10/3/2008
14 godina od smrti Bukovskog

    Umro je 9.marta 1994. Tad to nisam znao. Mislio sam da je umro mnogo ranije, od alkohola. Mnogi to ne bi nikako izdržali, ali on jeste. Preživeo je zbog alkohola i bljuvanje krvi i, iako mu je rečeno da će umreti ako nastavi sa pićem. On je nastavio. I nije umro. Bar ne odmah. Kao kad strastvenom pušaču kažeš da će umreti, a on ipak nastavi da puši. Buk je bio alkos. Ali, jedan od vrlo kreativnih alkosa. Mnogi su pokušali da piju i pišu, ali im nije polazilo za rukom. Jednostavno nisu imali dovoljno talenta. Stigao je da napiše mnogo toga posle nimalo lepih doktorskih predviđanja. A pošto ljudi danas na netu nisu sebični, uspeo sam dosta toga da nabavim u elektronskom obliku. Viva net! Onda se to lepo odštampa i čitucka. Mnoge stvari još nisu prevedene na srpski. A i jedan od fanova mi je obećao da će i poslati svoje korišćene primerke Bukovih dela. Jedva čekam. 2003. je izašao dokumentarac o njegovom životu, Bukowski - Born into this, režirao ga je John Dullaghan, koji je sedam godina istraživao da bi snimio ovaj film uradivši stotine intervjua sa rođacima, bivšim devojkama i prijateljima Bukovskog. Tragam za njim. To će biti pravo uživanje. Barfly sam prvo imao na VHS-u, a zatim sam ga našao i kao DivX. Miki ga je skinuo u originalu. Inače, roman Holivud o samom snimanju filma mi nije uopšte bio interesantan dok nisam pogledao film. Onda je dobio jednu novu dimenziju. Koliko su samo snimali scenu u kadi, gde Miki nikako nije uspevao da zapamti tekst, a Fej Danavej se brinula da li joj se vide dude iznad vode.
    Zbogom, Buk. Popićemo koju za tebe.
Objavio Džo u 01:37 | kategorija:
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (10) | Pošalji komentar