Zovu ga najstarijim zanatom na svetu. Za njega ne treba alat, samo telo je dovoljno i jak stomak. Ima ga i kod muškaraca i kod žena. Malo truda, a zarada luda, što bi rekli. Neki ga rade jer su ih naterali, obećali razne lepe poslove, a onda to porekli. Takvi su, na žalost, postali robovi u rukama makroa. Neki ga rade jer im hitno treba novac, npr. kad narkomanima zaškripi za drogu. Neki ga, opet, upražnjavaju da bi popunili kućni budžet, pa je bilo slučajeva "vikend prostitutki", koje bi išle subotom i nedeljom u susedni  veći grad, dok bi ostalim danima bile uzorne supruge i majke. Neki ga rade zarad velike love, takve i takvi su luksuzni, i ne može ih svako priuštiti. Pun ih je oglasni prostor, od "masaže", preko "druženja", do "bračnih ponuda".
Da li treba te žene i muškarce skloniti sa ulice? Oni se time bave, pa se bave, a da li im treba omogućiti neki prostor gde ne bi bili maltretirani, gde bi novac koji su zaradili bio baš njihov, a ne njihovog gazde i gde bi imali adekvatnu zdravstvenu zaštitu? Jeste da bi to izgledalo malo smešno - ček da vam izdam fiskalni račun, šta smo imali na repertoaru, jedno pušenje i jedan klasičan seks sa svršavanjem u kondom, da vidimo, to vam je..." I država bi lepo uzela PDV na to. I svi bi bili srećni. Osim makroa, naravno, koji bi izgubili sav prihod. Ovako je ilegalno, a ima ga na sve strane, manje ili više prikriveno. A pošto smo država u tranziciji, biće toga koliko hoćeš, prostitutki i žigoloa. Koji imaju para plaćaće za ovu ili onu uslugu, a prodavcima  tela  ostaje da čekaju neku mnoogo liberalnu Srbiju.

Heroin
Sintetička droga dobijena iz morfina koji se dobija iz čaura belog maka. Javlja se u vidu belog ili braon praha ili kao crna lepljiva supstanca, "crnjak" ili "marmelada". Može se ubrizgavati, ušmrkavati ili pušiti. Nakon intravenskog ubrizgavanja, osoba se oseća euforično, usta se suše, udovi izgledaju teški. Sa konstantnim korišćenjem, javlja se zavisnost, osoba teži da doživi fleš ponovo, sa istim intenzitetom i efektima. olazi do psihičke zavisnosti i ukoliko nema redovne doze, javlja se nemir, bol u kostima i mišićima, nesanica, dijareja, povraćanje i drugi simptomi. Sve to je praćeno ogromnom žudnjom za ponovnom dozom.
Posledice: fatalno predoziranje i smrt, AIDS i hepatitis, bolest krvnih sudova, srca i bubrega....

Kokain
Dobija se iz biljke Koke, jaka droga koja izaziva zavisnost i može se pušiti, ubrizgavati ili ušmrkavati. Iz kokain hidrohlorida se dobija još jedna vrsta droge poznatija kao Krek.

Krek je psihoaktivna supstanca koja liči na žućkasto-sive mrvice soli. Unosi se u organizam pušenjem (duvanjem), ušmrkivanjem (snifovanjem), gutanjem ili injekcijama. Vrlo brzo dospeva u mozak, veoma male količine (nekoliko zrna) mogu da stvore zavisnost. Njegovo širenje je više nego zabrinjujavajuće Osoba se oseća euforično i puna energije.

Pusači koke vrlo brzo posle euforične faze ulaze u emocionalnu labilnost, anksioznost: javlja se nesanica. Zatim sledi apatija, seksualna inferiornost... da bi potom usledile halucinacije, sumnjičavost, agresivnost... Najzad, u poslednjoj fazi, slede ideje proganjanja, predosećanja bliske smrti, prestanak disanja...

Posledice: duševni poremećaji, smrt u ranim godinama života...

LSD
Jedna od najačih droga koje menjaju raspoloženje. Prodaje se u vidu tableta, kapsula, tečnosti ili natopljnog papira. Zovu je i esid ili kiselina. Ova droga ima nepredvidive psihološke efekte. SA dovljno jakim dozama, osobe imaju vizije i vizuelne halucinacije. Fizički efekti uključuju povećanje temperature i pritiska, nesanicu i gubitak apetita. Nakon upotrebe droge može se javiti "fleš bek" simptom sa svim štetnim posledicama kao i u vreme korišćenja. Veoma mala količina droge može stvoriti zavisnost. Nakon uzimanja droge sledi muka i povraćanje,
 usporeno disanje, nesiguran hod, loša cirkulacija... Zatim slede poremećaji opažanja i emocionalne promene. Prihvataju se sugestije bez ikakvog razmišljanja, pa zavisnici lako postaju izvršioci najtežih krivičnih dijela.
Posledice: razni duševni poremećaji.

