|
Ispirisana bollom,utehu pronalazim u pisanjuOpijena rečima,osećam vrtoglavicu i bol koji razara svaki delić moga tela.Možda će nekome ove moje reči zvučati prazno,ali one govore istinu,pričaju priču o jednom izgubljenom snu...
Prekrivena plaštom tuge u samoći,besciljno lutam ulicama ne bih li pronašla odgovore koji možda i ne postoje.Hladno je,telo mi se grči od hladnoće,ali bojim se da odem kući.
Ti nikada nisi kročio u moju sobu koja odiše tvojim prisustvom iako nisi tu.Ta soba krije tajnu koliko mi značiš,krije tajnu ljubav prema tebi a krivicu jer nisam za tebe.Niko u meni nije uspeo da probudi takva osećanja kao ti.
Neću da se borim za tvoju ljubav,jer je suviše kasno.Život nam nije pružio priliku da budemo približnih godina,ali nam je ipak pružio šansu da se upoznamo.Meni je pružio šansu da osetim ljubav .Bilo mi je dovoljno samo da te vidim i da budem srećna.
Ti imaš neko ko te čeka ....Ja nemam nikoga ostaću sama.Boli me i sama pomisao da te možda više nikada neću videti .Zamišljam da je ovo neki ružan san i pokušavam da se probudim.Uzaliud ipak je to stvarnost...Odustajem od tebe ...
Ja ostajem tamo gde si me i našao u samoći ,ti odlaziš da nadješ novu ljubav i sagradiš sebi život.Ipak hvala ti što postojiš iako ne za mene .Hvala ti što si ušetao u moj život .Bio si jedna želja ,jedan neostvareni san ,suza ,bol .Ostao si neispunjeni san ,prolivena suza,bol..Hvala ti imao si strpljenja biiti samnom ,slušati moje probleme ,tešiome da lepša budućnost za mene postoji.
Ti nikada nećeš znati da je ovo pismo namenjeno tebi A ako ikada saznaš ja ću biti daleko .Tada će nam jedino nebo biti zajedničko.Tada podigni pogled i pokušaj da na nebu pročitaš moju poruku :“Tvoja sam i onda kada ti ne pripadam,kraj tebe sam i onda kada me nema,sanjam te i kada sam uveliko budna.Zauvek tvoja ,a nikada sa tobom“.
|
17.6.2011
-
HVALA MALI
Poslao/la 
