|
Wednesday, April 20, 2011
-
"Je l' si primetila da je stalno opominju..."
Iskreno, mislila sam da će ovo ići mnogo lakše, ali sećanje me izdaje (iliti na našem, faka me u mozak žešće. -.-).
Istorija. Peti razred. Znaš na šta mislim, zar ne? :S
Nastavnica je nekako uspela da sredi da imamo čas u "normalnoj" učionici, a ne u medijateci ili kabinetu. Sedele smo u petoj klupi, odmah iza Mikse i Gruje.
Sećam se, radili smo Rimljane i one njihove bogove. Nastavnica je pričala o balsamovanju i mumijama, što je bilo prilično dosadno. Jelena je rekla nešto i, naravno, nastavnica je opomenula. Neverovatno je kako smo u tom trenutku pomislile na istu stvar...
"Je l' si primetila da je nastavnici u poslednje vreme često opominju?"
"Aha"
"Ja mislim da se ona...(hm, znaš nastavak :P)"
"Otkud ti to?"
"Ma, otkud znam. Deluje tako."
- Je li, vas dve, šta radite to? Igrate se, a?
- Ništa, nastavnice...
- Dajte mi taj papir.
- Evo, nastavnice, bacamo. Nećemo više.
- Dajte mi papir!
Čoveče...sećam se tvog pogleda u tom trenutku. Izgledala si potpuno smireno, ali znala sam da ti je kroz glavu prošlo milion stvari i da si se, blago rečeno, usrala. xD
A šta ja da ti pričam? Još nije ni došla do nas, ja sam počela da kukam...Majko moja! Kako sam se tad tresla...Neopisivo!
-Jaoj, Nevena, šta da radimo?
-Ne znam. A i ti, glupačo, šta pišeš na papiru!?
-A jebiga...:(
-Joj brate, šta ćemo sad?
-Mene će keva da ubije!
A, na kraju ništa ne bi ni bilo da tvoja keva nije zvala nastavnicu i podsetila je da pročita. xD Al' ko ga šiša, izvukle smo se nekako. :D
|
Pošalji komentar!
:: Obavesti prijatelja!
|
|
|
