Britansko-balkanske veze: Veze u preistoriji

Глава I

5. Овај тајанствени, неодређени, недоступан разуму, неспо-знајан [свет], као обузет сном, био је у тами*.

6. Тада се Божански и Самобитни, невидљив, [али] стварају-ћи [све] видљиво - велике елементе* и остало - изазивајући енер-гију, појави, растерујући таму.

8. Устремивши мисли у жељи да створи из свог тела раз-личита бића, он* прво створи воде и у њих испусти своје семе.

9. Он постаде златно јаје, по светлости равно сунцу; из њега се роди [као] Брахма*, праотац целог света.

12. Он, Божански, боравећи у јајету читаву годину*, снагом свога ума разби јаје надвоје;

13. и из те две половине изгради небо и земљу, између њих зрачни простор (vyoman), осам страна света* и вечно боравиште вода*.

51. Тако створивши све ово и мене, он, чија је моћ незамислива, повукао се у себе*, више пута потискујући време временом*.

55. Заронивши у таму, он* дуго чува способност да осећа, али не чини ништа; затим излази из тела.

56. Када обликом постане малена честица, он проникне у семе - биљно или животињско – и тада, сјединивши се [с њим], прима телесни облик.

57. Тако он, постојан, буђењем свега покретног и непокретног, увек оживљава и уништава.

72. Нека се зна, да је број од хиљаду божјих векова - један Брахмин дан, а толика је и - ноћ*.

73. Они [сaмo, који] знају, да се светли Брахмин дан завршава по [истеку] хиљаду векова [божјих] и да је ноћ исто толика, у [суштини су] људи, који знају, [шта су то] дан и ноћ.

74. По завршетку тог дана и ноћи он се, успаван, буди, и пробудивши се, ствара разум (manas) - реалан и нереалан.

75. Разум, побуђен жељом [Брахмином] да ствара, преображава се [и] тако изазива етар (ākāça); они су саопштили, да је његова особина - звук.

76. После његовог пребражавања, од етра постаје чист, јак ветар, који разноси мирис; сматра се да он поседује особину додира.

77. После се ветар преобрази и настаје блистава светлост, која озари и разнесе таму; сматра се да је његова особина изглед;

78. а од светлости после њеног преображаја – настају воде; сматра се да оне поседују особину укуса; од воде - земља, са особином умањених мириса. Тако је створен почетак*.

86. У веку Крта објавили су да је главни аскетизам, у Трети - знање, у Двапари – жртвени обреди, у веку Кали - само дарежљивост.

95. Који живи створ је бољи од оног, чијим устима уживају у жртвеној храни (havya) богови, а уз обредне дарове (kavya) - преци?*

96. Од живих створења сматра се да су најбољи одуховљени, међу одуховљеним - свесни, међу свеснима - људи, међу људима - брахмани;

97. међу брахманима - познаваоци [Веда], међу познаваоци-ма - признати, међу признатима – који обављају обреде, а међу њима који познају - Брахму.

Глава II

4. На овом свету никад не видиш нешто, створено без жеље [за наградом]; јер све што [човек] чини, чини из жеље.

19. Долина Куру*, [територија] Матса, Панчала и Сурасенака - то је земља Брахмариши*, [она] је непосредно иза Брахмаварте [по својој светости].

20. Код брахмана*, рођеног у тој земљи, треба сви људи на земљи да изучавају свој облик живота.

21. Она земља, која [лежи] између [планина] Химават* и Виндхе, источно од Винашане* и западно од Прајаге*, назива се Мадхјадеша*.

22. [Пространство] од Источног до Западного океана, између тих планина, мудраци су назвали Арјаварта*.

32. [име] брахмана нека буде [реч], која изражава срећу, кшатрије – заштиту, вајшије - напредак, шудре - услужност*.

33. Код жена се [пожељно име] лако изговара, није страшно, има јасни смисао, пријатно је, повољно, завршава се дугим самогласником, има благослов.

35. Према упутству светог откровења, обред пострижења (cū¿ākarman) мора се обавити ради дхарми за све дворођене по истеку прве или треће године.

48. Добивши жељени штап, поштујући сунце, обилазећи огањ, носећи га с десне стране, [ученик] нека скупља милостињу сагласно правилима*.

52. Једући, лицем окренутим ка истоку, [достиже се] дуго-вечност, лицем, окренутим ка југу, - слава, лицем, окренутим ка западу, - срећа, лицем окренутим ка северу - праведност.

54. Треба увек поштовати храну и јести је без потцењивања, a угледавши [је] - радовати се, осећати у себи задовољство и увек је прихватити са захвалношћу.

56. Нека се никоме не даје остатак и не једе у међувремену*, нека се не једе много и не креће никуд, не оправши се [после јела].

57. Претерана храна штетна је за здравље, спречава дуговечност и пут ка небу; она омета стицање духовних заслуга и непријатна је за људе; зато је треба избегавати.

83. Једносложна реч ["Ом"] - виши је Брахма, задржавање даха - виши је аскетски завет; а нема ништа више од "Савитри"; истинитост превазилази ћутање.

94. Жеља се понекад не угаси од уживања жељених ствари; као што огањ додавањем масла још више расте.

96. Ови органи, грешни [због оданости] чулним уживањима, могу се обуздати не толико уздржавањем, колико сталном жељом за знањем.

110. Ако није упитан, нека никоме [ништа] не објашњава, а исто ће погрешити и ако је упитан; искусан мудрац нека се у свету зна као нем.

112. Где нема дхарме и богатства или можда дужне послушности, тамо не треба сејати свето знање, исто као [ни] здраво семе у неплодну земљу (uGara).

120. Јер животне силе се скупе да напусте младог човека када се приближи старији; он их опет обнавља устајањем и поздрављањем.

127. Сусревши брахмана, нека пита за срећу (kuçala), кшатрију - за напредак (anamaya), вајшију - за благостање (kGema), а шудру - за здравље (ārogya).

135. Десетогодишњег брахмана и стогодишњег цара треба сматрати

145. Учитељ (асагуа) је десет пута поштованији од предавача (upādhyāya), отац - сто пута [поштованији] од учитеља; а мајка превазилази у поштовању оца и хиљаду пута*.

148. Али рођење, које њему помоћу "Савитри", сагласно правилима, даје учитељ који познаје целу Веду, - истинско је; оно је ослобођено старости и смрти.

Глава IV

12. Стремећи ка задовољству вишег степена, нека обузда себе онај који жели срећу; па суштина среће је задовољство, суштина несреће - супротно.

18. На овом свету треба живети, доводећи одело, говор и мишљење у склад са узрастом, врстом делатности (karman), богатством (artha), светим знањем и припадношћу (abhijana).

29. Не би требало ни један гост да борави у његовом дому, ако није испоштован, колико је могуће, у седењу, јелу, постељи, води или корењу и плодовима.

37. Никада не треба гледати у сунце - које излази, залази, за време помрачења, које се огледа у води, које иде средином неба.

62. Не треба јести оно, од чега је добијено масло, ни прејести се, јести сувише рано или сувише касно, [јести] увече, ако [је довољно] појео ујутру.

63. Нека не ради без циља, не пије воду из шаке, не једе храну, [поставивши је] на колена; никад не треба бити љубопитљив.

74. Нека се никада не коцка, не скида сам обућу, не једе лежећи на кревету, [не једе] ни оно што се налази у [левој] руци, ни оно што је на столици.

82. Не треба чешати своју главу обема рукама, додиривати је, не оправши уста од хране, прати је [а не умити] се.

137. Не треба себе презирати због ранијих неуспеха; треба до задњег тренутка стремити ка срећи и не сматрати је тешко доступном*.

138. Треба говорити истину, говорити пријатно, не говорити непријатну истину, не говорити пријатну лаж - таква је вечна дхарма.

141. Не би требало вређати оне, који немају [неки] део тела, ни оне који имају вишак [прстију], ни незналице, ни старе, ни ружне, ни сиромашне (draviÈahna), ни нискорођене*.

Глава V

56. Нема греха у коришћењу меса, алкохолних пића и телесних задовољстава - такав је начин живота живих бића; али уздржавање [од свега тога доноси] велику награду.

60. Сродство сапинде прекида се са седмим човеком, сродство саманодаке*, - када је порекло и [рођено] име [већ] непознато.

