Svemir svetluca.
Smirena sreca,prolazi kao naslada koja se ne moze zadovoljiti:kao nagli uzlet ljubavi,gde se vetar opasuje oko slepih tela,kao svetlost i bliska muzika sto se radja medju pticama,u vodama....u sumi u pulsu ovog vremena,koga osecam na usnama.

Prilazim tiho,mahnite zelje,
da po cenu zlatne jabuke,otkinem samo jedno paunovo pero sa tvoje glave.
Okrecesh lice mesecu slicno,i pruzash ruke da primish svetlosni zrak.
Na tvojim usnama,pecat moje strasti.
Noc zmuri pred odlukom.Niko ne zna shta se dogodilo.

Nadja