Miladin Žarić - Veliki Srbin
27/5/2011
Bunar
Radojica Lemurijac je u svojim izgubljenim kamenim pločama naklesao, da je bunar iskopan negde posle šestog potopa PME. Ko ga je kopao to nije klesao, mada i da ga je, opet ne bi znali ko ga je, jer su dragocene ploče zauvek izgubljene. Voda iz bunara ne samo da je lekovita i sveta pravoslavna, nego utiče i na tonus. Znalo se nadugačko, da veliki paori SrBski, što njive unaokolo imadoše, tri traga za sobom ostavljaše kada se sa njive kućama vraćaše, ovim putem kraj bunara, na kome se uvek uredno zapiraše. Treći trag bejaše vijugav i debo, kao što i dolikuje Velikome mu Srbinu. Posle jednog od ovih zadnjih ratova, neki neznapravoslavac koji se zateko na seoskoj mu vlasti, zatrp'o bunar pa su se sve žene u selu otužile. Kažu da se zvao Mirko il' Slavko. Jebemliga. Nestali su i tragovi vijugavi i debeli, samo im se priča vukla ko mrcina po salašima. Posle zadnjeg od tih skorašnjih ratova, obezmuđeni muževi paori, krenuše u potragu za pravoslavljem i vodom bunarušom što ga čvrštim i većim nekada činijaše. Potraga je trajala nekoliko dana. Muški su tražili veru, a žene su se već tih dana uveliko molile. I to je trajalo. Odjedared, oglasilo zvono seoske crkve, voda je šiknula iz bunara, a žene su radovale, mada samo jedan dan. Od onih velikih i debelih priča, ostali su samo tanki tragovi, koje oduva prvi lahor ili prdrež kakve sakate mrcine u mimohodu.
01:22
,
27/5/2011
1
komentara Link
21/5/2011
8
Voleli smo da zapalimo, zajedno.
Vozili bi do daleko, pa bi nastavljali dalje peške.
Bilo je lepo, sad kad se setim kroz dim.
Okupane livade, pokidane gromom.
Smeh, ispred atmosfere šibnute sunčanicom.
Možda je iluzorni frejm, iz pokidanog filma.
Priznajem, nasmejem kad ga pogledam.
Pokisne mi trepavica, pa zapalim.
Reklo bi se da je beg, ili improvizacija.
Ja kažem da je susret i gradacija.
Osmica pod nogama, na kamenu i pesku.
Što se više prepliće , prelazi u naviku.
I kad se spotakne, zagrebe pa povuče.
Ne postoji kraj, sećem ga se od juče.
Pičkin dim ishođen pre neki dan Orginal Drinom. Dodao sam mu malo boje i nespretno oblikovao dupe. Jebeš ženu bez priličnog dupeta, jelda.
13:17
,
21/5/2011
2
komentara Link
7/4/2011
.
Zaželeo sam se rakije i hita,Duva baš danas unatoč suncu,
Landarapaučina i diže se prašina,
A petlovi se dižu i prkose ladovinama,
Tu pod trešnjama ispupelim,
Međ nogama mi zakukurikaše,
Kad htedoh komšinici da mahnem,
Znam da voli da se usteže,
Više neg leba što oće,
Jebiga ja moram da namirivam,
Brav mi gladan pa neće da odmara,
Imam želju da kultiviram.
20:53
,
7/4/2011
0
komentara Link
13/11/2010
.
02:50
,
13/11/2010
4
komentara Link
16/8/2010
Iskljuchivo Swingerski post
Ja jos ni jednoj nisam ruzno dete napravijjo, pa reko, posto vidim da ste sve u suhostaju, da pomognem koliko mogu. A mogu mnogo. Verujte mi. A i ovi muski sto oce da zanesu, i njima mogu da pomognem lepu decu da imadu. Ne mora hirurshkim zahvatom, samo mene nek trebaju na mobilni. Ja lepo pravim i mushkima i zhenskima isto decu lepu.MENI SE JOSH NIJE OMAKLO! Kad ga pravim. To shto vas doktori lazhu, da mora veshtachka oplodnje, to nije istina. Ja sam(n) Miladin Veshtak, prirodnjak i pravim iskljucivo lepu decu. DALI C E DA BUDE MUSKO ILI ZENA TO NEGARANTIJEM!!!!!! To zavisi od kosuljice i u koje doba dana ja pustim seme. Kosuljica ako je tanka, ondak nece bas uvek da se primi. Znam da ne razumete jer mislite da ona debela neda da seme udje, ali nepitajte nista!! To je komplikovano. Ono sto je bitno je da oplodnja uspijeva 1000% i da sjeme ako prevagne, moze da se zaiti i sachuva u frizideru, ukoliko je moja terapija skupa. Mnogo sjemena izlijevam, a zna se dobro da ono otklanja i akne. Mushki imaju potpis. Njima ne naplatjujem lubrikante, a i dobiju gratis flashicu od 2 dl mojoga sjemena . To lechi i shuljeve, pa zato njima gratis 2dl. Mnogi mushki a i zhenski su u zabludi kad misle da ne mogu da imadu lepu decu na mene. Ja ih pravim vec godinama. Moje zahvalne musterije neka kazu ispod svoje represije. Jedan po jedna.Inache, napravicu i presedan, te cu da ostavim ovde i licni kontakt telefon. 064/ 287 29 24 - sifra: "Nek leti sperma"
03:18
,
16/8/2010
5
komentara Link
25/7/2010
Kad neces da si na zemlji
Ne moras da poletis
da bi se odvojio od zemlje.