109. [Само] део тела прочишћава се водом, срце [се] прочишћава истином, душа - светим учењем (vidyā) и аскетским подвизима, ум се прочишћава спознајом.

132. Они отвори на телу, који су више пупка, - потпуно су чисти, а они који су ниже – нечисти су, као и садржаји који излазе из тела.

133. Пахуљицу, кап воде, хлад, краву, коња, сунчеве зраке, жар, земљу, ветар и огањ треба сматрати чистим при додиру [с нечистим предметима].

147. Жене - у дечјем узрасту, деца или тек рођене - ништа не треба да раде својом вољом, чак ни у [сопственом] дому.

148. У детињству она треба да буде под очевом влашћу, у младости – под мужевљевом, после смрти мужа - [под влашћу] синова: нека жена [никада] не користи самосталност (svatantratā).

154. Муж, [чак] да је далеко од врлина, распуштен или лишен добрих особина, од честите жене мора бити поштован као бог*.

162. Потомство, рођено са другим, - чак у другом браку, - на овом свету се не признаје; други муж нигде није прописан за поштене жене.

165. Она, која има обуздане мисли, речи и тело, не мења мужа, достиже [после смрти] место уз мужа и поштени је зову "поштена" (sadhvī).

160. Све што зависи од туђе воље, - зло је, све што зависи од своје воље, - добро је; неопходно је знати ту кратку дефиницију добра и зла.

161. Треба усрдно чинити оно дело, које ће дати унутрашње задовољство датој особи, а супротно - треба избегавати.

163. Треба избегавати безверје (nāstikya), хуљења Веда, омаловажавање богова, мржњу, уображеност, гордост, гнев и оштрину.

178. Треба ићи оним путем честитих, којим су ишли очеви, којим су ишли дедови; идући тим путем не пропада се.

238. Треба постепенно прикупљати дхарму, као што бели мрави [граде] свој мравињак, не мучећи ни једно живо биће ради добијања сапутника на другом свету,

239. јер на другом свету ни отац, ни мајка нису сапутници, ни син, ни жена, ни рођаци - само дхарма остаје с њим.

241. Положивши на земљу мртво тело, као цепаницу или грудву земље, рођаци одлазе, окренувши се; њега прати само дхарма.

244. Ко жели да уздигне своју породицу, треба увек да се дружи са бољим људима и да лоше избегава.

256. Све ствари се дефинишу речима, утемељују се речима; ко је нечастан у речима, тај је нечастан у свему*.

је учитељ који познаје целу Веду, - истинско је; оно је ослобођено старости и смрти.

150. Брахман - творац је рађања од Веда и наставник који [ученика испуњава] својом дхармом - чак и као дечак, по дхарми је отац старцу.

155. Старешинство код брахмана [зависи] од знања, код кшатрија - од јунаштва, код вајшија - од богатства у зрну, а само код шудри - од узраста.

160. Коме су реч и мисао чисти, и увек добро чувани, тај добија све плодове Веданте*.

161. Налазећи се чак и у тешком положају, нека не вређа, не оштети другога ни делом, ни мишљу; нека не плаши никога речју и не говори неразумљиво.

162. Нека се брахман увек боји поштовања, као отрова, и нека увек жели презрење, као амрту*.

163. Јер презрени спава спокојно, спокојно се буди, спокојно

192. Обуздавајући тело, говор, чулне органе и разум, треба стајати, с поштовањем склопити руке и гледати гуруа у лице.

196. Треба стајати, када [гуру] седи, приближити се када он стоји, ићи у сусрет када се приближава, трчкарати за њим када жури

213. Природа жене на овом свету је опасна (dūGaÈa) за мушкарца; из тог разлога мудри се чувају жена,

218. Као што човек, копајући ашовом, дође до воде, тако и послушни (çyç

2/12/2007 - КЊИГА ПРОРОКА ЕНОХА ГЛ.38- 46

(Глава 38)

   1. Када се појаве праведни, грешници ће бити суђени за своје грехе, и биће одведени са лица земаљскога.

   2. И тада ће се Праведник појавити пред праведнима, чија се изабрана дела држе уз Духа Светога, и светлост ће да се појави праведницма и изабранима који живе на земљи. Где ће бити пребивалиште грешника, и где ће да буде одмориште оних који су одбацивали Господара Духова? Боље би им било да се нису ни родили.

   3. Када се тајне праведника открију и грешници осуде, и безбожници одведени из близине са праведницима и одабранима,

   4. Од тог времена они који поседују земљу неће више бити силни и узвишени. И неће више моћи да задрже лице светих, јер је Господар Духова пустио светлост да се појави на лицима светих, праведних и изабраних.

   5. Тада ће краљеви и велики да страдају и биће предани у руке праведних и светих.

   6. И од тада нико неће тражити милост Господара Духова, јер је њиховом животу крај.

(Глава 39)

   1. И у те дане ће изабрана и света деца сићи са

   2. неба и њихово семе ће постати исто са децом човечијом. И у те дане је Глава примио књиге подршке и гњева, књиге бриге и отпусне. И милост неће бити по њима рече Господар Духова.

   3. И у те дане ме вихор однесе са земље, и постави ме на крају небеса.

   4. И тамо видех још једну визију, место где бораве свети, и место где бораве праведници.

   5. Ту моје очи видеше њихово станиште са Његовим светим ангеђелима, и њихово одмориште са светима. И они се залагаше и мољаше за децу човечију, и праведници текоше испред њих као река, милост као роса на земљи, јер је она са њима ва веке века.

   6. И на том месту моје очи видеше Изабраника од праведности и од вере, и тада сам видео Његово боравиште испод крила Господара Духова. И праведници ће победити у те дане, и праведници и изабрани ће бити безбројни пред Њиме ва веке века.

   7. И сви ће праведници и изабрани пред Њиме да буду јаки као горућа светлост, и њихова уста ће бити пуна благослова, и њихове усне ће величати име Господара Духова, и праведност пред Њим никада неће проћи.

   8. Тамо сам пожелео да живим, и мој дух се уздизао за то боравиште. И тамо је био део мене, јер је тако било одређено за мене од Господара Духова.

   9. И тих дана сам величао име Господара Духова славећи Га и хвалећи, јер ме Он одредио за благослов и славу добром вољом својом.

  10. Дуго после, пред мојим очима је било то место и ја сам Га славио и величао говорећи: “Благословен је Он, и нека је благословен од почетка и заувек.”

  11. И пред Њиме нема нестајања. Он је знао и пре него је свет настао шта је за вечност а шта је за од генерације до генерације.

  12. Они што спавају не славе Бога: они што стоје пред Божјом славом и славе, и величају говорећи: “Свети, свети, свети је Господар Духова: Он је испунио земљу са духовима.” И овде су моје очи виделе све оне који не спавају. Они стајаше пред Њиме и славећи говораше: “Благословен си Боже, и нека је благословено име Господње ва веке века.” И моје лице се промени, јер нисам више могао да посматрам.

(Глава 40)

   1. И после тога сам видео хиљаде хиљада и десетине хиљада десетина хиљада, видео сам гомилу безбројну која је стојала пред Господаром Духова.

   2. И на све четири стране око Господара Духова видео сам четири утваре, другачије од оних које не спавају, и речена су ми њихова имена, јер ми је анђео који је ишао самном рекао њихова имена, и показао ми све скривене ствари.

   3. И чуо сам гласове оне четири утваре када су величале Господа славног.

   4. Први глас је славио Господара Духова ва веке века.

   5. Други глас који сам чуо је славио Изабраника и изабране који се држе Господара Духова.

   6. Трећи глас који сам чуо се молио и залагао се за оне који живе на земљи и моле се Господару Духова.

   7. И чуо сам четврти глас који је терао Сатане и забрањивао им да се појаве пред Господаром Духова и оптуже оне који живе на земљи.

   8. После тога сам упитао анђела мира који је ишао самном, који ми је показао све што је скривено: “Ко су оне четири утваре које сам видео и чије речи сам чуо и записао ?”

   9. И он ми рече: “Први је Михајло, милостиви и дуго-паћени, други, који је уклонио све болести и све ране деце човечје је Рафаило, и трећи, који је уклонио све силе је Гаврило, и чеврти који је уклонио покајање и наду оних који наслеђују вечни живот је Фануило.”

