jedan period zivota mog https://www.blogoye.me/iva978/ sr Fri, 17 Jul 2026 17:36:13 +0200 BlogOye! Izguzvana I umorna Noge kao od olova Ja puzim po ivici beznadja… Dusa mi ishabana prazna hartija U njoj je citave tuge armija Marsiraju melodije nekih melanholicnih pesama Kroz vene protice gusta magla preteskih secanja Telo isprepletano mrezom stalnog nemira U srcu mi beskrajna tuga svemira… Thu, 20 Sep 2007 23:54:00 +0200 https://www.blogoye.me/iva978/20911/ Vise te odavno vec nema… Ostavila si mi onaj tvoj raspored mladeza na mom telu. Ruke koje secaju na tebe Ostavila si prste, te tanane prstice, cijim vrhovima cesto dodirujem tvoju sliku… Glas…ostavila si mi glas da ljude bunim kada se na telefon javim…nastane muk I tisina, ja tada znam da sam ih samo vratila u proslost…tu bolnu proslost. Ostavila si mi tu naviku da pisem, da ljude cinim srecnima iako mi je dusa prepuna boli, ostavila si mi tu detinju naivnost….da sve I svakoga volim, da prastam I da zaboravljam. Ostavila si mi zig na dusi I kaznu za ceo zivot, svaki put kada se pogledam u ogledalo, da te imam,a ipak te nemam Fri, 14 Sep 2007 02:47:00 +0200 https://www.blogoye.me/iva978/20477/ Vec uveliko kasnim na posao…budi me moja koordinatorka. Gledam na sta, podne je. Zar je moguce da cu I danas kasniti na posao?! “Umorna sam , snage nemam ni da se javim na telefon I sta da kazem zeni? – Znate ja sam umorna od zivota I muka mi je vise I od ovog posla, muka mi je od izrabljivanja, od vase skale ciljeva koju niko ne moze postici…odabrali ste jos jednu budalu u nizu budala da vam radi za DZ. Ne, nisam se javila, nisam nista rekla jer je sve izlisno. Ma utrnula sam ja od svega. Jos sam u nekom polusnu, kuvam kafu, hocu da je popijem u miru I tisini. Pozvacu taxi I otici na prokleti posao. Ako su me I trazili ljudi-neka cekaju, cekam I ja njih, cekam celoga zivota nesto… U gradu guzva, nije je tako bilo ovih dana. Mali je grad pomislih u sebi, previse nas je…. Kroz prozor posmatram taj metez. Taksista pustio neke narodnjake…ni to nisam davno slusala. “Jel’ ti smeta?” pitao je “Ne” rekoh iako su mi “hop-djip” melodije skakale po nervima. Tu na jednoj raskrsnici guzva nezamisliva. Stojimo I stojimo…I od toga sam utrnula. Pogled jos jednom u NEGDE…zamisljena..a ko zna gde su moje misli, imam utisak da I ne razmisljam, mozak je na off. U momentu spazih zenu. Nosila je nesto u rukama, obucena u tamno, ulazi u zgradu…u tom trenutku me samo nesto presece. Njen oblik glave, frizura, pokreti…ista je ONA! Moja dugogodisnja Tuga, moj Bol… na momenat osetih kako se praznina u mojoj dusi popunjava I kako moje bice dobija smisao. Na momenat osetih se zivom! Bio je to tren, koji me je samo vratio u proslost. Kada bi se I ti tako moja Tugo pojavila negde iznenada, zagrlila me I ispunila tu prazninu zauvek, koja je u meni otkako si otisla…. Sirene, skripe kocnica, gotovo da I ne cujem…ja sam tamo NEGDE sa jednim jedinim pitanjem-TUGO, otkada mi nisi bila u snovima, proslo je dugo od tvog zagrljaja I tvojih toplih reci. Daj mi te malo makar u snu, da na ten vidim tvoj osmeh, tvoje oci…TUGO ulazimo u trecu godinu…vise je godina tugovanja, nego upisanog radnog staza u mojoj radnoj knjizici… Konacno stigoh do radnog mesta. Ipak mi je osmeh na licu, a srce puno. Ulazim u ogroman objekat I gotovo sa vrata vicem “gde ste moji dobri ljudi, jesam li vam nedostajala, sta sam danas propustila?”  