Grad duhova
Lavirint postoji da bi se čovek
u njemu izgubio.
Svaka stvar bi trebala da ima
svoju svrhu.
Lutanje i traženje
dok hodaš kroz grad duhova,
u njemu gore sveće na stolovima,
mesec se kotrlja niz brdo
i nikog nema naizgled.
Otrovni pauci vire iz mraka,
zmije šište svoj ljubavni ples
i nikog nema naizgled.
Samo ti i senke koje se pomeraju.
Obratićeš se jednoj,
a ona će ostati gluva
jer je tako navikla.
Nema straha u tebi
dok ogledaš oko u plamičku.
Saživeo si se sa okolinom,
pa si čak i providan
i shvataš...
Objavio
Džo u 14:17 | kategorija:
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar