da stanem i davala sam prazna obecanja, ali vise ne, i zato cu da se trudim da tako ostane. I nadam se, mada nisam zlopamtilo i osvetoljubiva, da ce i oni kad shvate da su pogresili imati isti onaj osecaj kao ja. E tada cu ja da se samo da se nasmejem, onako sladunjavo zlocesto ali od srca.