Marihuana
Najčešće korišćena ilegalna droga. Glavni sastojak je THC ili tetrahidrokanabinol. Zovu je travom, gandžom, vutrom, granjem...

 Dobija se iz meksičke ili indijske Marihuana konoplje. Konzumira se pušenjem ili žvakanjem. Marihuana se najčešće puši u vidu cigarete koja se naziva Džoint. Dim Marihuane ima miris koji podseća na miris zapaljene suve trave ili zapaljenog kanapa od Kudelje. Faza euforičnog uzbuđenja javlja se oko 100 minuuta nakon uzimanja, a manifestuje se radošću, telesnom i moralnom lagodnošću... Zapažena je i pojava halucinacija, duševnih poremećaja, agresivnosti, nasilja, poremećaja u orijentaciji... Zbog štetnog dejstva na centralni nervni sistem ova droga, iako deset puta slabija od Hašiša, naziva se "Otrovom razuma". Kratkotrajni efekti uključuju probleme sa učenjem i pamćenjem, iskrivljenom percepcijom i teškoćom sa razmišljanjem i rešavanjem problema.

Moguće posledice: poremećaj pamćenja, rak, zastoj u psihičkom razvoju, paranoidne ideje, respiratorni problemi, povećanje krvnog pritiska .

Fenilciklin (anđeoski prah) je droga koja je u početku korišćena za anesteziju . Rastvara se u vodi i alkoholu. Efekti pri upotrebi Fenilciklina na centralni nervni sistem zavise od unete doze.Osoba se oseća kao da je izvan svog tela. Često se dodaje marihuani, LSD-u i metamfetaminu.  Ponašanje osobe koja unese u svoj organizam malu dozu slično je ponašanju osobe u pijanom stanju, dok velike doze mogu izazvati komu i smrt.

Moguće posledice: promena raspoloženja, agresivnost, samoubilačke tendencije, poremećaj govora, gubitak pamćenja...

Ekstazi

Dolazi u obliku tableta, često sa znakom nekog brenda poput Nike, Plejboj zečice i sl.Često je u obliku pilule uzimaju na rejv žurkama, da bi mogli da igraju i povećaju raspoloženje. Ima se osećaj samopouzdanja i energije, mirnoće, empatije, bliskosti sa drugima, a javlja se i fiksacija za zvuk i sliku, vrtoglavica, zamućen pogled, hladnoća ili znojenje. Korisnici često igraju do iznemoglosti što dovodi do dehidratacije, hipertermije i povećanja telesne temperature. Ovo može dovesti do otkazivanja mišića , bubrega ili jetre.Kardiovaskularni problemi izazvani ekstazijem se mogu završiti fatalno.

Posledice: anksioznost, gubitak pamćenja, problemi sa snom, depresija.

 

 

Ti koja si poslata

Da večno sudiš

Šta je lepo oko tebe

Reci nam kaži nam

Otkrij nam tajnu

I reče ona koja je mnogo viđena

Ljudska misao

Nije kadra da otkrje to

Odgovori svuda

I toliko brojni

Da zavaravaju                           

 

Veoma zanimljiva emisija je juče bila na kanalu History. Razmatrano je nekoliko drevnih proročanstava apokalipse. Prvo se bazira na drevnom kalendaru plemena Maja, koji su bili opsednuti računanjem vremena. Tvrdi se da je njihov kalendar veoma precizan i da su oni, recimo, znali tačan dan i datum kad će se belci pojaviti kod njih, što se i poklopilo sa dolaskom Kortesa. Po tom kalendaru, 2012. nas očekuje apokalipsa, što naučnici objašnjavaju na sledeći način – tog datuma će se Zemlja naći u istoj ravni sa ogromnom crnom rupom koja postoji u Mlečnom Putu, što može dovesti do promena Zemljinih polova koji bi zamenili mesta, a posledice bi bile katastrofalne, praćene jakim zemljotresima, plimskim talasima i vulkanskim erupcijama. Drugo proročanstvo je bilo Merlinovo, čarobnjaka iz doba kralja Artura, koji je imao vizije o ljudima koji stoje na obalama Francuske i Engleske i razgovaraju pričajući u ravno „kamenje“, što bi značilo da je Merlin video mobilne telefone. Njegovo proročanstvo dalje predviđa da će pola ljudi na planeti umreti usled biološkog rata, i da će „Temza biti krvava“. Sledeće proročanstvo je iz najpoznatije knjige, Biblije, iz dela Otkrovenje, gde se kaže da će poznati svet završiti u vatri i sumporu  i predviđen je dolazak vladara koji je označen kao Antihrist.

