|
Friday, April 22, 2011
-
Štrumfovi :P
 Jedno veče bilo mi je strašno dosadno. Našla sam neki spomenar sa onim stihovima i rešila da vidim šta sve tu ima. Naletela sam na jednu poruku koja mi je bila smešna:
"Šta misliš da ti i ja, kod tebe ili kod mene, da niko ne sazna, jer ne priliči našim godinama, legnemo na krevet i...gledamo štrumfove!" 
Reko', daj da je pošaljem Neveni, kidaće se garant. Međutim, posle nekog vremena zvoni meni fiksni. Ja se javljam, kad ono tvoja keva. Čoveče, ono nikad neću da zaboravim. Mada, realno, i dan danas kontam da je malo preterala, al' dobro. Posle više nisi htela ni da sediš sa mnom. Išla si sa Emilijom svuda i kupovale ste istu užinu svaki dan. Tad si me smorila žešće. Bila si baš retardirana. Kad god te neko pipne, isto kao Ema, brišeš se odma'. Za svaku sitnicu si trčala kod razredne...ma strašno. Ne d'o Bog da se vrati taj period, smorila bih se. xD |
Komentara (
0
) :: Pošalji komentar! ::
Permanent Link
|
Wednesday, April 20, 2011
-
"Je l' si primetila da je stalno opominju..."
Iskreno, mislila sam da će ovo ići mnogo lakše, ali sećanje me izdaje (iliti na našem, faka me u mozak žešće. -.-).
Istorija. Peti razred. Znaš na šta mislim, zar ne? :S
Nastavnica je nekako uspela da sredi da imamo čas u "normalnoj" učionici, a ne u medijateci ili kabinetu. Sedele smo u petoj klupi, odmah iza Mikse i Gruje.
Sećam se, radili smo Rimljane i one njihove bogove. Nastavnica je pričala o balsamovanju i mumijama, što je bilo prilično dosadno. Jelena je rekla nešto i, naravno, nastavnica je opomenula. Neverovatno je kako smo u tom trenutku pomislile na istu stvar...
"Je l' si primetila da je nastavnici u poslednje vreme često opominju?"
"Aha"
"Ja mislim da se ona...(hm, znaš nastavak :P)"
"Otkud ti to?"
"Ma, otkud znam. Deluje tako."
- Je li, vas dve, šta radite to? Igrate se, a?
- Ništa, nastavnice...
- Dajte mi taj papir.
- Evo, nastavnice, bacamo. Nećemo više.
- Dajte mi papir!
Čoveče...sećam se tvog pogleda u tom trenutku. Izgledala si potpuno smireno, ali znala sam da ti je kroz glavu prošlo milion stvari i da si se, blago rečeno, usrala. xD
A šta ja da ti pričam? Još nije ni došla do nas, ja sam počela da kukam...Majko moja! Kako sam se tad tresla...Neopisivo!
-Jaoj, Nevena, šta da radimo?
-Ne znam. A i ti, glupačo, šta pišeš na papiru!?
-A jebiga...:(
-Joj brate, šta ćemo sad?
-Mene će keva da ubije!
A, na kraju ništa ne bi ni bilo da tvoja keva nije zvala nastavnicu i podsetila je da pročita. xD Al' ko ga šiša, izvukle smo se nekako. :D |
Komentara (
0
) :: Pošalji komentar! ::
Permanent Link
|
Monday, April 18, 2011
-
"Svaki početak je težak"
Vrnjačka banja. Mesto gde je sve počelo.
Zvali smo te "Žirafa", jer si bila za dve glave viša od svih nas. Družila si se sa Ilićem i još jednom devojčicom. Bili smo na onom terenu i svi smo gledali dečake kako igraju fudbal. Ja, tada ekstra isfolirana, glumila sam neko ludilo. Nervirala si me. Žešće. Onda je došao Darko i počeli smo da se svađamo. Čini mi se da je bilo oko sladoleda nekog. Da, jeste...kupio je sladoled, a učiteljica je rekla da ne kupujemo, i ja sam htela da ga tužim. Strašno! :D I onda se on iznervirao i šutnuo me. Naravno, počela sam da plačem (i sad me zaboli kad se setim...xD), a ti si se smejala. Mogu da kažem da sam te u tom trenutku mrzela, onako, iz dna duše.
Bila si odvratna, seljanka, glupa...žirafa.
Mislim da nismo pričale tad uopšte. Ali, sećam se jedne ekskurzije kad ste bili sa nama u basu, pa smo zezali Ilića da je žaba. E, tad si se i ti svađala s nama. Seljanko. :P
A onda, prvi septembar 2007. (je l' tako beše? o.O) Čoveče, sećam se kao juče da je bilo. Onako nervozna idem ka školi, noge me izdaju. xD Nekako sam se dovukla do hola i počela da pričam s Lenom. Počeli su da prozivaju. 5/1...Neša, Dotlić, Čađin... 5/2 - Milica, Blagica, Lena...čujem "i..." i nadam se da će Borka izgovoriti moje ime, ali ne. Tad sam mislila da je kraj sveta. Krenuli su da prozivaju 5/3 i na kraju su svi ostali otišli u 8-icu. Ušli smo i tražili nekoga koga poznajemo da sednemo s njim. Gruja je sedeo sa Srđom, pa sam ja ostala sama. Odjednom je neko ušao u učionicu. Nisam mogla da verujem...prva misao "Joj, brate, 'de mi ovu dovedoše. Koknuću se". Gledaš po učionici...samo jedno prazno mesto. Pored mene. Sad kad se sećam sve izgleda tako smešno, a tada je to bio smak sveta. xD I, prilaziš ti: "je l' slobodno?". Smorila sam se tad. "Jeste". Sela si i izvadila pernicu i svesku. Ćutale smo. Osećala sam se nekako neprijatno, pa sam mislila da će biti bolje da kažem nešto. Onda ide ono famozno "lepa ti pernica". Nisam mogla da smislim ništa pametnije. xD Ali, na tome je i ostalo.
Sutradan sam sela sa Kristinom, a ti sa nekim drugim i to je bilo to za sad.
 |
Komentara (
0
) :: Pošalji komentar! ::
Permanent Link
|
|
|