Treba samo camac da napravis
i veslom da se otisnes o grmlje.
15:35
,
25/7/2010
8
komentara Link
24/7/2010
Narator I
Mislim da ne volim naratore. Pogotovo one koji pisu iz prvog lica. Iza svakog njihovog govneta u obliku tacke, naslucujem sizofreniju kao soluciju za ralje "moderne knjizevnosti". Ne znam ni gde se nalazim. Gomila naratora je svakako tu oko mene. Barem po mraku mozes da ih nadjesh na tone. Danju uglavnom spavaju, ili su veoma retki. Danju roboti trce na posao da bi odande otpicili kuci, pa mozda ako ne padnu u nesvest od gladi da odu u soping, iz kojeg ce pomahnitalo da se upute svojim krevetima sa punim kesama podignutim u vis. Poput onih spomenika kojekakvih "pobeda". Razlikuju se od tih izlivenih spodoba po zadahu ispod pazuha. Zato i koriste PVC kese kad nose leba kojeg ce da mazu deci, umesto da ga munu ispod miske. Njihov dan traje cetiri sata i moraju da spavaju na normu, osim ako nisu dobro iskalkulisani, pa uspeju da uhvate do osam sati slobodnog vremena + spavanje. Cak ni to nisu dnevni naratori. Dnevni naratori su izvan te price. Oni imaju svoje varijante za posao, koje zavrsavaju za kratko vreme, pa im ostaje mnogo vise slobodnog vremena za konce. Konci su uvek tu, mada mogu vremenom i da se pokidaju, ako ih ne timarish i povlacis, koliko - toliko redovno. Dakle, dnevnom naratoru nije nuzno da svakodnevno radi sa koncima. Ponekad je i pozeljno da se neki konac pokida. Kada imas manje klupko u rukama, onda ti je lakse da ga razmotas, namotas i zarolas da se kotrlja. Ako dobro isplaniras dan. Sa druge strane, ako ti dan sluzi za odmor, nocu je mnogo lakse biti narator. Nocu ne postoji toliko dosadnih robota koji haoticno parlaju po ulicama, u svojim besmislenim ulogama. Naratori koji su aktivni nocu su u kontaktu sa likovima svojih pisanija, koji nisu fotokopija jedne licinke sto je upala u fotokopir aparat. Nocu se roboti skrivaju. Nocu interesantni ljudi izadju napolje. Cak i da niko ne izadje napolje, ulica je prepuna beskucnika, koji imaju svoju pricu, za razliku od robota. Ako nista drugo, barem su voljni da popricaju. Nocni narator dakle takodje treba da ima veliku sposobnost za prezivljavanje, da bi radio svoj posao. Zato i ne mrzim naratore, samo ih ne volim. I dalje ne mogu da ti kazem gde se nalazim. nemoj ni da me pitas. Idem da popisam neko drvo. To bas i nije ekoloski. Kad bi trazio visibabu u julu za popisati, mislim da bih napunio cipele. Cekaj, cini mi se da sam u parku kod stajge. Evo trazim pecurke za popishati...Mislim da sam tamo iza u parku, zgazio u tacku naratora. Evo brishem cipelu je o travu. Nece lepo da se skine jer imam jedan od onih djonova sa ripnama. Smrad me tera da povratim, ali i dalje struzem. Kad skinem na jednom mestu travu do zemlje, odem dva koraka u stranu i opet struzem petom o travu. Ispred mene dva psa masu repom. Jedan je ofucan i skroz crn, a drugi je beo i ima crnu tufnu na dupetu. Onaj crni je zaskocio onog belog i pokusava da mu ga mune. Moja cipela smrdi i posle jos nekoliko trenja djonom o travu parkovsku, cini mi se da sam uspeo da skinem tacku sa pete. Koliko - toliko. Cini mi se i da je crni uspeo da zavuce ovom belom, sa tufnom na dupetu. I dalje mi nije jasno gde sam.
- Bracala, je l' mogu da ti prijavim neshto?
- Prijavi, rekao sam zbunjen.
- Kanda si zgazio u govno.
- Bolje i to, neg da sam koprivom obriso dupe.
Neko je razapeo oglas na drvo. Slova krvare niz koru drveta. Koliko god da mi je scena ogavna, neka skrivena ljubopitljiva zelja meni, terala me je da pridjem tom unakazenom oglasu od papira. Jos uvek struzem djon cipele o travu dok mu prilazim. Cini mi se da mi i dalje smrdi ta tacka naratora u koju sam ugazio. Ne. Sto sam blizi osakacenom oglasu, smrad je sve veci. Evo sad sam na korak od njega. Oglas se ucrvljao. Slova su pobegla, ili su ih pojeli crvi i odneli u podnozje drveta u koje sam ugazio cipelom. Na belom papiru i dalje se naziru obrisi ucrvljalih slova.
"Prodajem dve karte za ponocni koncert naratora."
- 24:00 - uvodna rec o naratorima
- 00:30 - knjizevno vece nocnih naratora
- 05:00 - koktel do podneva
- 12:00 - knjizevno popodne dnevnih naratora
- 17:00 - ....