I kao kruna svega, u doba moderne tehnologije, javilo se i jedno proročište ni manje ni više nego na internetu, program koji je prvobitno bio dizajniran da se bavi sakupljanjem finansijskih izveštaja, ako sam dobro zapamtio, a kasnije je preformulisan da prati reči i fraze na svim jezicima koje se najčešće pojavljuju u tekstovima na netu, i došlo se do zapanjujućeg predviđanja događaja u SAD koji im je promenio život, nekoliko godina pre nego što se on zaista i desio, a radi se o terorističkom napadu na kule bliznakinje. Takođe, ovo moderno proročište je ukazalo na 2012. godinu kao sudbonosnu. Niko ne može sa sigurnošću da tvrdi šta će se tada zaista desiti. Ostaje nam da čekamo i vidimo.

U Skupštini važne su žirafe,

dok glavešine platu kriju,

za raju lekovi, cigare i nešto kafe,

za ostalo - pa nek suze liju.

 

Mesečna plata k`o nekom za godinu dana,

nečiji džeparac k`o sva mesečna hrana,

koliko hoćeš korupcije i mita,

a većina - pa ko većinu pita?

 

Većina je samo glupa masa,

većina je tu kad treba da se glasa,

većina je tu kad se ide u rat

i kad se državi da mat.

 

Većina je za urlanje i demonstracije,

većina je za buđenje uspavane nacije,

većina je za mrvice i oglodane kosti,

bogati se bogate, a većina posti.

 

Zato nam treba takva vlast,

da nas gazi i steže nam kaiš,

da nam vadi iz kostiju mast,

da sa nama bude “na iš”,

i svi mazohistično srećni,

i svi je do neba vole,

za sve po jedan život večni,

za sve Ura, dok god su dole.

 

..ali je otišao.

Odavno sam hteo da imam knjigu "Light my fire " od Reja Manzareka, klavijaturiste grupe The Doors. Problem je bio što je ni u kakvoj knjižari nisam sreo, a direktno naručivanje nije dolazilo u obzir jer kod nas još ne funkcioniše PayPal sistem. Rekoh, da pokušam sa domaćim sajtom i bingo, otkrih tako knjižaru Most iz Beograda preko koje je to moguće učiniti, i to preko njihovog sajta, bitno je samo da se navede isbn broj knjige i naziv, nakon čega vam oni pošalju predračun. Ako vam se cena svidi, vi to uplatite u najbližoj banci, kao što sam ja učinio i čekate. Mana je ta što mora da se čeka, jer sam ja knjigu platio krajem avgusta , a stigla mi je krajem oktobra, ali je bitno da je stigla. Oni vas onda obaveste i zavisno od toga koju ste opciju izabrali, knjigu preuzimate u knjižari ili vam stiže na kućnu adresu, za šta plaćate poštarinu od oko 300 dinara. Tako sad mogu da vidim i taj pogled na život Doorsa, pošto sam već pročitao biografiju benda koju je takođe iz prve ruke pisao bubnjar, Džon Denzmor, a koju mi je koleginica donela iz SAD (najlepš joj hvala), a zove se Riders on the storm.
Dakle, svaku knjigu sa neta moete naručiti ovde.

Ako Zakumi predstavlja narod, geografsko poreklo i duh Južne Afrike, nastao od reči ZA, što je oznaka domena Južne Afrike i reči KUMI, što znači 10 na brojnim jezicima u Africi, šta li je onda predstavljala maskota Vuk Vučko na Olimpijadi u Sarajevu 1984? Bejah tada sasvim mali, ali sam bio poludeo za Vučkom poput svakog deteta, i sakupljao sam njegove sličice kao lud, a najsimpatičnije je bilo što su davane karikature sportista sve sa Vučkom pride.
Evo šta piše na Vikipediji:

Читаоци југословенских новина су замољени да одаберу маскоту Зимских олимпијских игара 1984. међу 6 финалиста. Победник је био Вучко, мали вук, којег је дизајнирао словеначки дизајнер и цртач Јоже Тробец. Вучко је симболизовао жељу људи да се спријатеље са животињама. Према МОК-у, Вучко је помогао да се промене предрасуде о вуку као застрашујућој и крвожедној животињи.^[1]

Остали финалисти су били веверица, јагње, дивокоза, бодљикаво прасе и грудва снега.

