16/11/2007
Mali Žuti

-Šnjof, šnjof, njuš njuš. Kakav je to miris?
-Pa, to je meeeeso. Juriiiiiš braćo, hajdemo na gozbu.
-Ali, ali, znaš koliko je ta gozba daleko, znaš da ćemo morati da izađemo iz bezbednosti prekidača, hodamo pored sudopere gde nas može ošuriti vrela voda, a možemo i pasti sa visine.
-Budalo, gozba je gozba, a i gde si video da je nekad neki žuti mrav pao sa visine, pa mi možemo da hodamo i po plafonu.
-U pravu si, brate, hajdemo, naješćemo se kao nikad, malo kao da osećam i slaninu, prava poslastica. Napred, braćo.
Trup, trup, trup.
-Stižemo, u bre, vidi koliko nas ima, nisam znao da će nas ovoliko poći. Mislio sam da nam je hleb omiljena poslastica, kad ono, i meso je to izgleda postalo.
Žgnjaf, žgnjaf, krlj, krlj.
Kakva krljačina, ima li i nešto slatko za desert?
Ček, ček, onaj ogromni čovek nas nešto popreko gleda, i...i on pruža svoju ruku sa nekim predmetom u njoj i... i ta gromada nam se sve više približ.....
-Aaaaaaaaaaaaarghhhhhhhhhhhhhhhhh.
Objavio Džo u 14:38 | kategorija:
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (3) | Pošalji komentar