Pre negde sam ,šetajući sa sinkom ispred medicine rada,dok sam čekao da majka završi pregled kod lekara,čuo iz zgrade preko puta taktove pesme "Šejla",Divljih Jagoda.To me je istovremeno bacilo u prošlost u kraj osamdesetih,kad je na moje insistiranje kupljena ta kaseta,koja je jedina preostala kad je ćale otišao od nas i pokupio svoje kasete i stvari.Nadovezao sam se na nihovu pesmu sa istog albuma:"ne želiš kraj ,mada je tu...".To je bio kraj braka mojih roditelja.
  Kad god slušam Haustor,setim se večeri kad sam sa dragom pio V vodku i dobro se učukao,nekoliko sati pre no što ću poći za KG,i kad se ona naljutila što nisam hteo da ostanem još jedan dan.Tad nije čak htela ni moj telefon da uzme.Ja sam, srećom ,uzeo njen i onda sam je zvao iz svakog grada gde sam prošao,prvo iz KG,pa onda iz KV i na kraju iz BG.Bila je znak pitanja,a ja sam bio znak uzvika.
  Zvuci grupe Dead Can Dance me sete jedne posebne večeri na studijama kad me je Ć. iznenadila,veoma prijatno.Tad sam demistifikovao stvar koja me je dugo mučila