Narcissus & Goldmund

25.2.2008

Janus

Mislim da je veliko životno pravilo da u svemu postoje lice i naličje...

Kao Narcis, ne mitski, već onaj isposnički, marijabronski... i ja imam svog Zlatoustog.

On je moj prozor u onorazumski svet.

Moj izlet u raskošnost čula, osećaja i osećanja u koja se ne usudjujem da stupim.

Predodredjenost je surova reč. A ja volim surove reči - surove do ogoljenosti, reči bez strasti, bez lake izmaglice koja obavija svet kom ne pripadam.

Za mene su jedan i jedan uvek i jedino dva.

A Zlatousti je taj kome pripadaju iracionalni brojevi i sposobnost da klizi od tačke zamrzavanja na kojoj ga uvek čekam... do one koja čini da vri...

Da li smo lice i naličje, ne znam...

On je moj brat, moja izgubljena sposobnost spoznaje i moj vodič kroz nepoznato...

Ja sam njegov razum, hladna proračunatost knjigovodje i njegov mikroskop.

Pod mikroskopom noćas vidim samo slova. On će verovatno... već sutra... videti više...

21:29, 25.2.2008 Poslao kojak

tako bi moglo, a mozda i trebalo biti..)

10:16, 26.2.2008 Poslao Zlatousti

Mnogo, mnogo vise..