Meni je Vučko bio simpatičan, pa sam čak i sačuvao njegovu figuricu do danas. NIje mi bilo bitno šta predstavlja. Ni ko ga je nacrtao.

Imao sam jedno 6 godina kad su mi na moru kupili balon u obliku srca sa ogromnom glavom Miki Mausa koji je bio napunjen helijumom i leteo je. Bio sam oduševljen njime i zurio sam u njega non-stop, fasciniran njegovim letom. U povratku kući, balon je stavljen na zadnje sedište "stojadina" i prekriven ćebetom. Negde na pola puta, čula se iznenadna eksplozija od koje smo svi poskakali kao opareni. Ćale je zaustavio kola, istrčao napolje i počeo da pregleda gume. Ustanovio je da su sve čitave i onda se dosetio da je pukao balon. Preplakao sam celim putem do kuće.
Moj klinac je bio oduševljen balonima kad ih je video na Saboru.
- Oćeš Sunđer Boba?
- Oću!
A onda ga je počeo iscimavati i vući što mi je vratilo onaj žalosni osećaj iz detinjstva.
- Nemoj sine, pući će ti ili će odleteti, pa ćeš plakati.
- Neka odleti!
Njegov je, mislim se, nek radi šta želi, a znam da će se ucveliti isto kao i ja nekad ako se to desi.
Sunđer Bob još uvek leti, samo se malkice izduvao.

    "Oćeš mušmula?", pitala bi me majka kad bih na sve odgovarao da neću, a naravno da bi mušmule već davno prošle, ni ukusa im se nisam sećao.
    "Oću!"
    "E, nema.
Znao sam i ja da nema, ali sam ih ipak hteo, sve iz inata. Ali, inat nikako nije dobar, pre ili kasnije ti se to javi samo.
    Nekad davno, ćale bi nabrao divljih kupina kad bi se vraćao sa posla i doneo ih kući. One su bile nešto najslađe na svetu. Možda i nisu bile toliko slatke, ali detetu se tada to tako čini. Sve bi mi bale curele dok bih ih jeo. Nažalost, to je jedina pozitivna uspomena koju vezujem za ćaleta.
Sumrak i svitanje su mi najlepši delovi dana. Svojevremeno sam bio primoran da ustajem u 5, ali mi nije bilo žao, i uvek sam mislio kako jutro toliko magično izgleda da jednostavno žalim što svaki dan nisam gledao izlazak sunca.
"One ring to rule them all". Sf je uvek intrigantna tema, nečija fantazija, deo tvoje lične, tvoj lični svet koji gradiš u svojoj glavi, koliko toga tu ima, carstvo nad carstvima, svemir u svemiru.

Nikad nisam bio u Sarajevu. Takvo me vreme zakačilo, do 90. se moglo normalno ići svuda, a onda su počela užasna dešavanja koja su predugo trajala. Posle toga, pa mogu reći da mi je nelagodu stvarala pomisao da tamo odem sam na neki koncert, iako mi ne piše na čelu koje sam vere. Međutim, posle toliko godina, sa oduševljenjem sam prihvatio ponudu za ekskurziju sa kolegama. I nisam se pokajao.