  10. И то су четири анђела Господара Духова и четири гласа која сам чуо тих дана.

(Глава 41)

   1. И после тога сам видео све тајне небеске, и како је царство подељено и како су дела човечија одмеравана.

   2. И тамо сам видео куће изабраних и куће светих, и моје очи видеше тамо све грешне који беху уклоњени јер одбацују име Господара Духова, и одвучене: и нису могли да издрже због казне која излазаше од Господара Духова.

   3. И тамо моје очи видеше тајне муња и громова, и тајне ветрова, како се они деле како би дували преко земље, и тајне облака и росе, и тамо

   4. Видео сам одакле они исходе на ком месту и одакле они натапају прашну земљу. И тамо сам видео затворене ћелије из којих се ветрови раздвајају, ћелију ледене кише и ветра, ћелију магле, и облака, и облаци одатле плове изнад земље од почетка света.

   5. И видео сам ћелије сунца и месеца, одакле они излазе и где се враћају, и њихов славни повратак, и како је једно веће од другог, и како круже орбитом, и како они не напуштају своју орбиту, и како нити одузимају нити додају нешто својој орбити, и како држе веру заједнички, у складу са заклетвом са којом су повезани заједно.

   6. И прво сунце излази и пролази путем како је заповеђено од Господара Духова, и силно је Његово име ва веке века.

   7. И после тога сам видео скривену и видљиву путању месеца, који постиже ту путању на том месту и дању и ноћу држећи место супротно од другога испред Господара Духова. И они се захвалише и славише све без одмора; јер је у томе захваљивању њихов одмор.

   8. Јер се сунце мења често за благослов или проклетство, и путања месечева је лака за праведне и тама за грешне у име Господа, који раздвоји светлост од таме, и раздвоји духове човечије, и оснажи духове праведних, у име Своје праведности.

   9. Јер се анђели не сакрише и сила се не сакри; Он поставља судију за њих и Он све суди пред Њиме.

(Глава 42)

   1. Премудрост не нађе своје место где је могла  да живи; и даде јој се место да живи на небесима.

   2. Премудрост пође да се настани међу децом човечијом, и не нађе место да живи тамо. Премудрост се врати на њено место, и седе међу анђеле.

   3. И неправедност изађе из своје ћелије: кога је тражила она не нађе, и настани се међу њима. Као киша у пустињи, и роса на жедној земљи.

(Глава 43)

   1. И видех друге светлости и звезде небеске, и видех како их Он зове по њиховим именима и како оне јурнуше према Њему.

   2. И видех како су одмерене на праведан начин према количини светлости: Видех ширину њихових лица и дан када су настале, и како њихово обртање производи светлост: и видех њихово обртање према броју анђела

   3. и како се верно држе једна друге. И ја упитах анђела који је самном и који ми показа што беше скривено:

   4. “Ко су ове?” И он ми рече: “Господар Духова им показа њихово пренесено значење: то су имена светих који живе на земљи и верују у име Господара Духова ва веке века.”

(Глава 44)

   1. И друго чудо сам видео о светлости: како се неке звезде уздижу и постају светлеће и не могу да издрже свој нови облик.

(Глава 45)

   1. И ово је друга парабола о онима који одбацују име оних који живе на месту светих и Господара Духова.

   2. И неће се уздићи до небеса, и неће доћи на земљу: Таква је група грешника који су одбацили име Духа Светога, који су се сачували за дан патње и мука.

   3. Тог дана Мој Изабраник ће сести на престо славе и испитаће њихова дела, и њихова одморишта ће бити безбројна. И њихове душе ће порасти јаке у њима када виде Моје изабранике, и оне који су призивали Моје славно име:

   4. Тада ћу поставити Мог Изабраника да се настани међу њима. И претворићу небеса у вечни благослов и светлост

   5. И претворићу земљу и нашравићу је благословеном: И ја ћу поставити своје изабранике да живе на њој: али грешници и зли неће ставити своју стопу од тада.

   6. Јер сам Ја створио и задовољио миром Моје праведне и ја сам их поставио да живе предамном: Али грешне чека Мој суд, тако да их могу уништити са лица земље.

(Глава 46)

   1. Тамо видех Једног који имаше Главу од Дана, и Његова глава беше бела као вуна, и са Њиме беше друга утвара чији израз је био човечији, и његово лице је било пуно славе, као и у светих анђела.

   2. И упитах анђела који ме водио около и показивао све скривене тајне, о том сину човечијем, ко је он био, и одакле је он био , и зашто је са Главом од Дана?

   3. И он ми одговори и рече: То је син човечији које је праведан, у коме живи праведност, и који је открио сва блага која су била скривена, зато што га је Господар Духова одабрао, и чија је судбина проречена од Господара Духова у праведности заувек.

   4. И тај син човечији којег си видео ће да подигне све цареве и великане из њихових тронова, и ослабиће владавину јаких, и поломиће зубе грешнима.

   5. Зато што они Га они не поштују и не покоравају Му се, нити са поштовањем прихватају царство које им је дато.

   6. И он неће толерисати јаке, и испуниће их срамом. И тама ће да их окружује, а црви ће да им буду постеља, и неће постојати нада да ће устати са свога кревета, зато што не поштују име Господара Духова.

   7. А то су они који суде звездама небеским, и ходају земљом и живе на њој, и сва њихова дела су неправедна, а њихова сила је у њиховом благу, а вера њихова је у боговима које су начинили својим рукама, и одбацују име Господара Духова,

   8. И они осуђују куће Његовог сабирања, и верне који се држе имена Господара Духова.

2/12/2007 - 2.СВЕ О ПЛУТАРХУ - КРАЈ

На крају, сам Плутарх у првој глави Никије  истиче да му није сврха надметање са старим историчарима, као с Тукидидом; они су износили историјске чињенице ради њих самих, док он прилази историји да од ње извуче карактер знаменитих људи. Из овог и још неколико цитата самог Плутарха, јасно је уочљиво да он понегде намерно идеализоване биографије поставља као образац како  треба да се понаша и размишља онај у чијим је рукама власт као и какве случајеве треба избегавати .

У годинама када је Плутарх стварао, како наводи Џон Бордман ²у 2.веку н.е. традиционална религија још увек је могла да задобије искрену приврженост једног култивисаног човека какав је био Плутарх.²

Треба напоменути да је Плутарх своје Упоредне животописе посветио свом  пријатељу Квинту Сосију Сенекиону, пријатељу и помагачу цара Трајана.

3. ПЛУТАРХ ПОСЛЕ ПЛУТАРХА

Већ неколико деценија након Плутархове смрти (120.г), његова дела спадају међу читаније списе свога времена да би , у наредним столећима, његова дела читало ²  и старо и младо². Док се Етички зборник чита не би ли се израдила личност онога ко је чита, Упоредни животописи постају слика обрасца хеленско-римске просвете. У реторским школама упознаје га и хришћански свет а проучавају га свети оци као што су Климент Александријски, Евсевије Кесаријски, Василије Велики, Јован Златоусти и Григорије из Низе. Византија, у којој хеленска прошлост није изгубила свој прави лик, сачувала је историјску боју Плутарха у оној мери као што је то био случај са Хомером, Платоном или Демостеном. Учени партијарх Фотије и Теофилакт Симоката читају га углавном као полихистора док му Теодор  Метохит и Јован Маурот прилазе свим срцем.