Previshe smrdi da mogu to da procitam. Uostalom, nije mi ni jasno zasto me je privukao taj ubijeni oglas. Tolikokrvi, ucrvljanog smrada, samo zbog jos jedne knjizevne veceri. Razmisljam da li da prijavim slucaj policiji. Ipak je to ubistvo. Mada ko sam ja uopste da se petljam sa tim stvarima. Pa ja ne znam ni gde se nalazim. Ne znam ni da li imam rupe u secanju. Ja dakle ne znam ni ko sam. Znam samo da ne volim naratore i to mi stvara strah. Pokusavam da ne gledam u oglas i krecem dalje u nepoznatom pravcu. Mozda je bolje biti zaokupljen svojim problemima u ovakvim situacijama, i ne obracati paznju na zlodela koje ljudi cine papirnim oglasima, plakatima, letcima.... Ali kako da se zaokupim sobom kad ne znam ni ko sam, ni gde sam.
03:57
,
24/7/2010
6
komentara Link
14/7/2010
Moja si
Vec odavno nije razmisljala o nastanku banalnih stvari koje je okruzuju, a indirektno su vezane za njen zivot - prozujalo joj je kroz glavu je dok je svirala gitaru. Pokusavala je da iskomponuje nesto u trku, ali su joj misli bezale od zica, na kojima su njeni prsti pleli mreze oko pragova lestvice po kojima je htela da se penje i spusta. Nije joj islo te veceri, a osecala je da je kompozicija tu. Imala je jedan od onih osecaja koji ne govore, nego prosto ispune telo i preuzmu sve na sebe, pa je potrebno samo prepustiti se njima i ploviti po talasima koje oni podizu svojim vetrovima. Pustila je prste da sapucu po zicama, kaceci nezne akorde koji su joj sklapali ochi kao kolibriju koji je upao u paukovu mrezu. U njenim mislima je tekao Dunav na kojem je odrasla. Setila se koshave i splava na kojem je provela najveci deo svog detinjstva. Gospodja Kosava je bila jedina koje je majstoru dunavu znala da podigne talase. Stiskala je vrat gitare zenstveno, uvijajuci se u ritmu, kao zarobljena muva, oko koje pauk plete svoju smrtonostnu cauru. Bila je glasnija nego ikada i osmeh joj je nasminkao lice u prelepi zenski portret. Kao onomad na dunavu, na Svetog Iliju, kada je lupio grom pored splava na kojem je odrastala. Savrsena fotografija fotografa koji je samo blicnuo, a nije imao film u foto aparatu.- TAK,TAK,TAK!!!
- Zacula je zanesena u svoj akord, o kome je toliko dugo mastala.
-TAK, TAK, TAK, TAK, TAK!!!
Zgazila je distorziju svojom golom nogom i klonula glavom na sekund, zatim je skinula gitaru i krenula ka ulaznim vratima.
"Komsinice mnogo ste glasni, sada je 3 sata popodne i to sto radite je neprimereno. Ja cu smesta da zovem policiju ako vi ne prestanete da nas uznemiravate tim vasim uzasnimz vukovima. Ako zelite da budete metalac ili sta je vec to sto ste Vi, onda to radite na nekom drugommestu, nas kucni savet..." gledala ga je kako mu puls raste zajedno sa njegovim jezikom, koji je na svakoj drugoj reci oblizivao vlazne usne koje kao da su htele da pobalave nad njenim oznojanim telom i ulepljenom majicom koja je ocrtavala sve one note mushke poeme nezapevane.
"Komsija, pa nisam valjda bila toliko glasna?"
"Gospodjice, vi ste i vise nego glasni!" promrmljao je gledajuci njene bradavice koje su i dalje glasno svirale iz njene majice, iako je ona prestala da svira gitaru.
Osmehnula se bezobrazno, onako kako to nije volela da radi kad je zavodila mladice koje je zelela da ima, gledajuci ga kako oblizuje svoje matore vlazne usne, koje su u suhostaju vec decenijama. Povukla je majicu da se ovlas odlepi od njene bradavice, tako da je na momenat ona zatitrala pred ocima tog starca koji je mislio da zeli mir u svojoj zgradi.
"Komsija, evo obecavam vam da cu biti tisha. Pokushacu da sviram na akusticnoj gitari." pokazala je palcem iza.
Stari je pogledao iza, bas tamo gde je njen palac pokazivao, i video je matorog dzipsona, naslonjenog na neuredan krevet preko kojeg je bio prebacen njen brushalter, bacheni dzipson se valjao sa cebetom, a dole na patosu, pored pojacala, njena carapa od likre je prekrivala dugme od distorzije. Akusticna gitara je bila ispred te scene, naslonjena tek malo od ulaznih vrata, do koje je je njegov prastari vid lagano izostravao fokus. Spustio je pogled dole prema njoj i sve sto je video, bile su njene noge, koje su sevale izpod duge haljine sa izrezom. Ona se opet nasmejela i pocesala jednu nogu onom drugom, te se naslonila na ragasto.
"Gospodjice, ja... Bilo bi vam bolje da svirate akusticnu gitaru!" Oblizivao je svoje vlazne usne. "Bolje je da svirate tiho, a ne da pravite samo buku!" rekao je gledajuci u njene grudi. "Zna se sta je muzika!"
