Miladin Žarić - Veliki Srbin

16/11/2007

Idemo jedan kafanski post...

Al' ništa od ugođaja ako ne stisnete "play".

Al' sam fotogeničan... A i poznajem tu alternativnu scenu :)))

22:33 , 16/11/2007 7 komentara Link

9/11/2007

Autoportret

Dolazio sam kući na prvo odsustvo iz vojske. Služio sam u Vranju onih loših godina po sve nas. Bus je stao na peron da ućari još koji dinar na relaciji BG - NS. Morao sam da pišam i preskočio sam onu rampu za ulazak na perone. Vojničke čizme su kliznule niz decembarsku poledicu pa sam pao na dupe. Umalo da mi popusti petlja usled bola u trtici. Znaš, organizam se u takvim situacijama usresredi na bol, pa popusti po šavu koji bi trebao baš tada da bude dobro zašiven... Stegnuo sam petlju opasačem, podigao se sa prljavog snega i protrčao kroz neke debile koji su mi se smejali, dole do klonjare. Smrdelo je na neoprane muške polne organe. Nismo se kupali u vojsci redovno, pa mi smrad nije smetao. Prostor za pišanje je bio pregrađen na dva velika dela. Svaki je bio natrpan pisoarima. Kada bi bio pun pišača, oni bi morali bukvalno da se drže pod ruki, ili za ćunu, da bi ta radnja bila izvodljiva. Ipak su se dva zidom odvojena dela razlikovala. Levi je pored pisoara na jednoj strani imao kabine za sranje, jebanje, pušenje, drkanje i slično, a desni je služio za pišanje i pranje prljavih ruku. Stajao sam na stepeništu analizirajući mesto za pišanje. Bio je jedan jedini tip u njemu. Pišao je u prvom pisoaru. Kada muškarac uleti u javni WC, on obično ode u najdalji deo da završi šta ima, da ne bi bio subjekat na tom prokletom mestu ljudima koji će naići da pišaju. Petlja je popuštala i uleteo sam u prostoriju gde je taj tip pišao bez razmišljanja. Nekako sam izdržao da odšepam do zadnjeg pisoara i pustio sve to da teče iz mene... Mislim, posle 300 kilometara stezanja, to kad pustiš da teče imaš osećaj da si doživeo onaj prvi orgazam.... ma znaš onaj orgazam kad si prerano krenuo da..... čuo sam i uzdahe dok sam puštao reku da teče..... zamislih se, ta to nisu uzdasi njezini, kojima je uzdisala smarajući se ispod mene neiskusnog, al' predanog, u mojim sećenjima, koje sam puštao niz pisoarske rupice da teku daleko, daleko... ovi uzdasi su.... oni su... Zakopčao sam vojničke maskirne pantalone M-93, stegao opasač... Okrenuo sam se... Znaš onaj tip o kojem sam ti pričao... Ma znaš koji, onaj što je punio prvi pisoar... Mahao je svojim "kopljem" koračajući prema meni u nekom delirijumu. Njegovo koplje se njihalo tamo-vamo poput pandurskog pendreka kojim su me 1991. prebijali ispred "Denija" u Novom... Ma zajebi to bre eno ga ide i maše svojom spravom, sad k'o da ga vidim bog te je.. Sećam se da sam razmislio samo čime da ga patosiram. Da je mahao nečim drugim, prosuo bih ga rukom. Ovako sam morao da ga šutnem u glavu. Legao je ispred mene, otrambašenih ruku.... Ali njegova zmija se i dalje migoljila. Hteo sam da se ispovraćam negde, ali setih se busa i želje za povratkom kući. Neki ljudi su ušli da se olakšaju i scena koju su videli ih je činila nervoznim. Izašao sam napolje, i krenuo ka rampi prema peronima. Neki tip u uniformi mi je tražio žeton. Rekao sam da kasnim na bus koji treba da me odveze kući. Rekao je da ga boli kurac za bus. Stajao sam neko vreme izgubljen. Vozač iz busa mi je svirnuo i pokazao da odem do izlaska iz stanice. Izašao sam iz stanice, skinuvši po navici beretku pre nego što sam ušao u bus koji me je sačekao. Beograd je lagano nestajao u mom pogledu, zamrljanom prljavim staklom, popišanog i isbljubanog vranjanskog autobusa. Nije mi se više pišalo.

Ne znam šta je to u nama ljudima što nas tera da se samopokazujemo na različite načine. Nekima spadnu farke, suknja ili maska sa lica. Nekima proradi životinjski instnkt željan krvi ili vrućeg sekreta. Ne bih da triperišem oko ljudske psihe. Pričaću o sebi. Kada baciš čoveka u memljivi podrum da truli bez slobode, on samo još više razvija osećaj i želju za slobodom. Kada baciš deo svojeg bića koje mora da voli u podrum, da gladuje i trune u samotinji, ono će pojesti podrum, upiti podrumsku memlu, polomiti debela vrata i izaći napolje da završi priču o tebi i o spoljašnjem svetu. Moju ličnost čine gomile individua. Ponekad se osećam kao peron na stanici. Koliko ima dobrih, toliko ima i loših ljudi u meni. Godišnje doba je pitanje sata ili minuta a ne kalendara. Manijak, vojnik ili žetondžija... To sam samo onda kad ja to hoću!

