Nije me dugo bilo ovde... Razlog mog povratka je jedan tekst koji sam upravo procitala. Naime vlasnik jednog casopisa i pisac kolumne (a koga inace sam imala priliku upoznati) je upravo "izbacio" tekst u kome na slikovit nacin opisuje drustvo u kome se trenutno nalazimo. Opanjkava politicare, tajkune, mafijase koje naziva idiotima i kojima govori da prestanu - "Idioti, dosta je bilo", porucuje on. Tekst kao tekst je ok, i nista cudno u naslovu... Da ga ne poznajem i ja bih "udarila" jedan ogroman lajk za njegovu kuraz i njegove misli! Ima, to par godina kako sam imala priliku da ga upoznam, doticni je radio u jednoj poznatoj firmi koja se bavi izdavanjem casopisa itd. Potom je taj isti doticni, samo nakon par godina, da li godinu dana ili dve nisam sigurna, otvorio svoju firmu i poceo istim poslom da se bavi. Ni to ne bi bilo cudno da nisam slucajno jednog dana naletela na coveka koji je radio u toj firmi (gde je doticni bio na poziciji) i da mi on sam nije rekao kako ne dobija platu, kako je firma propala i kako su je pojedini (naravno spomenuo je doticnog) pokrali koliko su mogli. Coveku nisam rekla da znam doticnog, ali sam tada povezala celu pricu.... I SADA NAKON TOLIKO GODINA, taj isti LOPOV - doticni, opanjakava lopove!!!! Kao da je zaboravio da je i on stekao pokravsi narod, kao da je zaboravio kako je dosao do svega sto ima!! izgleda da je senilnost mnogim lopovima udarila u glavu... A mozda je ova kolumna samo pocetak njegove vesele politicke karijere?! Mozda i on zeli da pricom dobije narod koji ga cita na ovaj nacin... Horor bi bio da ga vidim na TV-u kroz koju godinu kao potencijalnog kandidata neke stranacke lige..BRRRRR ... Eto morala sam ovo napisati... Ljudi NISU OVCE ZA SHISHANJE!!!! I ovaj narod nije glup, a Srbija nije velika zemlja pa da se nista ne moze saznati! Ali nazalost je zemlja bez zakona, jer da ga ima, doticni bi sigurno pisao kolumne iza resetaka sada!!!!!

Kelner vino natoci
da pijane oci ne gledaju vise u nju
od veceras nam srca zajedno nisu
razdvojeno put putuju


Bosnom behar probeharao
mene zivot razocarao
svuda behar na nju mirise
a ja uzdisem

Malo car, malo sluga
malo sreca, malo tuga al' ljubav ostaje
ovo moje ludo srce nikad nije znalo
da slaze i da sakrije



Kelner vino natoci
da pijane usne istinu progovore
zbog nje sam izdao Boga i staru ljubav
i sve sto sveto je



Bosnom behar probeharao
mene zivot razocarao
bosnom behar na nju mirise
a ja uzdisem

.........???????........??.... ^^^^.....^******** .........#.#.#.# ......................... ^-^-^-^ __________________ a ostaje TREN ZA VECNOST!!!!!!

Smeješ mi se u lice, osmeh ti podrugljiv i prepun zlobe... Ti osetiš moju nemoć, izgubljenost i strah... I po drugi put, tamo gde najviše boli udaraš! Teraš me na dno, uzimaš mi moje najdraže, duša bi da vrišti, oči mi tužne svetlost traže!

Izguzvana I umorna

Noge kao od olova

Ja puzim po ivici beznadja…

Dusa mi ishabana prazna hartija

U njoj je citave tuge armija

Marsiraju melodije nekih melanholicnih pesama

Kroz vene protice gusta magla preteskih secanja

Telo isprepletano mrezom stalnog nemira

U srcu mi beskrajna tuga svemira…

Vise te odavno vec nema…

Ostavila si mi onaj tvoj raspored mladeza na mom telu.

Ruke koje secaju na tebe

Ostavila si prste, te tanane prstice, cijim vrhovima cesto dodirujem tvoju sliku…

Glas…ostavila si mi glas da ljude bunim kada se na telefon javim…nastane muk I tisina, ja tada znam da sam ih samo vratila u proslost…tu bolnu proslost.

Ostavila si mi tu naviku da pisem, da ljude cinim srecnima iako mi je dusa prepuna boli, ostavila si mi tu detinju naivnost….da sve I svakoga volim, da prastam I da zaboravljam.

