Otvorio onaj što voli da se igra monopola neki Grad.. I svi ljudi pohrlili odmah ne bi li ne znam ti ja šta slučajno propustili.. Nisam se nešto žurila da to vidim.. Mada, da budem iskrena nisam ni imala s kim da idem. Ali onda se vratila Lj i ja sam prvu priliku iskoristila da odem u Grad... Utisak: zavrtelo mi se u glavi (neprijatno) od blještavila poda i sve bre nešto u krug. Ali potrošila sam malo para. Pusto žensko, jebiga

E onda je pala kafica u kafiću u kraju. Nisam bila tamo tri meseca. Iz inata nisam htela da idem tamo dok mi se Lj ne vrati. I kako mi je prijalo.. Još ovi blesani što rade.. Pa pokidah se od smeha. E sad trk kući na spremanje. Večeras nas čeka sto na jednom od poznatijih i trenutno aktuelnijih splavova.

Da se razumemo, ne volim ja baš mnogo te splav varijante, ali mi ponekad prija. Odem, izđuskam se malo, pa kad počnu da pevaju one Grdan hitove ja sednem i umirem od smeha.

Elem, da se vratim ja na prethodnu priču. Dogovor, nalazimo se sa Crnkom i idemo negde na kaficu pa za sto. Stize Crnka u dogovoreno vreme taxijem. Pogledah ja da nije to kojim slučajem naš taxista, al ne beše. Crnka i Plavuša pozadi, a mene najsitniju pustiše napred. Inače, ja sam crvenokosa. Pitam ja što taxi, audi je bio ispravan kad smo ludovale u sredu, a ona odgovara: Vidi bre kako pada ovaj sneg! Hoću da se opustim i da ne mislim da l ću da proklizam negde ili ne.

Aj da ja opišem ovaj trio, tek malkice da dočaram atmosferu:

Plavuša - visoka, krupnija, (nije debela!) bogatog poprsja (majka priroda neke baš voli) u pantalonama i propisno deholtiranoj bluzi. Da, kosa do struka, pokupljena u rep.

Crnka - visoka, sa kovrdžama do struka, u, kako bi to ona rekla "kupaćem sa rukavima" odnosno u tako minijaturnoj haljini da je više "elemenata" bilo napolju nego unutra. Bujnog poprsja (ovog puta umešnost plastičnih hirurga) i duuuugih nogu.

Crvenokosa, tj. ja, obučena za razliku od prethodne. Bez poprsja (bar ne vrednog pomena) za razliku od obe. I narafski sa, opet, kosom do pola guze...

Obradovaše nam se konobari onoliko na ulazu. I obezbeđenje. Toliko da nam ni u tobice nisu zavirili. A onda su se izvinjavali što je sto malo ovo ono.. Ma nisam ni čula od onih ludaka na bini.

U jednom momentu sam pomislila da je neka ekskurzija stigla. Ljudi moji, pa onoliko dece na jednom mestu duuuuugooooo nisam videla. Pa to sve utegnuto, naštikljeno, zalizano ili već razbarušeno, kako ko voli. I sve se to nešto uvija i zavija. Ma katastrofa. Pomislih u trenutku da će jedno devojče da se sruši na štiklicama... A ona, mila, gledala Crnku i mene kako skakućemo na 10kama pa pokušala i ona.. Jujuju.. Da se izlomi dete.

A onda posle nekoliko viskija okuražili se dečaci sa naše leve strane. Kaže on: izvini, jel ti to drugarica? (misli na Crnku) "Ma jok, srce, pokupila sam je tu u parku, pa ko veli... " umalo ne rekoh. Ali bila sam fina, i potvrdila. Kaže opet on: mnogo ti je lepa drugarica! Mislim i ti si lepa, ali ona je anđeo.

Hahahahaha! Slatko sam se nasmejala. Desetak minuta i još par viskija kasnije prišao joj je. U međuvremenu, drugari su se grebali za upaljač od nas. Beš mi sve, došlo mi da mu ga poklonim, koliko je smorio. Ali u jednom trenutku on ustaje i hvata me za ruku i izgovara sledeću rečenicu: "Mnogo ti hvala što si mom drugu dala upaljač da upali cigaru. Ja tebi moram nekako da se odužim za to što si uradila!" Na ivici da eksplodiram od smeha, odgovaram da je u redu i da zaboravi i uz sve to pokušavam da oslobodim ruku. "Ne, ja sam partijahalno vaspitan i ja tebi moram da se odužim" E tu sam ja već počela da urlam od smeha i ništa ga više nisam čula. Za to vreme se Crnka uspešno branila od zagrljaja i poljubaca.. Ovaj se pokušaj muvanja završio posle nekih pola sata tako što mi je prišao s leđa, prebacio šapu preko ramena i izgovorio: "Alo, prazna mi je baterija na telefonu, daj mi tvoj broj da te zovem sutra. da ti poklonim ja moj upaljač" Dobio je samo prstić. Ne - ne. I onda je odustao. Saznah posle da je neki fudbalerčić. Cenim da mu je nastup koji je meni priredio bio vrhunac umeća zavođenja, jerbo im se one klinkice lepe za stolice, pa samim tim i nema potrebe da se trudi...

E onda je počelo repertoar pesama Grdan produkcije.. Lelelele. glavobolja od vina.. na podu posteljina.. pod svetlima kazina.. Ma bre dno dna. E tu sam ja sela i pojurila našeg veselog konobara  ne bi li mi doneo vodu. Ne česmovaču, već onu što je ljuCki platiš. Paaa, trebalo mu je sat vremena da donese. U tih sat vremena na ime izvinjena što ne donosi, dobila sam par zagrljaja, ruku u kosi, pa čak i poljubac.. Šta bi bilo da sam čekala kod njega večeru, a ne flašicu vode.

Kad je već bilo neizdrživo, krenule smo. Ne mogu baš toliko dugo da trpim taj repertoar.. Izljubi mene onaj konobarčić na izlasku, kao da sam mu za srce prirasla. A vidi me drugi put u životu.

Dočekala nas je hladna i snežna decembarska noć. Srećom je sneg bio suv i nije bilo klizavo, inače ne znam kako bih se izvukala u štiklicama mojim crvenim.

Neša je čekao kod semafora. Auto je bio zagrejan. Muzika je bila normalna. A meni je krevet bio razmešten.

Uživancija!