13:00 , 9/11/2007 10 komentara Link

18/10/2007

Klasičan Iritirajuće Žut Post :)

Šta si to učinio...
Derane!
Ubio si prirodu
Pobacao je po astalu
Okrnjenom od ždranja
Izdubljenog krvavim nožem
Na kojem pulsira smrt
I kaplje po dekoracijama
Razmuljanim bojama
Koje se lepe za tu kameru
Kojom fotografišeš umiranje...
Umiranje koje držiš rukama
Prljavim od piljevine
Sastrugane sa rama
U kojem robija smrt
Oivičena paspartuom
Potpisana crvenim krasnopiom
Obešena o zid
Tvoje večne tamnice.

AD

Borimo se protiv iritirajuće žute boje svim bojama! ;)

21:23 , 18/10/2007 23 komentara Link

22/9/2007

Tiski Cvet

Glegam kako lete nimfe
Iznad usporene dame Tise
Koja smiruje fabrike šećera
Kojima se hrane rudnici zlata
Laganim tiskim tokom
Mrtvom ribom i sorčivicom
Udavljenom u viru
Iz kojeg izleću Tiski cvetovi
Koje dozivam u neverici
Da mi slete na ruku
Odavde sa prljave obale
Očišćene od drveća i šiblja
Ispilane "cerkularima"
Polivene "totalima"
Obale koja pripada Tisi
Večnoj i neuništivoj reci
Koja zagađena teče
Puna beživotne materije
Ubrzana otrovima ruku
Podignutim do neba
Koje sablasno dozivaju nimfe
Da na njih poslednji put slete
I na njima zauvek završe
Poslednji ples koji plešu
Hiljadama godina sa talasima
Mrtve reka Tise
Koja ih miluje zadnji put
Zatrovanim talasima
Koji sade njihovo seme
A tela im serviraju
Bucovima i štukama na samrti
Koje više niko neće dozvati
Beživotnim rukama
Sa beživotne obale
Koju spira reka Tisa

A.D.

03:00 , 22/9/2007 14 komentara Link

19/9/2007

Da l' da ošinem "na pragu jeseni još jedared"?

BLATNJAVA

Ogrnut prokislom kabanicom
Natopljen blatnjavom ravnicom
Umoran od lenija što me vataju
Koracima mirnog vetra ne daju
Ugledah nebo probodeno šticom
Svetlo što se igra s pticom
Koja sleće na seosku crkvu
S koje zadnja kap pada u lokvu
Kad ugledah vlažnu varoš
Koja bljesnu kao zlatan broš
Zadenuta oštrim zrakom sunca
Pojedena očima skitunca
Koji žuri selu da ostruže blato
Tražeći onaj nezaboravni plato
Iz nekog davno prošpartanog sela
Što donesoh na pocepani' cipela
Uprljanih od papučice klavira
Što je davno prestao da svira
A muzika mu pobegla niz vetar
Oterana preljubom u atar
Tamo gde sam prvi put zasvirao
Golišav se sa muzikom dirao
Onom istom koja mi zasviraše
Kad me konji kaljavog uprskaše
Pred kućom gde mi bokal iznela
Pa me da jedem u kuću uvela
Izgladnelog i samotnog begunca
Što od neverice umišlja da bunca
Dok je gledah kako jelo sprema
U sobi s klavirom gde prašine nema
Prisetih se jedne prljave pesme
Koje više niko odsvirati ne sme

AD

02:56 , 19/9/2007 9 komentara Link

16/9/2007

Na Pragu Jesenjem

Dolazeći natrag kući
Preko kaljavog šora
Pomešanog zemljom
I suzama mlade Jeseni
Pade mi na pamet
Nekoliko puščanih zrna
Ispaljenih iz prošlosti
Zalegle u kaljugu sećanja
Maskirane vremenom
Smirenim u godišnja doba
Koja čuvaju bele guske
Sa očerupanim krilima
Pobacanim u jastuke
"Sananih" musketirki
Što spremno nišane
Čekajući da se pojavim
Tamo iza onog ćoška
Tamo gde mi je kuća
Što mi pruža prag
Da na njega legnem
Ošamaren vratima doma
U koji nikad više neću ući

Made By A.D. M-07

18:43 , 16/9/2007 5 komentara Link

8/9/2007

Jesenji Prag

Ne
Ne
Ne
Da
:))

A.D.