Западна Европа ће преко Италије тек у 14. столећу почети да се упознаје са Плутарховим делом а као резултат тога је девет латинских превода списа  О васпитању деце у периоду 1460 - 1500. Објављивањем Етичког зборника 1509. у Венецији и Упоредни животописи 1517 у Фиренци, Плутарх постаје доступан и западном читаоцу.Већ почетком 1520. долази и до првих немачких превода Плутарха док Француз Жак Амијо преводи Упоредне животописе 1559. и Етички зборник 1572.  на француски језик . Крајем 16. столећа, Плутарха је у Европи читао велики број људи. Као хуманог моралисту волели су га хуманисти Еразмо и Рабле, реформисти (Лутер, Цвингли), философи (Русо) а од 17. столећа писане су биографије по узору на његове. Плутархом су се одушевљавали Фридрих Велики, Гете, Наполеон, Шилер, Монтескје, Дидро... У књижевности Плутарха уживали су једнако вође француске револуције, руски декабристи те борци за независност Америке а по његовим биографијама разрађени су мотиви код сликара, вајара и књижевника. Тако је Бенџамин Френклин записао: '' Међу књигама мога оца били су и Плутархови Животописи, које сам без престанка читао, и време што сам га њима посветио и сада сматрам као корисно утрошено.'' (Б.Францклин, Wоркс, Wасхингтон, 1824, 13)

4. ПЛУТАРХ КОД СРБА

Плутарх се у скоро свим земљама појављивао упоредо са националним буђењем и револуцијама. У устаничкој Србији Доситеј Обрадовић је стварао под снажним утицајем Плутарха  док је Јефтимије Ивановић, парох карловачки, по узору на Бланшара и Шилера, објавио под насловом Нови Плутарх четири књиге животописа знаменитих људи свих народа од најстаријих времена па до средине 19. столећа, додавши животописе Стефана Немање, Светог Саве, цара Душана, Карађорђа и Јована Рајића ( И 1809, ИИ 1834, ИИИ и ИВ 1840 и 1841). У првој књизи (стране 168-173) налази се животопис самог Плутарха.

            Плутархом и његовим делом послужио се Никола Т. Ђурић пишући своју трагедију Јулије Цезар (1939) а недуго потом, током Другог светског рата, у окупираном Београду објављен је 1943. Плутархов Живот Александра Великог у преводу највећег српског хеленисте Милоша Н. Ђурића. Педесетих година 20. столећа почиње се са бројнијим објављивањем како Плутархових тако и  превода осталих класика. На крају овог рада достављамо списак објављених превода на српском језику у протеклих шест деценија.

5. ПРЕВОДИ ПЛУТАРХА НА СРПСКИ ЈЕЗИК

(Списак је урађен према подацима Народне библиотеке Србије добијеним октобра 2005.)

- Ђурић, Милош Н.: Живот Александра Великог, Југоисток, Београд, 1943.

- Ђурић, Милош Н.: Атински државници : избор из упоредних животописа, Просвета, Београд, 1950.

- Ђурић, Милош Н.:  Александар Македонски и Гај Јулије Цезар, Матица српска,  Нови Сад,  1950.

- Ђурић, Милош Н.- преводилац - аутор поговора: Хеленски и римски јунаци и њихове судбине :избор из Плутархових упоредних животописа, Нолит, Београд, 1958.

- Ђурић, Милош Н.- преводилац - аутор додатног текста: Плутарх: атински и римски државници: избор из упоредних животописа, Просвета, Београд , 1963.

- Вилхар, Албин - преводилац - аутор предговора: Дион / Брут: [1. изд.], Рад, Београд, 1964.

- Ђурић, Милош Н. - преводилац //Марицки-Гађански, Ксенија - аутор поговора: Славни ликови антике: избор из "Упоредних животописа". 1-2 Матица српска, Нови Сад, 1978.

-  Марицки-Гађански, Ксенија - преводилац аутор предговора: Тесеј, Графос, Београд, 1987.

- Марицки-Гађански, Ксенија - преводилац аутор предговора: Ромул: митски оснивач Рима: Графос, Београд, 1987.

- Дукат, Здеслав: Успоредни животописи. 1-3, Аугуст Цесарец,  Загреб, 1988.

- Лома, Светлана: Питијски дијалози: филозофско-теолошке расправе, Матица српска, Нови Сад, 1990.

- Ђурић, Милош Н.: Славни ликови антике: избор из "Упоредних животописа". [3. изд.] Матица српска, Нови Сад, 1990.

- Васић, Весна - преводилац: Мудре изреке спартанских жена, Про Фемина, Бр.11, Београд, 1997, стр. 133-135.

 -Васић, Весна - преводилац: Љубавне приповести: Летопис Матице српске, год. 173, књ. 460, св. 3 (1997), стр. 270-275.

-Вишић, Марко - преводилац - писац пропратне грађе: О музици. Однос музике и поезије у древној Хелади, Просвета - Ниш : Сфаирос- Београд, 1997.

- Ђукић, Богдана - приређивач - преводилац: Један антички одговор на свевремено питање: Плутарх, Да ли је могуће имати много пријатеља? Филозофски факултет, Београд, 1999.

- Ђурић, Милош Н. - преводилац - аутор додатног текста: Славни ликови антике: избор из "Упоредних животописа", [1. Деретино изд.], Дерета, Београд, 2002.

 - Вилхар, Албин - преводилац - аутор додатног текста: Дион  / Брут, [1. "Деретино" изд.] Дерета, Београд, 2002.

- Марицки-Гађански, Ксенија - преводилац аутор додатног текста: Тесеј / Ромул, Рад, Београд, 2004.

2/12/2007 - 1.СВЕ О ПЛУТАРХУ- ПОЧЕТАК

ЖИВОТ

            Грчки писац Плутарх се родио око 46.н.е.  за време владавине Клаудија, у  месту Херонеја, у Беотији.  Поред тога што је родно место једног од највећих грчких историчара,  Херонеја је у историји упамћена као место на коме је Филим потукао 338. године хеленску савезничку силу. Плутархова породица  живела је у Херонеји од давних времена, па је та антејска повезаност са завичајним тлом давала његовом стваралаштву најјачу снагу, ону исту којом су се одликовали  Хесиод и Пиндар. О историји и животу своје породице, Плутарх је оставио довољно података у својим делима. Тако пише о свом прадеди, о свом деди Никарху, деди Лапмрији  док је из описа оца, Аутобула потпуно јасно да је од њега наследио своје човекољубље. На исти начин је, са много љубави, писао о својој браћи Тимону и Ламприји.

            Своју духовну надградњу Плутарх је наставио у Платоновој Академији око 66. године - дакле, око  двадесете године свог живота - посебно проучавајући реторику и философију. Ову последњу му је предавао академичар Амоније из Египта који је математици приписивао велику важност у схватању и даљем проучавању философије. Под утицајем славног учитеља, Плутарх пише један од познатијих списа О натпису Е у Делфима али се не задовољава знањима која ће му пружити предавачи Академије. Путује у Александрију, Спарту и Малу Азију (до Сарда) у време када су га Атињани прогласили својим почасним грађанином. Стиче се утисак да је Плутарх био нарочито присутан у колегијуму делфијских свештеника све до почетка владавине императора Трајана ( 98-117) када наилази најплоднији период његовог стваралаштва. У Риму је, поред личних пријатељстава која је успоставио са Квинтом Сосијем Сенекионом, који је за време Трајанове  владе четири пута био конзул, Местријем Флором и Фаворином најугледнијим софистом  Хадријановог времена.

               По повратку са студија из Атине Плутарх је  оженио Тимоксену са којом је имао четири сина и ћерку. Након преране ћеркине смрти*, Плутарх је обављао високе функције у друштву - најпре је био архонт епоним, потом беотарх (посланик у Беотском савезу), да би га цар Трајан учинио конзулом и намесником Илирије. Касније, цар Хадријан га је поставио за намесника Хеладе .

              Плутарх је до пред крај живота остао свештеник делфијског бога  а као судија учествовао је у надметањима која су одржавана у оквиру  питијских игара (познато је  да је 95. године био у колегијуму делфијских свештеника). Његови синови наставили су  срдачне везе са Делфима и тамошњим мистеријама у које су највероватније, попут свога оца, били посвећени.

Свој необично дуг и плодан живот најплоднији грчки писац из доба Римског царства окончао је 120 године наше ере.

СТВАРАЛАШТВО

            Антички списак Плутархових дела састојао се од 227 списа у 278 књига. Од овог броја очувана су само 83 списа у 87 књига док су временом изгубљена 144 списа у 191 књизи из којих има доста фрагмената. У историографији, Плутарх је познат по своја два грандиозна дела : Етички зборник  (Моралиа) и Упоредни животописи . Етички  зборник је добио своје име по томе што се у највећој скупини обрађују етичка питања. Поред њих, Плутарх се у Зборнику бави и педагошким, философским у ужем смислу, психолошким, историјским, политичким, књижевним и религијским питањима.

Етички зборник  се може поделити на следеће целине чији ћемо састав у потпуности изнети према Циглеру:

1. Педагошки списи ( О васпитању деце, Како младић треба да чита песме, О слушању)

2. Философски списи (Платонова питања, о постанску светске душе у Тимеју, О противречностима у стоичком учењу, Доказивање да стоичари износе веће парадоксе но песници, О општим појмовима против стоичара, Доказивање да се по Епикуровим начелима уопште не може живети, Против Колота, О прописима да треба живети у тишини, Грил).

3. Психолошки списи ( Да ли више разума имају сувоземне или водене животиње, О души, Да ли су пожуда и жалост особина душе и тела, Да ли су афекти део људске душе или моћ)

4. Етички списи (О напредовању у врлини, О користи од непријатеља, О мноштву пријатеља, О срећи, О врлини и пороку,  Врлина се може научити,  О моралној врлини,  О савлађивању срџбе, О душевном миру, Да ли је порочност довољна да човека учини несрећним, Да ли су душевне патње горе од телесних, О брбљивости, О радозналости, О похлепи за богатством, О лажном стиду, О зависти и мржњи, О оправданој самопохвали, Против прављења дугова, Утешно писмо Аполонију, Утеха својој жени, О прогонству).

5. Историјски списи ( Јесу ли Атињани били славнији у рату или у миру, Мудре изреке краљева и војвода, Мудре изреке Лаконаца, Мудре изреке Лаконки, Стари обичаји Лакедемоњана, О врлинама жена, Римски обичаји, Грчки обичаји, Љубавне приповести, О римској срећи или врлини, О Александровој срећи или храбрости).

6. Политички списи ( Треба ли да се старац бави државним пословима, Философ треба највише да расправља са народним вођама, Необразованом вођи, Политичка упутства, О монархији, демократији и олигархији)

7. Породица и друштво (О љубави, О братољубљу, како се ласкавац може разиликовати од пријатља, О љубави према деци ( фрагментарно очуван), Брачни прописи, Разговор о љубави, Хигијенски прописи)

8. Књижевни огледи (Упоређење Аристофана и Менандра, О Херодотовој злоби, Гозба седморице мудраца, О музици)

9. Физикални списи ( О лицу на Месецу, Физикална питања, О првом узроку хладноће, Да ли је кориснија вода или ватра)

10. Религијски списи ( О сујеверју, О онима које божја казна касно стиже, О натпису ’’Е’’ у Делфима, О Изиди и Озирису, Зашто Питија не саопштава данас  пророчанства у стиховима, О опадању пророчишта, О судбини, О Сократовом демону)

        Према нашем најпознатијем хеленисти  Милошу Н. Ђурићу,  у најбоље списе  Етичког зборника спадају Гозбени разговори у девет књига  док се за осталих осам списа (Зборник упоредних приповести хеленских и римских, Физикалне поставке философа у пет књига,  О животу и поезији Хомеровој и Животи десеторице беседника) сматра да су подметнути.

Упоредни животописи  представљају оно дело које је Плутарху омогућило бесмртну славу. Има их четрдесет и шест од чега су двадесет три Хелена и исто толико Римљана. Парови о којима је Плутарх  писао су:

1.Тесеј и Ромул

2. Ликур и Нума Помпилије

3. Солон и Валерије Публикола

4. Темистокле и Камилио

5. Перикле и Фабије Максим

6. Алкибијад и Кориолан

7. Тимолеонт и Емилије Пауло

8. Пелопида и Маркел

9. Аристид и Катон Старији

10. Филопемен и Квинтије  Фламинин

11. Пир и Марије

12. Лисандар и Сула

13. Кимон и Лукул

14. Никија и Крас

15. Еумен и Серторије

16. Агесилај и Помпеј

17. Александар и Кесар

18. Фокион и Катон Млађи

19. Агид и Клеомен

20. Тиберије и Гај Гракхо

21. Демостен и Кикерон

22. Деметрије Полиоркет и Антоније

23. Дион и Брут

У писању  Упоредних  животописа Плутарх није, попут римског историчара Светонија, инсистирао на томе да брижљивим бележењем свега онога до чега је дошао за поједине римске цареве дâ научно објашњење. Њему је било ближе Тацитово поимање историје које је подразумевало да се прикупљено градиво уметнички уобличи и преточи у пријатну и питку приповест о карактеру оних личности које су имале свој еквивалент у грчкој/римској култури. Упоришна тачка у свим његовим биографијама јесте приказивање моралне стране главног јунака, због чега често прекида ток радње да би добио времена за истицање моралних особина. Стога и Ђурићева примедба да ²ако се узимају и посматрају као историографско дело, као што су то многи чинили,  изазивају строгу оцену и њихов оцењивач ће  с правом рећи да Плутарх није историограф али он то није ни хтео да буде(..)његово дело, пре свега, има васпитно - моралну сврху.

2/12/2007 - КЊИГА ПРОРОКА ЕНОХА ГЛ.99-101

(Глава 99)

   1. Јао вама који радите безбожнички, и лажну славу и поштење: Ти ће нестати, и неће имати сретног живота.

   2. Јао онима који изврћу речи моралне, и одбацују вечни закон, и претварају се у оно што нису: Они ће бити смрвљени под стопалима на земљи.

   3. У те дане будите спремни, ви праведни, да уздигнете ваше молитве као подсећање, и поставите их као сведочанство пред анђелима, тако да они могу да поставе грехе грешника као подсећање пред Свевишњега.

   4. У те дане народи ће да се измешају, и породице народа ће да се уздигну на дан уништења.

   5. И у те дане ће сиромашни ићи напред носећи децу своју, и они ће да их напусте, како би деца могла да пострадају кроз њих: Да, они ће да оставе децу своју сисајућу, и не врате се по њих, и неће имати милости за своје најмилије.

   6. И опет се заклињем, вама грешни, да је грех припремљен за дан непрестаног крвопролића. И они који се клањају камењу, и гробним сликама од злата и сребра и дрвета и глине,

   7. и они који се клањају нечастивим духовима и демонима, и свим врстама идола без обзира на знање, неће имати никакве помоћи од њих.

   8. И они ће постати безбожни због лудости срца њихових, и њихове очи биће заслепљене због страха у њиховим срцима и због визија у својим сновима.

   9. Кроз то они ће постати безбожни и престрашени; Јер ће умотати сва своја дела у лажи, јер су се клањали камену: Због чега ће нестати у моменту.

  10. Али у те дане благословени су сви који прихвате речи премудрости, и разумеју их, и поштују путеве Свевишњега, и ходају путем Његове праведности, и не постану безбожни са безбожнима; Јер ће они бити спашени.

  11. Јао вама који ширите зло према ближњима; Јер ћете бити убијени у Шеол-у.

  12. Јао вама који сте правили преваре и лажне мере, и који узрокују горчину на земљи; Јер ће према томе бити потпуно прогутани.

  13. Јао вама који градите ваше куће преко леђа других, и сав њихов материјал су цигле и каменови греха; Кажем вам ти неће имати мира.

  14. Јао онима који одбацују мере и вечно наслеђе својих отаца и чије душе следе идоле; Јер они неће имати одморишта.

  15. Јао онима који раде неправедност и помажу тиранију, и убијају ближње своје све до дана великога суда.

  16. Јер ће Он да затвори вашу славу, и донесе патњу у ваша срца, и подићи ће Свој страшни праведни гњев и све вас уништити са мачем; И свети и праведни ће да се сете вших греха.

(Глава 100)

   1. И у те дане на једном месту ће очеви са својим синовима бити узети. И браћа ће заједно умрети све док потоци крви не потеку.

   2. Јер човек неће задржавати своју руку од убијања синова својих и синова својих синова, и грешник неће задржавати своју руку од свога почаствованог брата: Од сумрака до зоре ће убијати један другога.

   3. И коњи ће ходити до груди својих у крви грешника, а кола ће потонути у свој својој висини.

   4. И у те дане ће анђели да се спусте на тајновита места и сакупиће на једно место све који су доносили грех, и Свевишњи ће да се уздигне на тај дан суда да изврши велики суд над грешницима.

   5. И свима праведнима и светима Он ће доделити чувара из редова светих анђела да их чувају као зеницу ока, док Он не приведе крају сво зло и сав грех, иако праведни спавају дугим сном, немају чега да се боје.