Ostavila si mi zig na dusi I kaznu za ceo zivot, svaki put kada se pogledam u ogledalo, da te imam,a ipak te nemam

Vec uveliko kasnim na posao…budi me moja koordinatorka. Gledam na sta, podne je. Zar je moguce da cu I danas kasniti na posao?! “Umorna sam , snage nemam ni da se javim na telefon I sta da kazem zeni? – Znate ja sam umorna od zivota I muka mi je vise I od ovog posla, muka mi je od izrabljivanja, od vase skale ciljeva koju niko ne moze postici…odabrali ste jos jednu budalu u nizu budala da vam radi za DZ. Ne, nisam se javila, nisam nista rekla jer je sve izlisno. Ma utrnula sam ja od svega.

Jos sam u nekom polusnu, kuvam kafu, hocu da je popijem u miru I tisini. Pozvacu taxi I otici na prokleti posao. Ako su me I trazili ljudi-neka cekaju, cekam I ja njih, cekam celoga zivota nesto…

U gradu guzva, nije je tako bilo ovih dana. Mali je grad pomislih u sebi, previse nas je…. Kroz prozor posmatram taj metez. Taksista pustio neke narodnjake…ni to nisam davno slusala. “Jel’ ti smeta?” pitao je “Ne” rekoh iako su mi “hop-djip” melodije skakale po nervima. Tu na jednoj raskrsnici guzva nezamisliva. Stojimo I stojimo…I od toga sam utrnula. Pogled jos jednom u NEGDE…zamisljena..a ko zna gde su moje misli, imam utisak da I ne razmisljam, mozak je na off. U momentu spazih zenu. Nosila je nesto u rukama, obucena u tamno, ulazi u zgradu…u tom trenutku me samo nesto presece. Njen oblik glave, frizura, pokreti…ista je ONA! Moja dugogodisnja Tuga, moj Bol… na momenat osetih kako se praznina u mojoj dusi popunjava I kako moje bice dobija smisao. Na momenat osetih se zivom! Bio je to tren, koji me je samo vratio u proslost. Kada bi se I ti tako moja Tugo pojavila negde iznenada, zagrlila me I ispunila tu prazninu zauvek, koja je u meni otkako si otisla….

Sirene, skripe kocnica, gotovo da I ne cujem…ja sam tamo NEGDE sa jednim jedinim pitanjem-TUGO, otkada mi nisi bila u snovima, proslo je dugo od tvog zagrljaja I tvojih toplih reci. Daj mi te malo makar u snu, da na ten vidim tvoj osmeh, tvoje oci…TUGO ulazimo u trecu godinu…vise je godina tugovanja, nego upisanog radnog staza u mojoj radnoj knjizici…

Konacno stigoh do radnog mesta. Ipak mi je osmeh na licu, a srce puno. Ulazim u ogroman objekat I gotovo sa vrata vicem “gde ste moji dobri ljudi, jesam li vam nedostajala, sta sam danas propustila?”  I ko da me nisu videli 100god. Prilaze mi I pozdravljaju se sa mnom. Osmeh im je kao I uvek iskren, zagrljaji topli…

Jedino me oni docekuju sa osmehom I divnim recima…oni su smisao mog sadasnjeg postojanja….

Nije bitan ovaj prokleti posao sto me smara, bitno je druziti se I svakoga dana pokloniti nekome iskren osmeh I to isto dobiti od istih takvih ljudi!

Duboko skriveno na dlanu si mom,

Urezana linija zivota mog,

Ostavljen je vecni trag,

Osmeh tvoj jos uvek mi drag…

Zastao je vetar I zvona na crkvenoj katedrali

Zastali su svi vozovi I sva imena kojima su te zvali…

Tog trenutka nemo je cutao I casovnik stari…

Jedan pogled u beskraj

Strah I samoca obuzima telo,

Mnogo je ostalo reci sto je srce tebi reci htelo.

Ti postojis negde u beskraju tom

Smernice I nadu mi dajes

Da se izborim sa sudbinom zlom.

Moja si jedina svetlost

I moja si snaga

Neispevana zivotna pesma

Vecna tuga kucnoga praga!

Pokraj tebe bdim,

Noci su tako duge,

Znam da je jedan deo tebe ziv

I da te zovu beskrajne pruge.

 

U pogledu bol,

Usne ti neme,

Znam da te gubim I da

Moram bez tebe.

 

Tisina vlada,

Cujem ti samo dah,

Srce se steglo

U dusu uvukao strah.

 

Cekanje boli,

Svesnost I vise,

Nada postoji,

Moli se sve tise I tise

 

Sve godine nase

 stale su u jedan tren

Voz te polako nosi

u beskraj zaboravljen!!!