Limun i narandža
Kad sam bio mali ,igrali smo se sledećih igara:
Limun i narandža,koja se drugačije zvala igra planova.Igrale su se dve ekipe,od kojih bi jedna nacrtala plan svog kretanja,a cilj je bio da se vrate na mesto sa kog su pošli , a da ih ni jedan od članova protivničke ekipe ne vidi .Jedan od protivnika bi ostao na mestu gde je bio plan i čuvao stražu ,a ostali bi išli u potragu za protivničkom ekipom,pokušavajući da provale njihov plan.Ukoliko bi neko spazio bilo kog od protivnika počinjao bi da se dernja iz sveg glasa:''Limun i narandža,limun i narandža !'',što bi bio signal za ostale članove ekipe da svi potrče što su brže mogli do mesta gde je bio plan,a pobedila bi ona ekipa čiji su svi članovi prvi stigli.Na svakakva mesta smo zalazili ,iza kuća,po podrumima,po hodnicima zgrada,ispod stepeništa,iza taraba tuđih bašta...Toje bio jedan neopisiv osećaj sreće.
Nastaviće se...
Limun i narandža,koja se drugačije zvala igra planova.Igrale su se dve ekipe,od kojih bi jedna nacrtala plan svog kretanja,a cilj je bio da se vrate na mesto sa kog su pošli , a da ih ni jedan od članova protivničke ekipe ne vidi .Jedan od protivnika bi ostao na mestu gde je bio plan i čuvao stražu ,a ostali bi išli u potragu za protivničkom ekipom,pokušavajući da provale njihov plan.Ukoliko bi neko spazio bilo kog od protivnika počinjao bi da se dernja iz sveg glasa:''Limun i narandža,limun i narandža !'',što bi bio signal za ostale članove ekipe da svi potrče što su brže mogli do mesta gde je bio plan,a pobedila bi ona ekipa čiji su svi članovi prvi stigli.Na svakakva mesta smo zalazili ,iza kuća,po podrumima,po hodnicima zgrada,ispod stepeništa,iza taraba tuđih bašta...Toje bio jedan neopisiv osećaj sreće.
Nastaviće se...
Objavio
Džo u 22:45 | kategorija:
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (6) | Pošalji komentar
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (6) | Pošalji komentar