"Komsija, evo imate moje obecanje, od sada cu da sviram samo za Vas." rekla je dok je nonsarlantno popravila izrez na svojoj haljini.
"Da, to je i ovaj zato sto sam... Dovidjenja." rekao je dok je odlazio, pokusavajuci da odvoji pogled od njenih nogu.
Spremala je nered u stanu. Pokusavala je da se iskljuci iz tog kreativnog naboja u koji je malocas usla, pa da pokusa ponovo sve iz pocetka. Imala je sve akorde u rukama, melodiju je znala na pamet a reci joj nisu trebale. One su bile takt. Takt je bio svuda oko nje, pa i u usisivacu. Ali kad iskljucis usisivac, i zelis da udjesh ponovo u svet koji je samo malo dublje u tvojoj glavi, uvek te neko prekine i vrati te tamo odakle te ponese neka nota, bas kad koshava luduje nad Dunavom. A Dunav, Dunav ce uvek imati svoju drugu Koshavu, zbog koje ce da podigne svoje talase. Razmisljala je o tome. usisavajuci i raspremaci stan, smeseci se matorom drkoshu iz kucnog saveta koji je malocas bio na njenim vratima. Pomerila je akusticnu gitaru, da usisa i iza nje. Gitara joj je ispala na pod i odjeknula fantasticnim zvukom, koji nije imao veze sa memljivim akordima. Gitara je bila rastimovana danima, pa je zvuk koji je ispustila pri padu bio specifican. razmisljala je, ko je taj sto je odredio sta je nastimovano a sta nije. To mora da je neki drkazdija iz kucnog saveta, u zgradi koje vise nema. Ako je i ima, njemu poodavno vec ne moze da se digne. Ispod gitare je pokusala da pobegne stonoga prema njenom krevetu. Nezno ju uhvatila insekta, ugasila usisivac, otvorila je vrata od stana i pustila stonogu u hodnik zgrade. Posmatrala je kako stonoga odlazi preko stepenica, nevino kao potok preko kamena, a opet zajebana u svom tom njenom obliku od koga se groze ljudi i gade se nje. Dlakave, prljave, skladne i nevine. Ucinilo joj se da je to strasno seksi. Stonoga se izgubila u mraku stepenica, bez ikakvog zvuka. Neko vreme je gledala zamisljena u pravcu insekta, zatim je zatvorila vrata. Sklonila je usisivac i uzela akusticnu gitaru.
Gitara je bila rastimovana. Setila se kako je dosla do te gitare dok je udarala prvi akord. Neki dripac iz zgrade kojem je tata placao kiriju da studira u novom sadu, krao je sve sto je stizao unaokolo i valjao za mizernu cenu, samo da bi imao za dop. Cekala je lift kad se on pojavio sa tim predivnim parcetom drveta, utegnutim u zice. Lift je stigao. On se tresao i znojio.
"Komsho je l' na sesti?"
"Na shesti..."
"Nisam znala da svirash."
"Ne sviram."
"Poshto?"
"Kol'ko dash."
Pokusavala je da iz rastimovane gitare izvuche akord. Njen akord. Nije razmisljala o durovima i molovima. Sklapala je svoju ulicu na zicama koje su bile poput nekog drugog grada kojeg nikada nije prospartala. Nije joj islo. Zvukovi su bili loshi za uvo. Bili su naporni za chuti. Pokushala je da rashiri prste jache, da nekim novim akordom pokrene staru gitaru i nije uspevala u tome. Na kratko je ostavila gitaru pored sebe, potrazila svoje cigarete i pepeljaru. Privukla je mali stocic prema sebi, stavila pepeljaru na njega, upalila cigaretu i ponovo uzela gitaru u ruke. Na tankoj E zici je pokusala da odsvira melodiju kompozicije koju je malocas smisljala. I dalje joj je bilo sve u prstima, iako ju je prekinuo onaj matori iz kucnog saveta. Zica je bila previse labava da bi mogla da odsvira susedne tonove. Pokusala je da zateze zice prstima leve ruke dok svira, ne bi li priblizno donila tonalitet, ali nije islo. Nije zelela da stimuje gitaru. Vratila se cigareti. Gitaru je vratila na jastuk. Kroz glavu joj je prolazilo nekoliko ideja o najbanalnijim stvarima koje je okruzuju, a indirektno su vezane za nju. Uvek se pitala zasto je cirilicno slovo F takvo kakvo jeste, i kako to da ga je neko ko je zeleo da to bude slovo F bas takvim "naslikao". Cirilicno slovo "F" je licilo na gitaru. Pusila je cigaretu i razmisljala, odakle to da opet misli o nastanku nekih banalnih stvari. Banalnih u besmislenom smislu, jer zapravo nista nije banalno, sem vremena u kojem je zivela i celom tom njegovom mehanizmu, koji je gazio istinske vrednosti cak i same misli, a kamoli o idejama. Ugasila je cigaretu i ponovo uzela rastimovanu gitaru. Pokusala je na zici "B" da odsvira najjednostavniju melodiju koju je znala. Zica "B" je bila malo jace zategnuta ud donje "E". Uspelo joj je da odsvira nekoliko tonova na njoj. Pokusala je da to uradi skladnije, sa minimalnim zatezanjem, jer je i zica "B" bila relativno labava. Posle drugog puta to je zvucalo savrseno. Kao da je zica u savrsenom stimungu. Tada je pokusala da poveze zicu "B" sa onom labavom "E". Imala je ideju da odradi na rastimovanoj gitari, sa "posvadjanim zicama", jednu melodiju koja ce da bude specificna. Sa jednostavne melodije koju je malocas svirala, presla je komplikovaniju improvizaciju. Nije to zvucalo kao nesto sto je konacno, ali je bilo originalnije i interesantnije od konacnoga. Rastimovani solo na dve labave zice. Gresila je prvi put kod trece, pa kod pete, zatim kod dvadesete note. Uspela je posle nekog vremena da ukrsti dve labave zice u jednu melodiju, koja joj je opet nacrtala osmeh na lice, oslobodila prste, koji su mazili prashnjave pragove gitare u koju je odmah doshao i takt. Nije zelela da prestaje, iako je osetila rastimovane tonove koji su se tu i tamo otezali jer nije nikada svirala rastimovanu gitaru. Ubacila je i "G", "D", "A"zicu, u solo, shvativsi njihov raspored po stepenishtu po kojem je gazila. Gazila ih je sve jache. Kad bi ih nagazila jache, tonovi su bili manje rastimovani. Kombinovala je svoju obucu. Ako je zelela jaci ton, gazila je stepenik na gitari sa ostrom stiklom, a kad bi htela meksi, birala bi patike za trcanje pored Dunava. Gazila je i nezno dodirivala pragove i stepenice na svojoj rastimovanoj gitari. Plela je mrezu tonova na jednom novom sazvezdju i osmeh joj je farbao lice u zhenu.
- TAK,TAK,TAK!!!
- Zacula je zanesena u svoju melodiju, o kojoj je toliko dugo mastala.
-TAK, TAK, TAK, TAK, TAK!!!
"A ti si?"
"Ja sam."
"Ja sam svirala, nisam chula da si tu."
"Pa eto, tu sam."
"Hajde upadaj."
Zeleo je da ona bude suvise nezhna. Njoj se to nije svidjalo. Imala je svoj smisao za neznost. On je zapravo nikada nije ni poznavao. Mislio je da je zena ono sto on misli da zena treba da bude. Nije bio gad u tom smislu. Samo je pokusavao da u sebi prepozna zenu, pa da joj u tom skladu ponudi potrebe koje je po njemu ona imala. Upoznali su se na ulici, pored nekog dragstora. On je isao po pivo, ona po salatu. On je bio frajer, ona je bila frajer. Ljudi su im se sklanjali. Njemu je ona bila jebozovna. On je njoj bio jebozovan. Ona je znala da je niko ne poznaje, pa je i dalje bila sa njim. On nju je vavoleo sto je upoznao veceg frajera od sebe u njoj. Nikada nije imao muda da joj to kaze. Kada je ushao, gitara je bila na neraspremljenom krevetu i ona je sedela pored nje.
"Spavash sa njom?" nasmejao se stavljajuci cigaretu u zube.
"Spavam." rekla je dobacivsi mu pepeljaru.
"Mora da si perverznija nego sto sam mislio, kad jebes gitaru."
"Zamisli, josh je i rashtimovana."
"Ti ionako ne znash da svirash."
"Rekao si da je jebem."
"Rekao sam."
"Pali te rastimovana jebacina?"
"Ne."
"Onda odjebi."
Otisla je da napravi nesto za jelo. On bi uvek dolazio kod nje kad je gladan, ili kad bi trebao da prespava u njenom stanu. Ona je volela te posete, ali vise zbog toga sto je imala seksualne potrebe, nego sto je obozavala njega. Razmisljala je sta da baci na tiganj na brzinu. Zagledala se u frizider. Osim salame i par jaja nista nije bilo u njemu. Uzela je tiganj i bacila sve to unutra. Razmisljala je sta joj to treba. Drkadzija, koji dodje samo da se istrese i da pojede to sto ima. Jebacina jedanput u tri. Nedelje? Razmisljala je o njemu koji netalentovan za muziku. O njemu kojeg boli kurac za eventualno potomstvo. Za porodicu. Za hrmoniju u smislu slobode a ne dosade. Za trenutak u kojem ti taj tvoj unutrasnji bog oduzme ruku i naslika nesto lepo. Kada samo treba da pustis ruke, koje ce da sviraju, slikaju , pishu...
"Jesi spickala to jelo?"
"Samo sto nije."
Kada ju je ljubio zeleo je da bude nezna. Zeleo je da bude svaki put nevina. Voleo je da se sladi njenom neosporivom lepotom na drugi nacin. Svaki put je bio gori i gori. Njena lepota nije bila dovoljna, nego je polako, svakim sledecim susretom izmisljao nove perverzije, kojim bi nju nacinio devicom. Ona je bila dovoljno prisebna da je znala sta mu je na umu. Odavno je zelela da zavrsi sa njegovim perverzijama. Njena neznost, je bila njena neznost. Nije zelela da se vraca nazad, samo da bi potprshila mashtu jednog seksualnog manijaka, kojeg je htela da otkachi na fin nachin. Znala je da ce to biti veceras i da mora da bude sto finije. Na njen nacin. Nikako na njegov. Ubacila je na kraju malo paradajza kojeg je kupila tog dana na pijaci u tiganj i bacila sve to na dva tanjira. On je drzao akusticnu gitaru u rukama, kad je dosla sa tanjirima. Lupnuo ju je po dupetu dok je spustale tanjire sa jelom na sto.
"Utegnuta si..."
"Gladan si."
"Jesam."
Zeleo je ponovo da bude suvise nezna. Ona je znala da je to zadnje vece gde ce biti zajedno. Zelela je da izbegne seks, ali on je bio suuvise agresivan. Na pod su pali tanjiri sa pecenim jajima i salamom, pala je i rastimovana gitara sa nekim specificnim zvukom. Taj zvuk joj je oteo paznju na sekundu, bas toliko koliko mu je trebalo da je zgrabi za kosu, okrene na ledja i krene svoj film o devici. Ona je slusajuci odjek rastimovane gitare, pustila ruku dole, zgrabila viljusku i udarila napamet.
Na zici "B" je mnogo lakse svirao nego na donjoj "E". Nastimovao je gitaru i krenuo da svira svoju omiljenu pesmu.
TAK,TAK,TAK!!!
Odlozio je rastimovanu gitaru i otvorio ulazna vrata.
"Komsija mnogo si glasan, sad je 3 sata popodne i ljudi odmaraju..."
"Da, ali ja sviram tiho." rekao je, brishuci krvavu viljushku o sako.
.
Ovo je raw txt.
05:41
,
14/7/2010
2
komentara Link
9/7/2010
Moja Brkata
Pitadu me kako te volemKazu da sam slepac golem
Smejedu se kad nas vidu
Ja im kazem da se stidu
Karaju me shto te jebem
Ne razumu dagajebem... ... .. .
Ljubavi su oni gladni
Zato su i taki gadni
Tebe cu da uvek volem
Samo tebi da se molem
Ti si moja "Hairy Mata"
Lepa moja brkata
01:19
,
9/7/2010
0
komentara Link
7/6/2010
Bebe bez sandala
Iza njega je prodavnica za bebe, gde smo BEBE, mama i ja naishli na negostoljubive prodavce, pa je tata izashao napolje da se upozna sa belim andjelom, da ne bi prodavcima pokazao kako ispadaju i zubi koji nisu mlechni. A BEBE je plakao unutra, za Novim Sadom. Isto kao i andjeli sa nashivenim krilima shto su plakali. Kada sam se vratio u tu novosadsku "deciju" prodavnicu, prodavacica je i dalje trazila kurca, mama je bila nadrkana, a BEBE je josh glasnije plakao. Nasmejao sam se i platio izlaz. A BEBE? BEBE nije dobio svoje nove sandale u nekada Njegovom Novome Sadu.
05:45
,
7/6/2010
1
komentara Link
3/6/2010
Hoverfly
I naravno seksi bulka.
22:49
,
3/6/2010
0
komentara Link
3/6/2010
Bulka
Ovih dana aktuelna za fotografiju.
03:29
,
3/6/2010
0
komentara Link
31/5/2010
1:0 u gostima
Pre neki dan bila "prijateljska" utakmica izmedju reprezentacija Novog Zelanda i Srbije. Ja sam pre nedelju dana trazhio po novinama tachan datum odigravanja te tekme i nisam mogao da ga nadjem. Samo su me zhestili novinarski tekstovi sa trachevima i transferima. Niko nishta da napishe o fudbalu. Juche chujem od prijatelja da je ta utakmica odigrana pre neki dan i da smo izgubili sa rezultatom 1:0. Sasvim normalan rezultat za jednu probu pred odlazak na Svetsko prvenstvo, pomislih nadrkan, shto nisam gledao tekmu, i bez nekog daljeg razgovora o toj utakmici zavrshim razgovor sa njim. Opet sam bio besan na one iz novina, shto pishu ko nema klub a ne kada ce da igra. Danas prochitam u novinama da je utakmica prekinuta u drugom poluvremenu, zbog teshkih incidenata srpskih huligana, koji su uleteli na teren, bacali baklje i flashe, zbog kojih ce rerezentacija da popije kaznu, samo se josh ne zna koliko velika ce da bude flasha iz koje ce da je nagne. Evo sad sam ljut na huligane, a izvinjavam se novinarima, koji su me svojom neprofesionalnoshtju poshtedeli te bruke i one muchnine u zheludcu, koju varim josh od 1989. godine, kada sam prvi put bos stao u govno, na jednoj srpskoj livadi, gde smo kao klinci igrali fudbal. kakve ovo veze ima sa fotografijom? I ja sam se to pitao dok sam fotografisao komshijski derbi izmedju dva prijateljska sela u nashoj opshtini. Verovatno ce se pitati i navijachi. Njima mogu da odgovorim - sa fotografijom ima, ali sa fudbalom nema.
23:28
,
31/5/2010
0
komentara Link
30/5/2010
U ime oca - Cola
Ponekad tishina zna da me prevari svojim snazhnim krikom. Kao pred svitanje. Ispod kroshnje Drvozbora. U mimohodu sa horizontima. Naizgled u zhurbi, ali opet smirenog do granice spoznaje kretanja, jedne zhute mrlje.