   6. И деца земље ће видети мудре осигуране, и разумеће све речи ове књиге, и схватиће да богатства њихова не могу да их спасу од пада њихових греха.

   7. Јао вама грешницима, на дан велике патње, онај који узнемиравају праведне и пеку их са ватром: тај ће се осветити према твојим делима.

   8. Јао вама, који немате срца, који гледате како би стварали зло: Према томе ће да дође страх у вас и неће бити никога да вам помогне.

   9. Јао вама грешницима, на рачун речи из уста, и на рачун дела вашијех руку омотаних безбожношћу, у јаким пламеновима горећете и горе него у ватри ћете горети.

  10. И сада, знајте да ће анђеле Он да пита о вашим делима на небесима, од сунца и од месеца и од звезда у вези ваших греха зато што ће на земљи да изврши суд над праведнима.

  11. И Он ће позвати да сведочи против тебе сваки облак и маглу и росу и кишу; јер ће они сви бити задржани због тебе да не падају на тебе, и они ће познавати све твоје грехе.

  12. Дајте дарове киши да не буде задржана од падања на тебе, нити роса, када прими злато и сребро од тебе да може да падне. Када тешки мраз и снег са свом својом хладноћом, и све снежне олује као куга падну на тебе, у те дане нећеш моћи да их издржиш.

(Глава 101)

   1. Посматрајте Небо, ви децо небеска, и свако дело Свевишњега, и бојте Га се

   2. И не радите зло у Његовом присуству. Ако Он затвори прозоре небеске, и заустави кишу и

   3. росу да пада на земљу због вас, шта ћете онда урадити? И ако Он пошаље Свој гњев на вас због ваших дела, не можете Њега призиваати; јер сте говорили поносите и ружне

   4. речи против Његове праведности: и зато нећете имати мира.

2/12/2007 - КЊИГА ПРОРОКА ЕНОХА ГЛ.93-98

(Глава 93)

   1. И после тога Глава поче да се позива на књиге. И Глава рече: “У вези деце праведности и у вези изабраних на свету, и у вези биљке морала, ја ћу да кажем ове ствари,

   2. ја Глава ћу да вам саопштим, синови моји: По ономе што ми се указало у небеској визији, и што сам знао на основу речи светих анђела, и што сам научио из небеских плоча.”

   3. И Глава поче да прича о књигама и рече: “Ја сам рођен седми (седмо колено од Адама) у првој недељи, док су суд и праведност још постојали (период пре појаве дивова).

   4. А после мене, у другој недељи ће се појавити велики греси, и неправде ће да се увећавају, и онда ће доћи први крај . И у њему ће људи бити спасени; И након тог краја неправде ће се поново увећавати, и закон  ће бити нашрављен за грешнике.

   5. Након тога, у трећој недељи при крају, човек ће бити одабран као стабло праведнога суда, и његова ће слика постати стабло праведности заувек.

   6. А после тога у четвртој недељи при крају, појавиће се свети и праведни, и закон  за све генерације ће бити направљен.

   7. А после тога, у петој недељи при крају, кућа славе  и превласти  ће бити направљена заувек.

   8. А после тога, у шестој недељи сви који живе у кући превласти ће ослепети и њихова срца ће безбожно да напусте премудрост. И унутра, човек ће да се подигне ; И на крају (недеље) кућа превласти ће бити уништена ватром, и цела раса са одабраним кореном  ће бити расута.

   9. А после тога, у седмој недељи, генерација отпадника ће настати , и многи ће постати њихови, и сва њихова дела биће отпадничка.

  10. И на крају (недеље) ће бити изабрани од одабраних праведника вечног стабла праведности, да приме седмострука упуства о свим Његовим створењима.

  11. Јер ко тамо од све деце човечије може чути глас Светога без узнемирења ? И ко може мислити као Он? И ко може посматрати сва дела небеска? И како да тамо буде неко ко ће посматрати небеса, и ко је тамо да разуме ствари небеске и да види душу или духа и да може да рекне, или да се уздигне и да види њихов крај и да мисли или да уради као они? И ко је тамо међу свим људима који би могао знати шта је то дах и дужина земље, и коме су биле показане све те мере? Или, има ли неко ко може одредити дужину небеса и колико је велика њихова висина, и на чему су основана, и колико је велики број звезда, и где се све звезде одмарају?

(Глава 92)

  12. А после тога, биће осма недеља праведника, и мач ће добити како би могли обавити суд над противницима, и грешници ће доспети у руке праведних.

  13. И на крају (недеље) они ће да добију куће кроз своју праведност, и кућа ће бити саграђена за цара славе заувек. И цели људски род ће видети пут ка праведности.

  14. И после тога, у деветој недељи, праведни суд ће да се открије целом свету, и сва дела безбожника ће нестати са лица земље, и почеће уништење света.

  15. И на крају овога, у десетој недељи у седмом делу (при крају) ће бити велики вечни суд, у коме ће се Он осветити палим анђелима.

  16. Прво, небо ће да нестане, и ново небо ће да се појави, и све силе неба ће да предају седмоструку светлост.

  17. И после тога многе недеље безбројне ће бити, и сви ће бити у добру и праведности, и греси се никада више неће споменути.

(Глава 94)

   1. И сада вам ја говорим, синови моји, љубите праведност и ходите према њој; јер су путеви праведности вредни прихватања, а путеви неправедности ће изненада бити уништени и нестаће.

   2. И одређеним људима генерације ће путеви насиља и смрти да се открију, и они ће се држати далеко од њих, и неће их следити.

   3. И сада говорим вама праведницима: Не ходите путевима зла, нити путевима смрти, и не прилазите им ни близу, јер ћете бити уништени.

   4. Него тражите и одаберите за себе праведност и живот одабраних, и ходите путевима мира, и живећете и успећете.

   5. И држите чврсто моје речи у мислима ваших срца, и издржите да не буду одстрањене из ваших срца. Јер ја знам да ће грешни искушавати људе да напусте премудрост, тако да се не пронађе место за њих, и да се дела искушавања умање.

   6. Јао онима који граде неправедност и тиранију и постављају темеље преварама; Јер ће они изненада бити оборени, и неће имати мира.

   7. Јао онима који граде своје куће од греха; Јер ће са свих својих темеља бити оборени, и уз помоћ мача ће пасти.

   8. Јао вама, богатима, јер сте веровали у ваша богатства, и од ваших богатстава ћете бити удаљени, јер сте нисте сетили Свевишњега у дане вашег богатства.

   9. Починили сте безбожност и неправду, и постали спремни за дан нестанка, за дан таме и за дан великога суда.

  10. Тако вам ја говорим: Онај који вас је створио ће да вас обори, и за ваш пад неће бити сажаљења, и ваш Творац ће прославити ваше уништење.

  11. И праведни ваши ће у те дане бити оптужба за грешне и безбожне.

(Глава 95)

   1. На то моје очи се овлажише како би могао да се исплачем, и пролијем своје сузе као облак водени: Тако да ми дође олакшање мојој тузи у срцу !

   2. Ко вам је дозволио да проводите оптужбе и зло? И тако ће суд да се изврши над вама грешници.

   3. Не бојте се грешних, ви праведни: Јер ће опет Господ да их преда вама у руке, како би могао да проведе суд над њима и према вашим жељама.

   4. Јао вама који бацате анатеме које се не могу повратити: Оздрављење ће бити далеко од вас због греха ваших.

   5. Јао вама који се светите ближњем вашем са злобом; Јер ће вас стићи освета према вашим делима.

   6. Јао вама, лажним сведоцима, и за онима који одмеравају неправду, јер ћете изненада нестати.

   7. Јао вама, грешницима, јер они прогоне праведне; јер ће они бити испоручени и прогнани због неправде своје, и тешко ће бити ваше бреме на вама.

(Глава 96)

   1. Живите у нади, ви праведни; јер ће изненада нестати грешници пред вама, и имаће Господство над собом по вашим жељама.

   2. И у дане патњи за грешне, њихова деца ће да се изграде и уздигну као анђели, и гнездо њихово биће повише којота, и уздигнуће се и ући у пукотину земље, и у пукотине стена заувек као пролаз за неправедне, а сирене ће да уздишу због вас и плачу.

