*tragifunny životne blagodeti*

23/10/2008

Hoćeš princip? Samo izvoli.

U principu, bezbrizni su samo ljudi bez mozga. U principu.

Ali gledala sam i neke baš kul likove na filmovima, koji su skroz ono…srećni. Na filmovima.

U principu..volim filmove.

Mozga imam mimo bilo kog principa.

A o mojoj sreći.. NE bi mogao da se snimi film.

Eventualno nemi. Crno beli. Kratkometrazni. Niskobudzetni.

Pa ko uspe da tako dočara ikakvu sreću…je genije, ne reditelj.

Isto tako o filmovima nemam pojma… Ili bar ne dalje od toga da mogu da kazem koji mi se svidja a koji ne.

Dakle o njima znam koliko i o...frajerima na primer.

Maknem sa neta, preporuči mi ortak, prebaci drugarica..

Odvojim par sati…Ukapiram…Razmislim.

Ništa.

Wow….

Odgledala bih još 33x!

Mnje.

I onda sledeći.

I sve tako.

Ponekad danima razmišljam o poenti pogledanog,

ponekad mi prva scena u glavi sutradan kad se probudim bude neka od pogledanih,

ponekad nemam pojma ni gde li sam gledala.

Koga briga, vazno je da mi nekako prolazi vreme.

E sad, briga mene, a meni nikad nije bilo bitno samo da mi vreme prođe, hoću da prolazi i kako ja hoću.

-Imate li 300?

-Jao ne, još pre 5 dana nestalo i nikako da nabavimo..

-A Vendetu?

-Šta je to??

-Ok, a neku romantičnu komediju, bilo šta tinejdzerski, pubertetski?

-Aaa, ima, ima, gledajte ovako….

-Aha, super, ništa, vratiću se za koji dan!

Boze moj, vredi čekati na sve prave stvari u zivotu..

Bilo da je to film… Ili frajer… Ili da nešto bude kako ti hoćeš.

Pa ko dozivi… Ja bih volela da ispriča kako je.