I ko da me nisu videli 100god. Prilaze mi I pozdravljaju se sa mnom. Osmeh im je kao I uvek iskren, zagrljaji topli… Jedino me oni docekuju sa osmehom I divnim recima…oni su smisao mog sadasnjeg postojanja…. Nije bitan ovaj prokleti posao sto me smara, bitno je druziti se I svakoga dana pokloniti nekome iskren osmeh I to isto dobiti od istih takvih ljudi! Fri, 14 Sep 2007 01:09:00 +0200 https://www.blogoye.me/iva978/20474/ Duboko skriveno na dlanu si mom, Urezana linija zivota mog, Ostavljen je vecni trag, Osmeh tvoj jos uvek mi drag… Zastao je vetar I zvona na crkvenoj katedrali Zastali su svi vozovi I sva imena kojima su te zvali… Tog trenutka nemo je cutao I casovnik stari… Jedan pogled u beskraj Strah I samoca obuzima telo, Mnogo je ostalo reci sto je srce tebi reci htelo. Ti postojis negde u beskraju tom Smernice I nadu mi dajes Da se izborim sa sudbinom zlom. Moja si jedina svetlost I moja si snaga Neispevana zivotna pesma Vecna tuga kucnoga praga! Mon, 03 Sep 2007 23:11:00 +0200 https://www.blogoye.me/iva978/19670/ Pokraj tebe bdim, Noci su tako duge, Znam da je jedan deo tebe ziv I da te zovu beskrajne pruge.   U pogledu bol, Usne ti neme, Znam da te gubim I da Moram bez tebe.   Tisina vlada, Cujem ti samo dah, Srce se steglo U dusu uvukao strah.   Cekanje boli, Svesnost I vise, Nada postoji, Moli se sve tise I tise   Sve godine nase  stale su u jedan tren Voz te polako nosi u beskraj zaboravljen!!! Mon, 03 Sep 2007 01:39:00 +0200 https://www.blogoye.me/iva978/19619/ I ovoga kisnog jutra u mislima si mojim. Godine se nizu, a ja se i dalje borim. Da vreme leci rane, istina nije. To je izmislio neko, samo da tugu od srca skrije. Jos uvek mi glas tvoj nedostaje tugo. Jos uvek nocu ne mogu zaspati dugo. Jos uvek sam srecna samo u snu, jer jedino tada pokraj mene ti si tu. Svake noci vetrom ti poljupce saljem i zagrljaje svoje, samo da ne zaboravis da i tamo gore jos uvek sam dete tvoje. Ucinila sve bih samo da te vratim. I kljuc Bozijeg carstva ukrala bih samo da dusa prestane da pati Mon, 03 Sep 2007 01:34:00 +0200 https://www.blogoye.me/iva978/19618/ Pozeleh da budem ptica Da dobijem krila Da udjem medj’ oblak U kom bih se svila Pozeleh more, duboko I plavo Pozeleh beskraj Da svojim ocima vidim bar malo Uzalud bese naidje oluja Vetar slomi ptici krila Kao da nikada ptica nije bila A more se uzburka Nastade tmina Po beskraju I dalje lutam Jedino on jos postoji Tragove tvoje trazim… Njega krivim sto me od tebe Ne tako davno odvoji I sasvim prazna Sedim bez nade Gledam u beskraj koji te krade Molim ga da mi te vrati Da vrati plavo more Da vrati ptici krila Pa da budem zauvek srecna Kao sto sam nekada uz tebe Ja to I bila Ali vecni beskraj govori meni Zivot nov se radja u zeni Pa shvatih sta mi pokusava reci Da zivot k’o reka Dalje mora teci. Mon, 03 Sep 2007 01:29:00 +0200 https://www.blogoye.me/iva978/19617/