02:04
,
30/5/2010
0
komentara Link
25/5/2010
Pola Dana
OnaKoja sam ja po redu
Shto joj pevash tu pesmu
U kojoj su klovnovi i smeh
Raspeti na stubove i medje
Zardjali u zhice i bodlje
Sa bubamarom na listu
Koja se davi vashima
I umire s punim ustima
On
Nekoliko senki znaju da me probude
Kada zaspim pored Dunava
To su moje utvare i vile koje bde
Jer ne zhele da se izgubim lutajuci
Po kubicima isushenim od gneva
Sa ribama koje nisu chaplje zgutale
Posle svih onih ribarskih mrezha
I "prevarenih" shtuka i bandara
Oni
Jutros je svitalo
Ukazalo se sunce
Padala je kisha
Duvao je vetar
Padale su zvezde
Plakale su Srne
Oblaci su grmeli
Mi smo to prespavali
03:16
,
25/5/2010
0
komentara Link
14/5/2010
Kad je nema
Bijejashe Mjensechina
a da ne vjerujesh, u podne...
A sve to bez blitza.
Neki lahor dune od komshinitzechelobashche,
i men' se digne.
Digne mi se a podne je...
Propnem se i vidim mjensechinu,
na prstima sa svo dignutime,
al' komshinitzu ne vidjoh.
Osvrnuh se lijevo - nikog.
Osvrnuh se DIJEsno - nikog.
A digo mi se kano da je tornado.
A ne da je lahor.
Duno.
Prestadoh da se osvrtjem.
Levo i desno.
Stadoh da se prisetim bivshijeh rutavshtina mojijeh,
shto vapijashe za raonikom moimjem,
i pogledah u nebo,
poshtapan kopljem svojim naraslim.
HtJedoh da se obratim mjesecu i blitzu,
narasto mi pishko a nemam pitzu,
da ga napoji vrutjom vodom,
zhedan je i koprtza se pod svodom,
u prashini ove suhe bashte,
nema te a on je rijeshija da narashte,
kao zhila od zubache,
trazhi runo da umatche,
glavu ko pesnicu,
u tvoju vlazhnu picu.
Suza mi kanu na zhednu mi zemlju.
U bashchi.
Sijao sam red luka,
sijao sam red paprika.
Digo mi se na lahorove,
a metjem ga medj korove...
Pogledah josh jedared mijijijesec zhut,
skidao je krmelj a meni je bijo krut.
pito samga shta da radim,
tvrd mi je a nemam di da ga oladim.
Odjedared zachuh glas sa neba,
pomislih reci ce mi shto mi treba...
Rekao je samo "osvrni se",
"ne postoje samo pichke i sise",
"tu su i leptirovi, bubamare, ose",
"neka ti radost i vodu donose".
Osvrnuh se lijevo - nikog.
Osvrnuh se DIJEsno - nikog.
Osjetih ruku na ramenu,
osjetih kako mi gatje klize po kolenu...
ne zhelim da se osvrtjem,
drzhim koplje u ruci i trepkama treptjem.
03:08
,
14/5/2010
1
komentara Link
3/3/2010
Kutjevna skitnica
Sreli smo se ispred diskonta. Ona je kupovala papaje i smokve unutra, a ja sam praznio flashe piva ispred. Nosila je te velike kese u svom naruchju dok je izlazila i zazvonio joj je telefon. Podigla je koleno, ne bi li napravila od njega "policu" za jednu od tih kesa prepunih zrelog votja, oslonila se na onu drugu nogu, zatim lagano krenula rukom prema torbitzzi koja je bila bash tu iznad mene. Sedeo sam dole i gledao sve to shto je sevnulo iznad. Torbitzzu nisam video. Nisam video ni te velike kese prepune uzrelog votja koje je padalo po meni. Nisam nishta od toga video, ali mi se uchinilo da sam video sve.
"E, jebiga izvini."
"A?"
"Mis'im... Jebo me mobilni." - rekla je zbunjeno, sa polupraznom kesom u rukama.
Ustao sam nekako sa flashom u ruci i pokushao da skupim sva ta votjna sranja natrag u onu sjebanu kesu, koja joj je ispala iz ruke.
"E, ne morash da se... " - pokushala je da mi kazhe, dok sam skupljao jebene votjke ispod njene shtikle.
"Shto ga ne raspizdish o zemlju?"
"Molim?"
"Mobilni."
"A shto da ga bacim dole?" - rekla je dok se saginjala do mene, da skupi one votjke koje nisu mogle da stanu u moju kesu.
"Raspizdish ga o zemlju..." - jedna smokva se otkotrljala na mesto gde su mushterije ostavljale biciklove, pa nisam mogao da je dohvatim.
"Udarish ga onako, negde o tvrdo... Da se razleti..." - provuko sam ruku kroz zhbitze onog prvog bicikla koji mi je zadavao najvishe problema.
"I skochish na njega sa tim tvojim shtiklama, za svaki sluchaj..." - morao sam da izvrnem zglob iz ruke da bih dohvatio tu smokvu.
"E, tada ljudi vishe netje motji da te "cimaju", nego tje zheleti da stvarno prichaju s tobom..." - nadrkao sam se jako na tu smokvu, pokidao joj koru zubima...
"Zheletje da te vide, da te pipnu, ili shta god..." - iscuclao sam smokvu, bacio je u prashinu i vratio joj njenu kesu.
