Imam samo tebe. U ovom vremenu ludom. Moja ljubav. To si ti. Bez tebe sam niko. Kad te nema. Nema mene. Samo sam sanjar. Zena pored reke. Prolaznica. Od mnogih jedna. Bez pokrica. Neko. Ko u letnje poslepodne. Pokusava da pise.

"... Kao lopov necujno dolazis

da iz moga srca krades najbolje

ti si otrov duboko u meni

sa tobom ne mogu

a bez tebe umirem...

Jer ti moja si prva i poslednja

jedina zelja pusta neostvarena..."

Znas li da te osecam previse? Ljubav koju dajes kako da ti uzvratim? Da li da te samo slusam? Mozda samo da citam tvoje pesme? Reci da li da cutim ili da zamurim? Kazi gde da gledam,treba li sta da ucinim? Kraj tebe su suncana jutra i sve je lako dok cekamo sutra. Ti i ja. Trenutak tisine i ponovo te molim za ples do jutra. Boze kako volim osmeh tvoj. Sta li stvarni mislis dok me slusas? izgledam li smesno kada rec progutam? Reci mi kome da zahvalim sto ponov vidim mesec i odjednom sav raspored svezda znam?

...Cekam, da se na prozoru pojavis...

I zamisljam tu lepotu, cvecem opasanu...

Duso moja draga,mozes li znati koliko me je danas usrecilo tvoje javljanje...najzad si se vratio sa odmora...

Nedostajao si mi, mozda i najvise u ovo zadnje vreme...Ali uopste nisam osetila potrebu za suzama,za bilo kakvim olaksanjem...Nosila sam sve te osecaje u svom srcu,bilo ih je toliko puno,ali uopste nisam imala osecaj da ce mi srce puci... Imala sam osecaj da se odjednom povecalo,da se ljubav koju osecam povecala (jos jednom u beskraj) ali da je mogu osetiti jos puno,puno vise... I osecala sam je, tu ljubav, kako raste u meni... I samo to mi je bilo bitno... Zaboravila sam na sve ono tesko... Zaboravila sam na svu bol zbog toga sto smo tako daleko...

Nedostajes mi i sada, necu to poricati...

Ali...  Ne osecam tezinu  vise zbog tog iscekivanja... Osecam radost... Jer cemo uskoro biti zajedno i voleti se u beskraj...

I osecam radost jer cu te nocas jos jednom posetiti u snovima

U jutrima kao sto je ovo
u oku nosim slike iz starih beleznica.

Sliku tebe kako licem vetru okrenut siris ruke
i grlis dan

sliku mene
na kojoj stopalima dodirujem reku cijom se povrsinom
mesec razlio kao srebro

sliku nas.

U ovakva jutra
utiskujem tragove u vlaznu travu da me mozes pronaci

ako zelis.

Kad sam te prvi put pozdravila
  dan je posvetleo.

  Od tada jasnije vidim dubinu.

  Koracam uz tebe i zivim

  sebe

  tvojim ocima obojenu.

Ako ti dam razlog da me volis
dala sam sebi razlog za ziveti

..kada me pogledas tim svojim ocima,
ko da me neznosti oblak obavija...
ne bih al' drhtaj se iz grudi otima..
da li je moguca ljubav bez dodira?
..i samo pomisli kako bi goreli
nebo i oblaci da smo se voleli..
kakvi bi lomovi zemlju potresali,
da smo se ranije..nas dvoje pronasli..

Nije strastveno crvena,
vec topla
kao blagi dodir jesenjega sunca.

Mirise na kamilicu
i nanu.

A ti se osecas kao umorna reka
konacno
u narucju mora.