03:52 , 8/9/2007 10 komentara Link

27/8/2007

Krmeljiva Sloboda

Jutros je bio sam. Nije video nikog onako krmeljiv. Gledao je na sve strane ali jedino što je video bilo je sunce, nešto malo ograde i praznina. Činilo mu se kao da je sam na planeti zemlji, okružen sobom. Nije bio tužan zbog toga, bio je pomalo uplašen. Živeti sam na planeti ne znači imati je, to znači nemati ništa; nemati smisao za snove i buđenje. Besmislenost.

Photo Sharing and Video Hosting at Photobucket

Imati potpunu slobodu na beskonačnom ništavilu, to ne znači biti slobodan; to je definicija ništavila. Micro praznina u macro kosmosu, ili obrnuto, svede se na isto - na ništa. Eno je, sloboda razmahana krilima fikcije što je vode natrag na zemlju, na izboranu i beživotnu Zemlju na kojoj nema šta da pokljuca sem same sebe, pa se kolje i gladna pije svoju krv da sita prestane da ne bude ništa. Krmeljiva, krvava i ograđena.

Ograđena linijom od betona, veštačkom granicom za kratko nabijenom u Zemlju. Slobodna u svojoj krilatoj fikciji, beživotno zaklana sopstvenim kljunom. Sama. Krmeljivim očima gledala je liniju po kojoj su se kretale usamljene tačke mimoilazeći se bez želje za dodirom. Bez želje za pipanjem, maženjem i kohabitcijom. Krmeljiva sloboda je primetila tačke koje se kreću po izbetoniranoj granici i zapitala se zašto umire sama i zaklana, kada nije sama. Ko je izbetonirao granice?

Zašto umire sama pored toliko živih tačaka koje se momoilaze? Zašto je neko skupio Njenu zemlju na mali prostor i dao joj Slobodu da postane ništa? Postoji li fikcija u kojoj granice ne postoje?

Livada... Čemu prelepa livada samo tvoja i samo za tebe cvetna i zelena ako nemaš s kim da je podeliš? Pa i kad je samo tvoja zašto po njoj slobodan krvariš? Možda ovaj zlatni lanac oko vrata jedini ima smisao u ovoj Slobodi, što te ostavlja na njoj dok je ne popaseš do groba.

Dok kaplje iz guše, kljun se izdiže prema nebu. Teškom nebu pritisnutim crnim oblacima. Oblaci su ogradili sunce, i ono krvari isto kao i betonom ograđena sloboda. Malo utehe, za još nekoliko minuta izdisaja zaklane samotinje. Zaklano sunce takođe samuje krvavo?

Ne, ono umire i rađa se. Krvavo se uzdiže iznad granica. Samo i Slobodno...

Krmeljivim očima naizgled usamljeno... Ali njega Prati život! Ne krmeljivi pogledi.

Ograđeni betonom u sopstveni privid o Slobodi jednoga. Slepoga...

Jedinim koji sme, zaklan svojom rukom, da se poredi sa Suncem, što večno i neukrotivo, daje šansu Slobodi na Zemlji da izbetonira još jedan dan. Da reinkarnira i prekolje još jedan vrat... Neki tuđi, nedužan vrat... Ili da shvati da je Sloboda nešto što nema granicu.

Neka počivaju u miru.

A.D.

01:55 , 27/8/2007 9 komentara Link

24/8/2007

Randevu

Nešto kao senka
Zamiče iza ćoška
Migolji se i uvija
Namiguje dok savija
Želi da je pratim
Formu da joj vratim
Trčim preko ulice
Da joj vidim lice
Haustor je guta
Pomera me s puta
U popišan mrak
Da me obasja zrak
Razbijenog uličnog svica
Koji ne zna njena lica
Kako nestaju spiralno
Pentraju se lagano
Prema zasenčenom svetu
Toliko poznatom susretu
Sa izguljenom bravurom
Kriglom na drvo pregovanom
Koju opet brišem
Dok ovo pišem
i
Upoznajem se sa senkom
Prosutom pod šankom

A.D.

01:35 , 24/8/2007 3 komentara Link

21/8/2007

Neizdepilirani Lazy

Zasnjih par godina me mrzelo da brojim dlake na svojim širokim grudima, a danas tek slučajno, otkrih da je izrasla još jedna: TREĆA, jubilarna dlaka što je svojim perom na junačke grudi upisala: "MUŠKARČINA!".