   3. Не плашите се, ви који сте патили; Јер ће оздрављење бити ваш део, и јако светло ће вас осветлити, и глас који ће вас одморити чућете са небеса.

   4. Јао вама грешницима, јер вас ваша богатства праве као да сте праведни, али вас ваша срца осуђују да сте грешници, и ове чињенице ће бити сведочанства против вас као сећање на ваша зла дела.

   5. Јао вама који прождирете најбоље брашно, и пијете вино из највећих чинија, и газите стопалима сиромашне свом вашом силином.

   6. Јао вама који пијете воду са сваког извора, јер ће изненада такви бити прогутани и осушени, због тога што су напустили извор живота.

   7. Јао вама који раде неправду и превару и безбожност: Биће подсећање вашег зла против вас.

   8. Јао вама силнима, који са силом прогоне праведне; јер долази дан вашег уништења. У те дане многи добри дани ће доћи за праведне у дане вашега суда.

(Глава 97)

   1. Верујте, ви праведни, да ће грешни да постану срамота и нестаће на дан праведних.

   2. Знајте ви грешни да Свевишњи спрема ваше уништење, и анђели небески се радују вашем уништењу.

   3. Шта ћете радити, ви грешни, и где ћете побећи на тај дан суда, када чујете глас молитве праведника?

   4. Да, биће наплата према њима, против којих ће ове речи бити сведочанство: “Он је био пријатељ грешника.”

   5. И у те дане ће молитве праведника стићи до Господа, а за вас дани суда ће стићи.

   6. И све речи ваше неправедности ће бити прочитане пред Свевишњим и Светим, и ваше лице ће прекрити срам, и Он ће одбацити сва дела која су на основу неправде.

   7. Јао вама грешницима, који живите усред океана и на сувој земљи, чије сећање је зло против вас.

   8. Јао вама који стичете сребро и злато по неправди и говорите: “Ми смо постали богати са благом и имамо посед; И стекли смо све пто смо желели.

   9. И пустите нас сада да урадимо што пожелесмо: Јер ми смо прикупили сребро, и многи смо мужеви у нашим кућама.” И наши су мехови пуни као са водом,

  10. Да и као вода ће ваше лажи да отплове; јер ваше богатство неће остати него брзо отићи од вас; Јер сте га стекли неправедно, и бићете препуштени великом проклетству.

(Глава 98)

   1. И сада вам се заклињем, и паметнима и лудима, јер имате разна искуства на земљи.

   2. Јер мушкарац ће да стави више украса него жена, и више разнобојних одела него девица: У краљевству и у грандиозности и у сили, и у сребру и у злату и у вину, и у луксузу и у храни они ће се разлити као вода.

   3. Тако да они треба да траже у принципима и мудрости, и они ће нестати заједно са њиховим власништвом; и са свом својом славом и грандиозности, и у сраму и у уништењу и у великој патњи, њихови духови ће бити бачени у пећ ватрену.

   4. Заклео сам вам се, ви грешници, као што планина није постала роб, и брдо не постаје рукотворина жена, тако и грех није послат на земљу, него га је човек сам створио, и под великим проклетством ће пасти сви који га изврше.

   5. И неплодност није дата женама, али на основу дела њених она умире без деце.

   6. Заклео сам вам се, ви грешници у име Свевишњега, да су сва ваша зла дела откривена на небесима, и да ниједно од ваших дела тираније није покривено и скривено.

   7. И не мисли духом својим и не реци у свом срцу да незнаш и не видиш

   8. да је сваки грех свакога дана записан на небесима у присуству Свевишњега. Од сада знаш да су све тираније записане сваки дан све до дана твога суда.

   9. Јао вама лудима, јер због своје лудости ћете пострадати: и ви грешите против паметних,

  10. и тако доброта није ваш део. И сада, знајте да сте припремљени за дан уништења: не надајте се да ћете живети, ви грешници, него ћете отићи и умрети; јер немате откуп; јер сте припремљени за дан великога суда, за дан патње и велике срамоте за ваше духове.

  11. Јао вама без срца, који вршите зло и једете крв: Имате ли добре ствари за јело и за пиће и да вас испуне? Због свих добрих ствари које је Господ Свевишњи поставио навелико на земљи; ви нећете имати мира.

  12. Јао вама који волите дела неправедна: где се надате добром самима себи? Знајте да ћете бити испоручени у руке праведника, и они ће да вам посеку вратове и убиo

2/12/2007 - КЊИГА ПРОРОКА ЕНОХА ГЛ.55-59

(Глава 55)

   1. И после тога ће се Глава од Дана покајати и рећи ће: Узалуд ја уништих све живо на земљи.

   2. И закле се Својим великим именом: Од сада нећу то радити свим који живе на земљи, и поставићу знак на небесима: и то ће бити знак вере између Мене и њих заувек, све док су небеса изнад земље. И ово ће бити Моја заповест.

   3. Када пожелим да их похватам уз помоћ руку мојих анђела на судњи дан због овога, ја ћу бацити Моју казну и Мој гњев на њих, рече Бог, Господар Духова.

   4. Сили краљеви који живе на земљи, треба да се приклоне мом Изабранику који седи на престолу славе и суди Азазелу, и његовим слугама, и свим следбеницима у име Господара Духова.

(Глава 56)

   1. И видех анђеле који кажњавају како иду држећи у рукама проклетства и ланце

   2. од гвожђа и бакра. И упитах анђела мира који који иђаше самном, и рекох: За ким иду ови што носе проклетства ова?

   3. И он ми рече: За њихове (Азазелове) изабране и вољене, како би их могли заробити у понору долине.

   4. И тада би та долина требала бити попуњена са њиховим изабранима и вољенима, и дани њиховог живљења ће бити готови, и дани који су изван правца неће се моћи избројати.

   5. И тих дана ће се анђели вратити и појурити на исток према Партијанима и Медима: Они ће узнемирити краљеве тако да дух немира дође на њих, и подићи ће их са њихових престола, и они ће појурити напред као лавови из војих легала, и као гладни вуци међу својим чопорима.

   6. И они ће ићи горе и ставиће под стопало земљу Његових изабраника

   7. Али град мојих праведника биће препрека њиховим коњима. И почеће да се боре између себе, и њихова десна рука биће јака против њих самих. И човек неће препознати свога брата, нити ће син препознати свога оца нити мајку, све док не буде броја телима које су исекли, и њихова казне неће бити узалудна.

   8. Тих дана јама ће отворити своја уста, и прогутаће многе и њихово уништење ће бити на крају; Јама ће прогутати грешнике у присуству изабраних.

(Глава 57)

   1. И дошло ми је после овог да видим још једну скупину кола на којима се возише људи и долазећи на ветру са истока и са запада према југу.

   2. И бука њихових кола се чула, и кад се овај хаос десио свети са неба га посматраше, и стубови земље беху померени са њиховог места, и звук се простираше од једног краја неба до другог, у једноме дану. И сви они треба да падну доле и поклоне се Господара Духова. И ово је крај друге параболе.

(Глава 58)

   1. И почех да говорим трећу параболу о праведнима и озабранима.

   2. Благословени сте ви, ви праведни и изабрани, јер ће славна бити ваша група.

   3. И праведни ће бити у сунчевој светлости. И изабрани у светлу вечног живота: Данима њиховог живота неће бити краја, а дани светих биће безбројни.

   4. И они ће трагати за светлости и наћи ће праведност у Господара Духова: И имаће вечни мир прведни у име вечног Бога.

   5. И после овога ће бити речено светима на небесима да треба да траже тајне праведности, наслеђену веру: Јер су постале видљиве као сунце са земље, и тама је прошлост.

   6. И биће светлост која никада не престаје, и дани неће бити ограничени. Јер ће тама прво бити уништена, и светлост морала успостављена ва веке века испред Господара Духова.

(Глава 59)

   1. Тих дана видеше моје очи тајне муња и светлости, и суда који они извршавају: и они осветле за благослов или за проклетство по жељи Господара Духова. И тамо видех и тајне громова, и како и када се огласи горе на небесима, звук се чује, и показа ми судове који се извршише на земљи, или за доробит и благослов, или за проклетство на основу речи Господара Духова.

   2. И после тога све тајне светала и муња беху ми показане, и они осветљаваше за благослов и на задовољство.

