Miladin Žarić - Veliki Srbin

2/3/2010

Raštimovanoj gitari

Popušio sam sve mrve po džepovima.
Nije volela što pušim.
Ja nisam voleo ogledalo.
Plašio sam se ljudi što me grle u njemu.
Sipao sam ih u čašu i razblažio sa vinom.
Popio sam ih uz zadnje dimove preostalih mrva.
Nisam hteo da pravim krugove od dima.
Činilo mi se to nekako detinjasto.
Zaškripao sam zubima kao posle soka od borovnice.
Jezikom sam gnjavio zadnju mrvu po ustima.
Svidelo mi se što je zapala iza umnjaka.
Umnjak mi je bio pod upalom.
Na putu do klozeta sam je iščeprkao.
Pljunuo sam je u ogledalo.
Nisam želeo da pišam u klozetu.
Napolju je mesec bio pun alkohola.
Pišao sam po njemu na kratko.
Pored mene je ležao zgaženi pas.
Izvinuo mi se što mi se našao na putu.
Nasmejao sam se seoskoj rasveti.
Činilo mi se da mi je namignula.
Nikada nisam voleo februar ni mačke.
Dok sam odlazio nogavica mi se lepila za nogu.
Popišao sam se po somotskim pantalonama.
Kupila mi ih je negde na sniženju.
Progoreo sam ih našom zadnjom cigaretom.
Ostavili smo duvan zajedno.

Ja ga jebem, ako znam šta sam teo da kažem, mada blizu sam da se skontam. Sa sobom. Javiću ako se kresnemo.