Polazak ujutru u sedam. Zafrkavali su me da ne čitam novine dok vozim, jer sam sedeo iznad vozača, na spratu, na mestu sa panoramnim pogledom, gde je utisak jedino kvarilo prljavo staklo, pa su mi posle i neke fotografije kroz staklo ispale mutne. Granicu smo brzo prešli, nisu nas dugo zadržali, već je službenik samo proverio naše lične karte. Prvi utisak je bilo pitanje: „Da li je moguće da su se ovde ljudi ubijali i da su se dešavale užasne stvari zarad jedne pogrešne politike, a sad opet žive jedni pored drugih. Zašto?“. Sve vreme mi je u ušima odzvanjala Milanova pesma: “Sarajevo, kristalna sjećanja...“ Stižemo u Dobrun, sa leve strane džamija, malo zatim sa desne crkva. Posećujemo je. Renovira se konak. Crkveni muzej me oduševljava bogatstvom, predmeti iz 16. i 17. veka, lep rad pravih majstora na krstovima, staro oružje, kubure i mačevi. Koleginica priča kako su za vreme poslednjeg rata komšije stajale u rovovima na 20 metara daljine, bacali jedni drugima cigare i pričali viceve. I pucali su takođe. Zašto? Zar se nisu mogli dogovoriti i podeliti se bez prlivanja krvi? Stižemo do Višegrada. Ćuprija na Drini je još uvek tu, lepa kao i kad ju je Andrić opisao. Obećavaju da ćemo sutradan prošetati njom. Put se nastavlja, mnogobrojni tueli, večinom neosvetljeni, pa neke hvata i jeza. Jezero ispod nas, neverovatne zelene boje, ali i prljavo, smeće pliva svud naokolo. Zaustavljamo se na Romaniji. „Ide Tito preko Romanije“, pevao sam kao klinac. Slikam šumu. Jedemo. Autobus mili naniže. Konačno se pojavljuje i Sarajevo, hotel Saraj na ulazu, bazeni ispod. Skrećemo pored biblioteke koja je spaljena u ratu. Milioni knjiga izgoreli. Prolazimo pored Baš Čaršije. Idemo ka Ilidži, da se prijavimo u hotel. Svuda se gradi. Ne zgradama su još uvek vidljive rupe od gelera, neke su srušene skroz, na njima grafiti. Na jednoj terasi bez ograde i bez polovine poda (umesto koga stoji limena ploča) stoji žena i prostire veš. Prijavljujemo se u hotel. Doček je srdačan, nema niti jednog gesta koji pokazuje neprijateljstvo ili netrpeljivost. Osoblje je ljubazno. Odlazimo peške ka Vrelu Bosne, a zatim se vozimo  kočijama. Ogromni platani prave izvanredan hlad. Prizor je baš za uživanje, bistra voda, zelena boja, patke i labudovi plivaju naokolo i približavaju se da osmotre nove posetioce. Prave lep kontrast. Slikam bez prestanka, odlazimo do izvorišta i rukom zahvatam vodu da pijem. Nameštamo aparat da nas automatski slika. Prvi put ne uspeva, drugi put je uspelo. Vraćamo se kočijama i nalazimo banku koja je radila do 7, dinare ne menjaju, evre da, ali je trebao lični dokument, pa s obzirom da su nam lične karte ostale na recepciji, kolega nas spašava sa vozačkom. Odlazimo do Baš Čaršije. Čuvena česma na početku. Simbol Čaršije. Kao i Begova džamija i sat kula. Uske uličice kao na moru prepune prodavnica sa suvenirima, najpopularniji su džezva sa 2 fildžana, kutijicom za šećer i poslužavnikom. Bilo je tu i suvenira pravljenih od municije za kalašnjikov, kao i različitih vrsta nargila. Odža poziva na molitvu sa minareta, vidimo mnoge kako ulaze u džamiju, izuvaju se i klanjaju. Ispred sede mlade devojke obučene u tradicionalnu nošnju. Odlazimo u ćevabdžinicu Željo 2, i naravno, naručujemo po 10 upola s lukom. Ćevapi su bili mnogo ukusni. Prste da poližeš. Konobar, šaljivdžija, reče nekim ženama da su kasno stigle i da zatvaraju, a kad ove pokunjene krenuše, on im reče da se samo šalio. Nigde na Baš Čaršiji ne služe alkohol. Zato smo prešli u susednu uličicu na Sarajevsko pivo. Kad konobar upita koleginicu hoće li malo il` vel`ko, ova mu se izbeči i reče:“ Vel`ko!”. Umalo da nam ode bus zbog nečije pogrešne informacije, pa bi do Ilidže morali taksijem. Hteli smo negde da idemo na živu muziku, ali ta kafanu “Bosna” nije radila, a dobili smo savet da ne idemo u jednu susednu.

Sutradan, trebalo je da idemo u Zemaljski muzej, ali se iznenada većina predomislila, a pošto je trebalo da se vraća tramvajem i sam sam odustao. Umesto toga smo opet prošetali centrom, otišli do Večne vatre, prošli pored pijace Markale i katedrale. Na kraju uđosmo u vreli bus i krenusmo nazad. Na Ćupriju, nažalost, nismo svratili zarad kupovine ispred granice, No, ni to nije uspelo da pokvari celokupni utisak koji je zaista bio divan.