18:32 , 21/8/2007 12 komentara Link

18/8/2007

Vlasinsko Jezero

Neko je prosuo nebo
Po jezeru i njegovoj obali
Nežnom okupanom rukom
Samo na treptaj viđenom
Pospanim teškim očima
Umornog starog ribara
Koji se odavno samo seća
Njene meke spavaćice
Ukrašene belim brezama
I nebom pomaženih talasa

Neko je šapnuo pesmu
Pticama kroz breze
Nežnim nezaboravnim glasom
Samo na trzaj prepoznatim
Ušima bolno načuljenim
Jednog vremešnog slušaoca
Što godinama pevuši u sebi
Jedinu pesmu što je čuo
Vlažnim vetrom izdahnutom
I potpisanu prolivenim kapljicama

Neko je odrecitovao stih
Vlasini i njenom jezeru
Nežnim plačnim oblakom
Samo kao bljesak naslikanim
Osmehom izboranog lica
Pesnika tošnog od pisanja
Jedne jedine pesme
Ukrašene nebom polivenim
Po jezeru ušuškanim brezama
I snovima zaspalih Amura

Nije Lazy pesnik, on je lud.

A.D.

01:37 , 18/8/2007 25 komentara Link

16/8/2007

Upadajte ribe..

Voda je samo tak'a :)

/>

20:46 , 16/8/2007 7 komentara Link

10/8/2007

Buđenje

Što ne zvoni budilnik
Snove da potpiše
Crvenim lepljivim krasnopisom
Debelim i tankim linijama
Naoštrenim zaklanim perom
Najbelje guske iz jata
Što je spavalo sa snegovima
Svih ovih hladnih zima
Hrabro i bez ćebeta
Golo i bez stida

Što me neko ne probudi
Sigurno je jutro
Strogim vojničkim glasom
Uzbunom i željom polivenom
Po noći željnoj jutra
Koje suzi osmeh otima
Košmar krmeljima ispraća
Dočekuje i sluša muziku
Ptice najlepše pevaju ujutru
Kada te neko trgne iz sna

Zašto se sam ne probudim
I sastružem snove sa posteljine
Odavno zrele za pranje
Prljave i slepljene trepavice
Skrivaju oči željne reke
Koja spira đubre sa obale
Odnosi ga jutrom u tamu
Da se ne prikaže na jastuku
U obliku moje vlasi kose
Koju još samo sanjam

Aleksandar Dickov

01:18 , 10/8/2007 3 komentara Link

9/8/2007

Siromašni Lazy Macro

"Poor man's macro", kao što samo po sebi govori, tehnika za siromašne ljude koji novaca nemadu da kupu macro objektiv :) Verovatno je sve dosadno kada je sve dostupno, a dosada ubija žar u čoveku da eksperimentiše, pa je neki tamo siroma bećar smislio kako da uradi macro sa svojim "jadnim" i jeftinim objektivom.
Fora je u tome da objektiv od 50 mm okrenete naopako i tako fotografišete macro. Postoje prstenovi sa navojima predviđenim za takvo eksperimentisanje, ali pošto nemamo para ni za njih, mi ćemo jednostavno prisloniti objektiv, pa šta bude - biće. Inače, na ovaj način se gubi dosta svetla, pa bi bilo dobro da taj 50mm objektiv bude što osetljiviji. Tačka fokusa je takođe jako tanka. Može se i montirati blitz na vrh objektiva, ali za to treću ruku nemam.
Ljudi ovo od pamtiveka a ja tek danas probao. Šta ćeš, selo je centar zbivanja :))) I da, ako neko hoće ovo da proba sa nekim drugim objektivom, radiće, samo opet zoom treba navrnuti na 50mm. Kažu da je 50mm optimalno. Naći ćete već na netu forume o tome.

19:17 , 9/8/2007 2 komentara Link

7/8/2007

"Izlaz"

Retko kada odlazim
Skoro da i ne izađem
Ipak kada izlazim
Probam da te nađem

Tamo kod spomenika
Usrali ga golubovi
Na keju punom romantika
Zapišavaju ih kerovi

Odlazim još brže
Ulazim u predgrađe
Ne dam im da me zadrže
Moje biće mora da te nađe

Tu kod cirkuskog šatora
Bodu se neka deca
Ispod istrošenog prozora
Prosjaku patrljak kleca

Retko kada izađem
Skoro da i ne izlazim
Ako izlaz pronađem
Za tobom zauvek odlazim

Inpiris'o me Neil i njegova pesma jedna, strašna pesma..

A.D.

01:09 , 7/8/2007 23 komentara Link

1/8/2007

Razmišljam

Ponekad se zapitam, da li je ono vaspitanje, ono loše vaspitanje koje sam na ulici pokupio i koje me je naučilo da slušam prirodu a ne ulicu i razmišljam i brinem o svakom živom biću, pa i o onom kojeg svakog dana jedem, u stvari loša stvar, u ovim ratnim vremenima; sada, kada sam odrastao i kad treba da vaspitavam a britva ćuti naoštrena i vreba iza svakog ugla.

