Zanemeh ored slikom
nasheg sina
pre nego shto si otishao
u rat
Na njoj tragovi od
sasuhenih suza
i busena trave
dok sam je u nedrima nosila
i kosila

Zanemeh od slicnosti
sa talasastom kosom
i krupnim ocima
boje lana
U njima obecanja razna
za Srecu koju smo josh tada izgubili

Isplakah se sita u
svitanje jedno, posle ratova
egal!
Onaj u meni josh uvek traje
Borba je to vecna...

Nadja

Zagrli me i cuti!

To srce u grudima
Shto tuce sve sporije,
Do juce te je Volelo;
Smerno,postojano!

Opijena hodam,
predvorjem bola.
Ni tracak sazaljenja
ne trpim tvoga!

Lane sam malo.
stameno, staro:tvoje!

Opet ce kisha?!
Kosti me bole
Suze me kvase,
stazama bola

Lane sam malo.
stameno, staro:tvoje!

Dodji ponekad,
u snove moje!
Svrati dok lezim
na travi mekoj

Onda zapali sve svoje!
Nek leluja sveca u noci
dok spava mirno,
lane tvoje

Nadja

Svecano se zaklinjem
da stalno padam
U narucje njegovo

Vrcavo mi oko
namerno pali
fenjere zlatne
U nocnoj tmini

Srebrnim nitima
sestre Danice
moje lice pokriva
poljupcima

Svecano se zaklinjem
Ljubavlju tom;
Da nishta nije svetije
Od toga:
Dragoga moga
i zelje njegove

Nadja

Osecam plavo
kada je on u blizini;
raskoshno cvetno i mirisno
[kada se okrebne i ja mu ugledam oci]!
Belo i purpurno,
kada me zagrli recima?!
Zuto,ko suncevo oko
dok posmatra moj potiljak
Osecam neznost i ruzicasto u obrazima
dok mi pishe lepe misli;
Zeleno u kroshnjama drveca,
koje skrivaju njegov osmeh?!
Vidim,
boje oceana u praskozorja
i povecerja ...
Zute,purpurne,ogromne naranzde....
osecam

Nadja

Kuda moje tuzne oci?
senku pratim po tragu,
put je sakriven ispod nanosa uspomena,
zabluda i htenja...bescenja,cak!
Kuda u noc bez spasenja.
dogoreva kao do nokata
Urediti stazu zivota;moju ili svoju,
zivot se pita,odgovor trazimo i ti i ja ;
u noci bez kajanja i ususda
u noci vajanja senki nad oblinama zla.
Ja jecaje pamtim bez mesecine
I bez zvezda!
I pamtim,
goli sprud i moje telo bezivotno na njemu
Tada sam vec bila mrtva...
Sada sam samo pepo bez sna
I pepeo dushu ima!
U ovoj noci nemam je samo ja,
tvoja tuzna grlica

Nadja

Jasika

Zapojasana
suncevom svetloshcu
zemlju rascvetavam
Poznjevenu ljubav sa tvojih usana
kamenom mrvim,
u hleb pretvaram

Onda te ljubim dok Sunce
u more ne utone;
i crvenu kuglu
u zaton ne smesti

Klasje u peni
cvetalo,
u talase pretvaram;
dok Zemlju zavaravam
da volim te vishe od nje,
crne,crnice!

Kamen za pod glavu
u misao stavljam
U njemu svi duborezi
iz moga srca preneti
na tvoj dlan

Stasavam u zvono
i spomen
Josh uvek shumim,
josh uvek ljubim
ko`jasika

Nadja

Ljubav je izbledela
Secanje na nju,
maleni drhtaj u grudima
Uspomene,
nemi svedoci...
i danas u aleji kestenova stoje


Posmatraju pticu u letu
i njen pad
Mrava u travi
i njegov zbeg
Oluju u kroshnji
i njen huk
Bila je velika...bila je velicanstvena
ljubav ta, davno preminula

Nadja

Глава, пета, сан, јава


U secanju koje ne prolazi,
naprotiv?!
Polegla glava tog coveka
u san mi stalno dolazi

Secam se da mu je peta
bila krvava
i da ga je neshto[pas mislim]
ujelo
Secam se da je mnogo plakao
[govoreci da ga je othranio]

Na javi i u snu,
ta ista glava....
polegla,
mira mi neda
Suze me njegove prate
pas mi ne smeta.
Neka ujeda....
Pas je to.

Nadja.