Telefon joj je ponovo zazvonio i gledala me je od gore, nosetji dve ogromne kese u svojim rukama. Ja sam sve video, a nisam gledao u kese.
"Kako mozhesh da budesh takvo djubre?"
"Zashto mi govorish da sam djubre?"
"Mislim da znash! Ono za mobilni telefon shto si mi rekao, na to mislim."
"Rekao sam ti samo da bacish prokletinju."
Konobar je konachno digao dupe sa svoje barske stolice.
"Izvolite..."
"Hvala."
"A?" - rekao je nadrkan.
"Ja tju domatju rakiju!" - presekla nas je.
"ja tju pivo."
"Znash shta si ti?"
"A-a?"
"Ti si djubre, ono pokvareno!"
"U tvojim kesama koje si napunila u onom diskontu, ima i gorih stvari."
"Gledao si mi ispod suknje dok si se shatro trudio da mi pomognesh, da ih pokupim!"
Konobar je opet digao dupe sa svoje barske stolice.
"Da ponovim tu turu?"
Prepustio sam njoj da kazhe "Da".
"E, jesi pitchka!"
"Zashto ja?"
"Napio si me, odveo si me u svoju gajbu, i sada ja treba da..."
"Ne razumem, shta ti treba..."
"Eto opet si djubre!"
"Zashto opet ja?"
"Je l' imash ti nekog alkohola ili nemash?"
Gledao sam smokve, papaje i mamine pichke kako se kotrljaju po jebenoj sobi, osvetljenoj jednom sijalicom od 60W.
"Idem po pitje."
Kada sam se vratio, nashao sam je kako spava na podu. Podigao sam je na dvosed, pokrio sam je mojim tjebetom i otishao na terasu da pijem.
Zapalio sam cigaretu iz njene kutije.
"Mamu ti jebem kurvinu, sad tjesh da vidish svog Kraljevitja Marka..."
Slushao sam komshiju, sprat-dva iznad.
Neko od klinaca iz parka mi je zavario kamen na terasu.
Ugasio sam cigaretu, vratio se do njenog kreveta, i tiho pokupio njene votjke u dve velike kese, koje sam nashao u svom shpajzu.
Napisao sam joj na cedulji, gde da ostavi kljuch kad bude izlazila.
Otishao sam na Dunav da se istreznim.
Imam novi komp, pa nemam srpska slova. Meni to najvishe ide na kurac, ali shta da se radi.
02:54
,
3/3/2010
2
komentara Link
2/3/2010
Raštimovanoj gitari
Popušio sam sve mrve po džepovima.
Nije volela što pušim.
Ja nisam voleo ogledalo.
Plašio sam se ljudi što me grle u njemu.
Sipao sam ih u čašu i razblažio sa vinom.
Popio sam ih uz zadnje dimove preostalih mrva.
Nisam hteo da pravim krugove od dima.
Činilo mi se to nekako detinjasto.
Zaškripao sam zubima kao posle soka od borovnice.
Jezikom sam gnjavio zadnju mrvu po ustima.
Svidelo mi se što je zapala iza umnjaka.
Umnjak mi je bio pod upalom.
Na putu do klozeta sam je iščeprkao.
Pljunuo sam je u ogledalo.
Nisam želeo da pišam u klozetu.
Napolju je mesec bio pun alkohola.
Pišao sam po njemu na kratko.
Pored mene je ležao zgaženi pas.
Izvinuo mi se što mi se našao na putu.
Nasmejao sam se seoskoj rasveti.
Činilo mi se da mi je namignula.
Nikada nisam voleo februar ni mačke.
Dok sam odlazio nogavica mi se lepila za nogu.
Popišao sam se po somotskim pantalonama.
Kupila mi ih je negde na sniženju.
Progoreo sam ih našom zadnjom cigaretom.
Ostavili smo duvan zajedno.
Ja ga jebem, ako znam šta sam teo da kažem, mada blizu sam da se skontam. Sa sobom. Javiću ako se kresnemo.
21:41
,
2/3/2010
0
komentara Link
4/12/2009
Neću da budem "veliki"
01:05
,
4/12/2009
0
komentara Link
29/11/2009
Skvo
Duvao sam ponovo.Opet ništa.
Samo se smeška i kurvinski me gleda.
Neće ni sisu da mi pokaže.
Zvala opet žena.
Kaže da je mali definitivno ostavio sisu.
Razmišljam, da li da munem svog malog u jastuk.
23:49
,
29/11/2009
2
komentara Link
{ Last Page } { Page 2dipress@neobee.net of 10 } { Next Page }
O meni
Moj Profil
Arhiva
Prijatelji
Foto Album
RSS Feed
Kontakt
| Mon | Tue | Wed | Thu | Fri | Sat | Sun |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | ||
Zadnje napisano
.Bez Naslova
Opština
Pobeći u stvarnost
Bez Naslova
Kategorije
Prijatelji
angelpoglavica
Lady
miriam
AnaM
nemiri
BIBA
SRNA
njuskica
yin
Wolfie
Milena
mungos
vojslav
Libellula
VukMaslacak
SumerWine
ShArGaRePiCa
veverica
Kombib
legionaire33
letac
whoreofbabylon
Giardia
biber
Ansia
inanna
asterion
Sljivka
Linkovi
- Ovaj blog hostuje BlogOye