01:56 , 1/8/2007 4 komentara Link

29/7/2007

Lazy, Majtor Kamuflaže

Zovu me i lola i vraže
Jedna drugu zbog me' laže
Može ko šta oće da kaže
Nitroglicerin srcima ne pomaže
Kada Lazy "miga" prikaže

Kad se poskidaju nasred plaže
Sve te limuzine iz moje garaže
Svaka bi da je Lazy namaže
Al' 'zalud me svuda traže
Ja sam majstor kamuflaže

A.D.

02:02 , 29/7/2007 13 komentara Link

27/7/2007

Nevaljali Lazy

Ja, kad sam bio mali i nevaljao, mene su uvek mećali u ćošak da se bojim pauka što je tamo bio, a sad me zaključaju u podrum, a u podrumu nema podrumsko-ladna piva.

Jebiga... Opet sam zglajzno ;)

01:00 , 27/7/2007 15 komentara Link

24/7/2007

GRADILIŠTE (matori i nebulozni txt o nebuloznom Lazy tipu)

GRADILIŠTE

LEGENDA:

Caps Lock: Muzika.
1.: Video bim na Fruškoj Gori
2.: Sećanje.
3.: Snovi
4.: Slučajni prolaznik
5.: Ljudi
6.: Džoni.
7.: Devojka sa zelenim očima
8.: Drogirani Pit
9.: Barmen koji je uzeo slobodan dan
10.: Nervozni Džimi

1: Dobro veče dragi gledaoci i dobrodošli u virtuelni svet vaših snova. NEMOJ DA SE PLAŠIŠ NOĆAS, SPAVAJ MIRNO, SANJAJ SVOJ OMILJENI SAN. Za sam početak, ponovićemo kao i svaki put šta je ovo što trenutno gledate, zbog onih koji su danas prvi put sa nama. DELUJEŠMIKAODASENEBOJIŠOVOGZLAJERSIISAMADEONJEGA. Muzika, prostor, snovi, sećanja, individue. SAMO ŽELIM DA TE POSMATRAM DOK SE BUDIŠ S OSMEHOM. Dvodimenzionalni svet koji vremenom dobija treću dimenziju. DA LI ZNAŠ DA OSMEH NIJE GRČENJE MIŠIĆA NA LICU. Treća dimenzija ne mora da bude vidljiva kod svakog od vas. NE MOGU TI DATI ODGOVORE JER VERUJEŠ U NJIH. Neki od vas će je videti, neki neće jer neće imati želju, maštu i dovoljno hrabrosti da to urade. PROBAĆU DA TI ODSVIRAM NEŠTO UMESTO DA TROŠIM REČI. Spoznaja treće dimenzije ne može da dođe bez odbacivanja jednog dela svog bića. UBISEDABIŽIVEO. U svakom slučaju sami ćete odlučiti da li je vreme da se prepustite trećoj dimenziji ili ćete nastaviti da gledate dvodimenzionalno.
8: Hehehej... de si bre ti čoveče... ajde svrati na gradilište mi upadamo za petnaest minuta... STVORILI STE ASOCIJALNO ČUDOVIŠTE. Znači dolaziš za pet minuta... ODVRATNO ČUDOVIŠTE KOJE SE KREĆE VAŠIM PUTEVIMA. Čekamo te ispred upada, ono kao... ASOCIJALNO SOCIJALNO ČUDOVIŠTE. Požuri.
6: Jebena kolotečina. SVE JE TO SAMO ZABAVA. Živi svaki dan kao da ti je poslednji. KOTRLJAJ SE LAGANO RAZLIČITIM PUTEVIMA. Lako je mudrovati ali teško je sprovesti tu životnu mudrost u realnost. SUTRA JE NEŠTO ŠTO JE DANAS NEPREDVIDIVO. Za pet minuta sam tamo. NAPRAVI NEŠTO OD NJEGA. Jebem ti automobil koji nema radio. 2: Mora da sam već negde to sve doživeo... nekako je... predvidljivo i prosto. Kao da znam već kompletan repertoar. NEMAM KONTROLU NAD SNOVIMA. Gradilište sna... MISLIM DA MOGU DA KONTROLIŠEM REALNOST. Šta je uopšte san a šta je realnost. 3: Ležala je gola na santi leda koja se topila pod njenom lepotom. Okean je izgubio smisao za humor. OVO NIJE ZA TVOJE OČI. Santa leda je popuštala. TREBALO BI DA SE PROBUDIŠ IDIOTE. Mesec je zaboravio da utiče na plimu i oseku. PONEKAD JE ISTINA ČUDNIJA OD FIKCIJE. Čitava zemaljska kugla je poplavljena jer je mesec zaboravio šta mu je dužnost. MOŽDA SI ODABRAO POGREŠAN PUT. Mesec je zaboravio na plimu i oseku... DIŽI SE IZ TOG JEBENOG SNA. Santa leda se otopila i ona je nestala. ŽELIMO VAM UGODAN BORAVAK U DANAŠNJOJ EPIZODI VEČNE SAPUNICE.
4: Još jedan šaner sa kolima. Mora da mu je tata kupio kola.
6: Zašto se ja celog veka suzdržavam da ne udarim ljude kao što je br. 4? ELEKTRONIKA JE SPUTAVALA SPREGU IZMEDJU MALOG I VELIKOG. Možda je lakše odreagovati na zvuk, nego pretvarati se da si gluv.
9: Ajde ljudi dajte da uđemo u jebeno gradilište. BUBANJ JE RITAM KOJIM TI DAJEM NA ZNANJE KOLIKO JAKO DA PROŽIVIŠ ODREĐENI PERIOD SVOG ŽIVOTA. Ma daj bre, pa nemam ni ja dovoljno kinte da ufur. VIOLINA JE LJUBAV KOJU MORAŠ ČUTI NE BI LI TE PONELA KROZ SVOJE ODAJE. Koji vam je kurac upadnemo tamo, bacimo mu na tezgu po 200 i ulazimo na frku. TROMBON JE TEŽAK PERIOD KOJI KADA GA SVESNO SLUŠAŠ NE MORA DA BUDE NEŠTO ŠTO NIJE LEPO. Ne treba nam karta, kinta je njegova i to je to. ČAK JE I GLUV ČOVEK U SVOM UMU KOMPOZITOR SVOJE MUZIKE. Jebeš mi mater, ponekad mislim da vas boli kurac za život. 2: Gomila guštera koji su sami sebi dovoljni. MISAO SE KRETALA USKOM STAZOM. Bez ideje, bez želje, bez rešenja. OGRAĐENA SVOJIM ZIDOVIMA. Gomila mesa. APATIČNO JE KLIZILA NAPRED. Sprženi mozgovi. PAZEĆI NA SVAKI ZNAK I PRORED. Video sam to u filmovima, nisam znao da smo mi bili glumci.
8: Ma zašto da žurimo unutra kada cela stvar još uvek nije počela? ZAR JE DOSADA OVO ŠTO ŽIVIMO? Mislim, mogli bismo nešto da srolamo... ZABORAVLJAŠ DA SI ŽIV. Unutra nećemo moći da varimo jebiga... MOGAO BI DA PRESTANEŠ DA MAŠTAŠ I DA POČNEŠ DA ŽIVIŠ. Ko ima rizlu?
5: Osećamo neku čudnu muziku oko nas. JA SAM PROIZVOD MAŠTE. Totalno različiti ljudi. JA SAM NEVIDLJIVA. Totalno zasebni ljudi. JA SAM NEUHVATLJIVA. Gomila zasebnih, različitih ljudi povezana muzikom. IPAK SI TI DANAS DOŠAO SAMO ZBOG MENE. Ista muzika u različitim ljudima. DOŠAO SI SAMO DA BI ME ČUO. Isti snovi. HVALA TI.
10: Ajde Pitt... rolaš već pola sata, kao usporen film si jebo ga bog... KOJI JE SMISAO MUZIKE AKO NE POSTOJI NIKO KO ĆE JE SLUŠATI? Ovi će sazidati neboder dok ti ne srolaš Džoint... ZAR NEMAŠ ŽELJU DA ME ČUJEŠ? Mnogo si spor...
6: Ne... stvarno mi se čini da sam proživeo sledeću sekundu. ČINI MI SE KAO DA UMIRU OSEĆANJA. Kao da proživljavam jedan te isti dan. GLEDAM VAS OČIMA KOJE NE PRIPADAJU VAMA. Ovo mu dođe u neku ruku kao neki film kojeg sam već odgledao. GLEDAM VAS KAKO ME GLEDATE ISTIM, PRAZNIM POGLEDOM. Imam neki čudan osećaj... ŽELIM DA MI VRATITE MOJ POGLED. Osećam da ovaj trenutak ne proživljavam ja već neko drugi. NE MOGU DA VAS GLEDAM KAO DA NE POSTOJITE. Kao da sam neki sporedni glumac u filmu, kojeg trenutno gledam iz vlažne, mračne bioskopske sale.
9: Evo brate, ima nas četvoro, karta je 450, mi tebi po 200, ti nama ne daje{ ni jednu kartu... 2: Nekada sam zajedno s njom slušao muziku. LJUBAV NE MOŽE DA STANE U REČ. Nekada sam gradio jedan san sa njom. TOPLINA KOJU PROIZVEDE JEDAN NJEN POGLED MORA DA SE DOŽIVI. Nekada je ovaj svet imao boje. SNAGA KOJA IZLAZI IZ NJENOG OSMEHA MORA DA SE OSETI. Nekada sam gradio snove umesto zidova.
8: Ladno je upalilo, ne mogu da verujem... KOLIKO LJUDI SE SKUPILO VEČERAS.
10: Ja ponekad ne mogu da verujem kako si ti Pite proživeo sve ove godine, tako... beživotno. ZAŠTO LJUDI KOJI NEMAJU SLUHA IMAJU POTREBU ZA MUZIKOM. Kao jebena biljka si, stajali bi satima na onoj zimi da se ti pitaš. MUZIKA JE DOKAZ DA SU SNOVI PRISUTNI I DOK STE BUDNI. Muda bi ti se smrzla.
6: Dakle ovo je gradilište... IZGRADITE KONAČNO TE VAŠE UNUTRAŠNJE ZIDOVE. Prepuno je ljudi koji su večeras nekako drugačiji. ZAZIDAJTE SE U BETON MEHANIZMA ODBRANE. Kako uopšte primetiti neku posebnu osobu na ovakvom mestu, gde svako lice deluje kao da je takvo. SMISLITE KONAČNO GLAVNOG JUNAK PA POČNITE DA GA GLUMITE. Da li me iko od ovih ljudi uopšte primećuje? FILM NEĆE JOŠ DUGO TRAJATI. U čemu je smisao jednog čoveka večeras, ako ga niko ne primeti? 3: Sedeo sam na nekom proplanku iznad grada. PROBAJ DA ODBACIŠ SVE ONE RUŽNE SNOVE. Gledao sam u svoje krvave ruke i pokušavao da provalim čijom su krvlju oblivene. ONE PRAVE NOĆNE MORE TREBA TEK DA USLEDE. Pogledao sam dole prema gradu i video sam krvavi trag. BUDI SPREMAN NA ODBACIVANJE. Izgledalo je kao da je taj trag put koji sam prevalio, mada se tog puta ne sećam. NAUČI DA ZABORAVLJAŠ. Taj trag se završavao ovde, na proplanku iznad grada. ZGAZIĆE TE VREME AKO NE BUDEŠ MOGAO DA ZABORAVIŠ. Njegov početak je u njenoj kući. POSISAĆE TI KRV. Te noći sam ubio moju ljubav prema devojci koja je rešila da ode od mene. BEZ DOVOLJNO KRVI NEĆEŠ MOĆI PONOVO DA STANEŠ NA NOGE. 2: Sutradan sam na moje zaprepašćenje čuo njen glas sa druge strane telefonske žice. NEĆEŠ MOĆI DA SE PRIDIGNEŠ PRE KRAJA ODBROJAVANJA. 7: Ćao Džoni, kako si? ISTRGNI SVOJ VRAT IZ NJIHOVIH KLJOVA. 6: Otkud ti uopšte obraza da me nazoveš posle onih... reči? ISČUPAJ IM KRVAVE ZUBE DOK NISU ZAVRŠILI POSAO DO KRAJA. 7: Volim te Džoni, čekaću te večno... NASMEŠI SE SVOJOJ GLUPOSTI DOK NIJE JOŠ KASNO. 6: Mislim da ne bi trebala da lažeš više, umoran sam od tvog zaobilaženja istine. PLJUNI NA DANAŠNJEG SEBE. 7: Uvek ću te voleti. PLJUNI, NASMEJ SE I BUDI SUTRA NEKO DRUGI. 6: Ja ću tebe večno pamtiti. IMAŠ I TI PRAVO DA ŽIVIŠ SVOJ ŽIVOT.
8: Osećam kao da se svi lelujamo u istom ritmu... REKA OD KRVI I MESA JE TEKLA ULICAMA. muzika, prostor, zidovi i ljudi... REKA OD TUGE I SUZA. Koliko li je ljudi usamljeno večeras. REKA KOJA PATI JER NE VOLI DA BUDE SAMA. Zašto sve mora da bude ovako? REKA KOJA JE ZAGAĐENA SEĆANJEM I LOŠIM ISKUSTVIMA. Zašto jednostavno ne uzmem ono što mi se nudi? REKA KOJA JE UREZALA OGROMAN KANJON U OŠTRE STENE. Zašto patim i samim time pravim patnju nekom drugom ko me voli i želi? REKA KOJOJ SE NE MOŽE PRIĆI. 2: Sećam se još uvek onog našeg letovanja. SLIKE SU NASLIKANE ZAJEDNIČKIM BOJAMA. Sećam se kako je sve ovo, ceo ovaj sadašnji trenutak imao smisla dok smo ona i ja zajedno ležali na obali Jadranskog mora i gledali u budućnost. SLIKALI SMO IH SA UŽIVANJEM SVIH TIH GODINA. Planirali smo život tih dana. NASLIKALI SMO NAŠU LJUBAV. Sada je sve nekako jadno. GLEDALI SMO NEKO VREME U SLIKE. Gde je sada onaj trenutak koji je trebao da se dešava sada? GLEDALI SMO IH, PA SMO IH SPALILI.
10: Sve je ovo sviranje kurcu bre... DA LI SI VIDEO SEBE U LJUDIMA OKO SEBE? Te vaše složene osobe ne znaju gde im je dupe a gde im je glava. DA LI SI PRIČAO SA NEKOM DEVOJKOM KOJA JE ŽIVELA JEDAN TRENUTAK S TOBOM? Ljubav, seks, telesno uništavanje... Ej bre, postoji razlika! DA LI ĆEŠ JE ODRŽATI U ŽIVOTI U SVOM MIKROKOSMOSU? 2: Jebiga, studira, zajebava se sa ljudima, gradi svoj život. SENKE NA ZIDOVIMA SU SE STOPILE U JEDNU. Šta je sa mojim jebenim životom? GOMILE LJUDI TALASAJU U PROSTORIJI GRADEĆI JEDNU VELIKU SENKU. Kada je u jebenoj Jugi, voli me, kada je u prokletoj Americi na faksu, shvati da to nije to... Kurac moj shvata! SENKA GOMILE LJUDI JE PROGUTALA ZIDOVE. Telesno satiranje nije isto što i vođenje ljubavi. ZIDOVI SU SE PRETVOTILI U VIRTUELNI PROJEKTOR VAŠIH OSEĆANJA. Drago mi je što je sada na svom faksu i što je ponovo shvatila kad je stigla tamo da to nije to. VAŠA OSEĆANJA SU POJELA ZIDOVE KOJI IH OKRUŽUJU.
5: Lepo je sada kad znamo da možemo da prolazimo kroz zidove. POGLEDAJ PONOVO OKO SEBE.
6: Kako je ovo dobro čoveče, deluje mi stvarno totalno drukčije od sveta koji je van ovog gradilišta. SPOJILI STE SE VEČERAS U JEDNO.
8: Jel se osećaš kao da te svi na ovom svetu gledaju, a da tebe pri tome savršeno boli kurac za to? PROŠETALI STE SE KROZ ZAJEDNIČKE ODAJE.
9: Ovo pivo kao da je neka halucinogena droga jebote... VIDELI STE LJUDE BEZ SVOJIH ZIDOVA.
10: Mislim da ću ja da uzmem još jedno točeno... VIDELI STE SENKE LJUDI KOJI SU ZABORAVILI DA STAVE MASKE NA LICE.
4: Ej brate, jesi cuo da su na Frusku Goru postavili neki video bim, eno gomila mase je izasla napolje da ga vidi... POKUŠAJ DA BUDEŠ ČOVEK A NE SENKA.
6: Idem svakako da pišam pa ću pogledati. BUDI ČOVEK I PODELI SVOJU SENKU SA OSTALIM LJUDIMA. 3: Pišao sam sa dugo vremena sa uživanjem. TVOJ SAN NIJE SAN AKO JE SAMO TVOJ. Podigao sam svoj pogled prema Fruškoj Gori i spazio ogroman video bim. TVOJA SENKA NIJE SENKA AKO JE SAMO TVOJA. Video sam sebe na tom ogromnom video bimu. TVOJA PRIČA NIJE NIKAKVA PRIČA AKO JE SAMO TVOJA. Video sam kako zakopčavam zadnje dugme na svojim farmericama, okrećem se i nestajem u gomili ljudi koja ostaje da gleda predstavu i pita se gde je ta treća dimenzija.

