kome da ostavim secanje na ovaj trenutak?
na jednu ne prospavanu noc,brigu koja me je kidala kao hijena gladna mesa?
kome ili zasto da spomenem taj prljavi maleni trag brige u srcu...koja opomene da zivot lici na sijalicu pod snegom....
kada sam podizala glavu i svetlost malene zute....samo pod pahuljama snega koje veju,nazirala ,kao da sam u potpunoj tami sa jednom svetlosnom zrakom.
jutro,
pod suncem...
krije oblah pred kishu.....
prasina se sleze kao secanja u mojoj dusi ....


osmeh da mi izmami od jutros,bash niko nemoze cak i da hoce.
teska samoj sebi,gusim neki strah u sebi.
svakodnevnica mi postaje mucna,jer ne vidi da krvarim.....
radost je mnogima zalost....razmisljam filosofski,dok pijem josh jedan caj.
odlazim u sopstvenom nehaju,lelujavo....rasparana iznutra brigom...dilemama....
A` kazu,tvrde cak....da je zivot,najlepse opsenarstvo:)
verujem dok brisem josh jednu suzu ....pre nego sto sunce osvetli svaki njen trag i ostavi boru koju ne podnosim nikako....verujuci u sopstvenu lepotu koja josh uvek traje .


Nadja