U ambasadi SAD stradao Zoran Vujović (21), odličan student i sportista koji je morao da beži iz Prištine od Šiptara i Amerikanaca
Rodbina ne zna otkud zoran u ambasadi... Zoran Vujović
Nakon urađene DNK analize, nesporno je utvrđeno da je u prostorijama američke ambasade u četvrtak izgoreo Zoran Vujović (21) iz Novog Sada, mladić koji je pre devet godina morao sa rodbinom da pobegne iz rodne Prištine. Telo Vujovića pronađeno je na prvom spratu u hodniku ambasade, u koju su demonstranti upali i zapalili je u neredima koji su usledili posle mirnih demonstracija.
Dekan: Bio je odličan student
Da je Zoran bio dobar momak i student potvrdio je i Ilija Ćosić, dekan Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, koji je izjavio da je lično poznavao mladića.
- Trebalo je preksinoć s kolegama da dočeka stotinu stranih studenata koji su došli na takmičenje u inženjerskom menadžmentu. Njegove kolege su šokirane i još ne mogu da veruju da nije s njima. Jedva čekam da prođe ova crna nedelja za naš fakultet u kojoj smo izgubili četvrtog studenta - izjavio je Ćosić, podsetivši da su u kafiću „Laundž" među osmoro poginulih bile i tri studentkinje FTN.
Podsetimo, dežurni istražni sudija Okružnog suda u Beogradu obavio je uviđaj u ambasadi, dok je obdukciju i druge neophodne analize obavila komisija lekara sa Vojnomedicinske akademije, po naredbi istražnog sudije. Posle obdukcije, koja je trajala skoro 12 sati, u petak nije mogao biti utvrđen identitet, jer je telo potpuno izgorelo, čak i kosti ruku i nogu. Međutim, Zoranovog oca Milana pozvali su da dođe u beogradski SUP, gde je sina prepoznao po lančiću.
U stanu na četvrtom spratu zgrade u Ćirpanovoj ulici u Novom Sadu juče je vladao muk. Pred ulaznim vratima, na hodniku, na klupama su ćutke sedeli prijatelji i komšije. Svi u crnini. Saznali su da je ipak tačno da je tokom protesta „Kosovo je Srbija" u američkoj ambasadi izgoreo Zoran, student druge godine industrijskog menadžmenta i inžinjerstva na novosadskom Fakultetu tehničkih nauka.
Na otvorenim vratima pojavio se visok čovek kome crnina još više naglašava gorštački stas.
- Uđite. Miško, došao je novinar - reče nekome u stanu uz objašnjenje - Ja sam Zoranov stric Dragiša.
Prilazi čovek istog stasa kao u Radiše. To mu je brat Milan, otac stradalog Zorana. Pruža ruku da primi saučešće, a upitni pogled upire u brata.
- Miško, novine svašta pišu, a ovo je prvi novinar koji je došao da od nas nešto sazna - reče Dragiša.
Kako nije mogao da pobegne od vatre?!
Dragan Prelvić, koordinator udruženja „Opstanak" koje okuplja raseljene sa Kosmeta u Vojvodini, za Press kaže da je Zoran bio izuzetan momak, dečko koji nije niti pio, niti pušio, niti se drogirao.
- Momak potiče iz jedne od uglednijih prištinskih porodica Vujovića, koji su kao mnogi od nas, pre devet godina proterani sa Kosmeta. Imao je samo 11 godina kada je sa roditeljima, mlađim bratom i ostalom rodbinom morao da napusti rodnu Prištinu. Proterali su ga Šiptari i ti isti Amerikanci koji sada tvrde da su im „razbojnici" demolirali ambasadu u Beogradu - ne skriva Prelević ogorčenje i dodaje: „Nadam se da će njegova mučenička smrt biti detaljno istražena, jer dosta je sumnjivo da on, kao sportista, nije mogao da pobegne od vatre i da iskoči iz zapaljene prostorije".
Tiho ali razgovetno, kao da svaku reč otkidaju i mere, kao u nekakvom tužnom recitalu, braća naizmenično izgovaraju rečenice.
- Zoran je otišao u Beograd jednim od autobusa koje je obezbedilo Gradsko saobraćajno preduzeće, verovatno sa drugovima. Bili su na protestu. A kako se zadesio u američkoj ambasadi, ni mi ne znamo - priča stric Dragiša.
Otac Milan kaže da je policiji prekjuče prijavio da mu nema sina. Ubrzo su ga pozvali da dođe u SUP u Ulici 29. novembra u Beogradu.
- Na izgorelom telu prepoznao sam Zoranov lančić i deo kaiša - kaže otac Milan i dodaje: - Ne mogu da verujem. Bio je dobar momak, odličan student, sportista, košarkaš. Nikad nije ulazio u konflikte. Ne znam. Verovatno su ga ponele emocije. Odrastao je u Prištini odakle smo svi morali otići u martu 1999. godine. Meni je spaljeno sve: najpre u bombardovanju, a sada najvrednije u američkoj ambasadi.
U tužnoj tišini, crnim marama zabrađene žene i najbliži rođaci još čekaju da stigne nalaz toksikološke i DNK analize. Rodbina čeka da ih pozovu da preuzmu spaljeno telo, kako bi počele pripreme za sahranu koja će se obaviti u utorak na gradskom groblju u Novom Sadu.
