17/3/2008
Hleba i igara (...još tri je plate spiskao na kola...)
   
    Pokvarila su nam se kola, stara 18 godina, punoletna. Kvar na motoru, a pride i novi akumulator. Tras, ode 100 evra i još smo i ostali dužni majstoru za auspuh, pošto je stari bio totalno truo. Inače, auto nam ne služi da se vozikamo po gradu sa muzikom pojačanom do daske, već da odemo do sela ili (bolje što ređe) kod doktora. Ako donesu zakon o starosti vozila, nećemo moći ni da ga vozimo. 50 evra smo pozajmili, nismo platili ni struju, ni vodu, ni grejanje, in telefon. Od plate sam sebi, posle cirka godinu dana, kupio dronju i ženi poklončić. Ostatak je otišao na hranu. Posle sedam dana, ostali smo bez prebijene pare. Sa zadnjim parama smo otišli do sela da bi uzeli hranu s kojom ćemo lerovati do plate. Čistom srećom zarađjem 1000 dinara vozivši čoveka koji ima inostranu penziju. Vraćamo se kući i pozajmljujemo 10 eura, jer treba davati i za autobus, uz stopiranje.
    I, o čemu oni pričaju, o čemu trabunjaju svaki dan? Ne leruju oni sedam dana do plate, ne brinu oni o neplaćenim računima. Kakav više patriotizam, kakva više teritorija, PLATU NAM DAJTE NORMALNU i posao. Boli me uvo i za Evropu i za vizne olakšice, sa čim da putujem kad ne mogu bez natezanja ni do susednog grada da odem? A guzonje sa 5 puta većom platom nemaju nameru da se odreknu ni dinara. A znaju da sole pamet. Neću da znam ni ko je predsednik, ni ko su vođe stranaka, hoću samo normalno da živim, pa makar na čelu Srbije bio i Kinez. Šta ja imam od toga ko je predsednik? Hoće li mi on možda pozajmiti da preguram 15 dana do plate? Svi oni koji imaju mnogo, nemaju predstavu kako se živi u Srbiji jer misle da svi mogu da priušte što i oni, da svi mogu da imaju i letovanja i zimovanja i putovanja i lepu garderobu i lep auto i lepo namešten stan i bioskop i pozorište i koncerte i...Ako dvoje u porodici radi, to je onda sreća nad srećama, pa i tada, ako su kod nekog privatnika jedva izboksuju za neku prosečnu platu. Ako nemaju svoj stan, onda samo rade za stanarinu ili se zlopate od gazde do gazde.
    Zato guzonje i namerno skreću temu sa egzistencijalnih problema, uvode patriotizam, Evropu i slične stvari kojima će ljudi da se bave, manje će da štrajkuju. I svi će da igraju neku od velikih nagradnih igara, nadajući se da će oni biti ti srećnici.
Objavio Džo u 23:50 | kategorija:
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (10) | Pošalji komentar