udaralo je jako
Toranj je gledao u nebo,
prekriveno jatom crnih ptica
Ograda je shtitila crkvu
celicnim katancem
Opasana Sudbinom
ljudskoga stradanja,
mirisala je na mirtu
Stradanje,nadanje,zaborav,eho!
Zvono,
Jednim reskim zvukom,
zavrshi sluzbu za coveka
Prekrivena jatom crnih ptica,
opasana celikom nade
ostade stamena,
ne porazena
Vratih se porti
Celicnoj ogradi
Stegnuh je zubima
kostolomke;
zabelih secanje na
ogradu sa ruzama,
zapojasanu ljudskim nadama
Josh uvek cekam...
Nadja
Objavio
nadjaljubicica u 01:07 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar