1400€  tj.   3.20 meseci da se daje cela plata od 420€, da cela porodica stavi kočanj u dupe, pije vode i ne jede ništa,  i da se ne plaćaju nikakvi mesečni troškovi (da se ukine struja, grejanje, telefon, voda (pila bi se iz bunara), kablovska, internet).

1 poslaniku je tolika mesečna plata.

1 fudbaler toliko dobije za dnevni džeparac.

1 “biznismen” toliko potroši za dan.

Zaključak, ko mi je kriv što nisam poslanik, fudbaler ili “biznismen”.

Ček da se uštinem. Joj! Ništa, isto je, i dalje sam u lepoj nam Srbiji, zemlji nebeskog naroda, borim se za mrvice, vučem dugove i igram poneku igru na sreću u nadi da ću jednog dana dostići tu nulu. Pa da se slavi. Da uzmem kredit i počastim nas jednim putovanjem koje ću otplaćivati narednih deset godina, ali sa razlogom, jer sam dostigao nulu i što znam da ju je moguće dostići, tj. da ću opet, jednog lepog dana imati razloga za slavlje.