U pri~i su svirale neke punk-rock grupe

01:27 , 24/7/2007 4 komentara Link

21/7/2007

Notna Sveska

Našao sam našu
Staru Notnu Svesku
Sa kompozicijama
Punih tvojih crta

Staru notnu svesku
Sa violinskim ključevima
Pažljivo iscrtanim
Da te u meni otključaju

Nestrpljivu Notnu Svesku
Da otpeva bolno
Sve ove kompozicije
Posvećene Tebi

FOTO: Pošto tek u suton sleću na ove žice (kontam da su to prve ovogodišnje generacije lastova, jer njihovi roditelji nemaju vremena da kuliraju na žici u vreme kada su im nova deca gladna), veoma teško ih je fotografisati u pookretu zbog manjka svetla i nezgodnog ugla. Ipak padaju mi na pamet neke ideje koje ću sutra probati, pa ako bog da gledaćemo se.

A.D.

23:27 , 21/7/2007 11 komentara Link

{ Last Page } { Page 1 of 4 } { Next Page }

O meni

Zadnje napisano

.
Bez Naslova
Opština
Pobeći u stvarnost
Bez Naslova

Kategorije

Prijatelji

angel
poglavica
Lady
miriam
AnaM
nemiri
BIBA
SRNA
njuskica
yin
Wolfie
Milena
mungos
vojslav
Libellula
VukMaslacak
SumerWine
ShArGaRePiCa
veverica
Kombib
legionaire33
letac
whoreofbabylon
Giardia
biber
Ansia
inanna
asterion
Sljivka

Linkovi

Blog Hosting

Ovaj blog hostuje BlogOye

Naslovna strana | Napravi blog | Prijavite se