Plagijat
Do pre nekoliko dana nisam znao da je pesma koju sam učio kao klinac plagijat. Slučajno sam nabasao na knjižicu u kojoj sam našao stihove i shvatio da sam u sebi više od 20 godina nosio laž. Ali, sve se na kraju dozna, na ovaj ili onaj način. I razočaraš se kad vidiš čime su te trovali kad si bio mali. Dakle, pesma koju sam ja učio je izgledala ovako:
Sa Ovčara i Kablara, čobanica progovara:
Druže Tito, bela lica
kad ćeš doći do Užica?...
Dalje idu komunistička uzdizanja kojih sad trenutno ne mogu da se setim, a koje nisam uspeo pronaći na netu jer mi kao rezultat daje R. Čorbu. Original grubo izmenjene tradicionalne pesme glasi ovako:
Sa Ovčara i Kablara, čobanica progovara:
"Kada ću se, mila mati
za mog dragog ja udati?
Ovce su se ojagnjile,
šljive ranke pojavile."
Tihim glasom majka stara, svojoj ćerki odgovara:
"Tek u jesen šljiva
rađa,
tad je zrela, pa je
slađa."
Brisaćemo istoriju i pisati novu. Kao kod Orvela. Samo u stvarnosti. Jedna istina za mase, a druga za "njih". Treba dovoljno dugo čekati. Ko ima strpljenja.
Objavio
Džo u 02:33 | kategorija:
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (4) | Pošalji komentar
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (4) | Pošalji komentar