2/12/2007 - КЊИГА ПРОРОКА ЕНОХА ГЛ.47- 54

(Глава 47)

   1. И у те дане ће се уздићи молитве праведника, и крв праведника са земље пред Господаром Духова.

   2. У те дане ће се свети који живе изнад на Небу ујединити у једноме гласу и молити и захваљивати и благосиљати име Господара Духова у име крви праведника која је проливена, тако да молитве праведника не буду узалудне пред Господаром Духова, да би суд могао да се проведе над њима, и да не пате заувек.

   3. Тих дана сам видео Главу од Дана када је сео на престо Своје славе, и када се књиге живих отворише пред Њим: и сви Његови верни који су изнад на Небу и сви Његови саветници стадоше испред Њега,

   4. И срца светих се испунише са радости; јер је понуђена броју светих, и молитве праведника беху саслушане, и крв праведника беше захтевана од Господара Духова.

(Глава 48)

   1. И на том месту сам видео извор правде који је био неисцрпан: И око њега је било извора премудрости: и сви жедни су пили са њих, и напунише се премудрости, и остајаше са праведнима и светима и изабранима.

   2. И тог часа тај Син Човечиј беше именован у присуству Господара Духова, и пред Главом од Дана.

   3. Пре него су Сунце и знаци створени, пре него су звезде на небу створене, Његово име је постављено од Господара Духова.

   4. Он ће бити тело праведнима уз којег ће они стајати да не падну, и он ће бити светлост незнабожцима, и нада онима који су болесних срца.

   5. И они који живе на земљи ће пасти пред њим и служити га, и благосиљати и славити га са песмом Господара Духова.

   6. И због тога је тај морао бити изабран од Њега, пре стварања света и свега другога.

   7. И премудрост Господара Духова га откри светима и праведнима; јер он чува тело праведности, јер они мрзише тај свет неправедности, и мрзеше сва та дела и путеве у име Господара Духова: јер се спасише у име његово, и на основу живота њихових.

   8. У те дане ће се растужити они који су постали цареви на земљи, и јаки који поседују земљу због дела руку својих, јер у дане патње неће моћи да се спасу.

   9.  И ја ћу их предати у руке мојих озабраних: Као слама која падне у ватру ће да изгоре пред лицем светих: као олово што тоне у воду ће да потону пред лицем праведних, и неће ни трага од њих остати.

  10. И у дан њихове патње ће да завлада мир на земљи, и пред Њиме ће они да падну да се никада више не подигну: И неће бити никога да их узме за руку и помогне да устану: јер су се одрицали Господара Духова и Његовог помазаника. Слава Господару Духова.

(Глава 49)

   1. Јер се премудрост изли као река, и слава испред њега заувек.

   2. Јер је он сила у свим тајнама праведности, и неправедност ће нестати ко сенка, и неће се наставити; Зато што је одабрани који стоји испред Господара Духова и његова је слава ва веке векова, и његова је сила за све генерације.

   3. И у њему живи дух премудрости, и дух који све види, и дух разумевања свих сила, и дух оних који су заспали као праведници.

   4. И он ће судити свим скривеним стварима, и нико неће моћи да сакрије лажљиве речи пред њим; јер је он тај одабрани од Господара Духова и његове добре воље.

(Глава 50)

   1. А у те дане промена ће да буде за свете и изабране, и светлост ће да стане уза њих, и слава и част ће им се дати,

   2. Тог дана када патње када ће зло да се похрани уз грешнике. И праведници ће бити победници у име Господара Духова: И Он ће пустити друге да то виде како би се могли на време покајати и одбацити дело својих руку.

   3. Они неће имати част кроз име Господара Духова, него кроз Његово име ће се спасти, и Господар Духова ће да разуме јер је његово разумевање велико.

   4. И Он је праведан у Своме суду, и у Његовом присуству неправедни неће моћи издржати: На Његовом суду непокајани ће пострадати пред Њиме.

   5. И од тада па надаље, ја нећу имати милости према њима, рече Господар Духова.

(Глава 51)

   1. И у те дане ће замља вратити оно што јој је поверено, и јама ће да врати оно што је примила, и пакао ће да врати оно што дугује. Јер ће у те дане Изабраник да васкрсне,

   2. И он ће издвојити праведне и свете међу њима: јер тог дана они треба да буду спасени.

   3. И Изабраник ће тих дана да седне на Мој престо, и из његових уста ће потећи све тајне премудрости и упуте: Јер их је Господар Духова дао њему и прославио га.

   4. И у те дане ће планине поскочити као овнови, и брда ће скакутати као јагњад која се напише млека, и лица свих анђела на Небу ће да се озаре од радости.

   5. И земља ће да слави, и праведни ће да је настане, и изабрани ће је походити од тада.

(Глава 52)

   1. И после тих дана на том месту где сам видео све оно што је скривено, јер

   2. сам био однешен у вихору према западу – Тамо моје очи видеше све тајне Небеске, планину гвожђа, планину бакра, планину сребра, планину злата, планину меких метала, планину олова.

   3. И упитах анђела који беше самном и рекох: Шта су ове ствари које видех крадомице?

   4. И он ми рече: Све што си видео је за царство помазаника како би био сила на земљи.

   5. И анђео мира одговори и рече: Сачекај мало и биће ти откривене све тајне које окружују Господар Духова.

   6. Оне планине које твоје очи видеше, планина гвожђа, планина бакра, планина сребра, планина злата, планина меких метала, планина олова, све оне ће у присуству Изабраника да се истопе као восак на ватри, и као река да потеку одозго надоле, и сви ће да буду беспомоћни пред Његовим ногама.

   7. И нико тих дана неће бити спасен, било уз помоћ злата или сребра, и нико неће моћи да избегне.

   8. И неће бити гвожђа за ратове, нити ће неко да се облачи у оклопе. Бронза неће ничему служити, и калај неће имати вредности, и олово нико неће хтети.

   9. И све те ствари ће бити уништене на земљи, када се Изабраник појави пред лицем Господара Духова.

(Глава 53)

   1. Тада моје очи видеше дубоку долину са отвореним устима, и сви који живе на земљи и у мору и на острвима ће донети дарове и поклоне и знакове покорења, али та дубока долина се неће напунити.

   2. Јер су њихове руке починиле безакоње, јер грешници прождираше све које незаконито угњетаваше: Али грешници ће бити уништени пред лицем Господара Духова, и нестаће са лица земаљскога, и страдаће ва веке векова.

   3. Јер сам видео све анђеле који кажњавају и припремају инструменте сатанине.

   4. И упитах анђела мира који иђаше самном: За кога они припремају оне инструменте?

   5. И он ми рече: Припремају их за краљеве и силнике ове земље, за њихво уништење.

   6. И после тога праведни и Изабраник ће показати своју кућу окупљених: јер неће више бити ухваћних у име Господара Духова.

   7. И ове планине неће више стојати као земља пре праведницима, него ће планине бити као извори воде, и праведници ће да се одморе од угњетавања грешника.

(Глава 54)

   1. Гледао сам и окренух се према другом делу земље, и видех тамо дубоку долину са горућом ватром.

   2. И донеше краљеве и силнике и почеше да их бацају у ту дубоку долину.

   3. И тада моје очи видеше како су направљени ти инструменти, гвоздени ланци неизмерне тежине.

   4. И упитах анђела мира који беше самном и рекох: За кога су ови ланци припремљени?

   5. И он ми рече: Они су припремљени за Азазела и његове анђеле, тако да могу да их затворе у понор потпуног проклетства, и прекриће њихова уста са тврдим каменом како је Господар Духова наредио.

   6. И Михајло, Гаврило, Рафаило, и Фануило ће да их ухвате тог великог дана, и бациће их тог дана у горућу пећницу, како би Господар Духова могао да им се освети због њихове неправедности, и што су постали слуге Сатанине и што су варали оне што живеше на земљи.

   7. И тих дана ће казна да стигне од Господара Духова, и он ће отворити све хале воде које су изнад небеса, и извора који су испод земље.

   8. И све ће воде да се споје са водама: јер је вода изнад небеса мушка,

   9. а вода која је испод земље је женска. И оне ће уништити све што је живо

  10. на земљи и оне који су се настанили испод крајева небеса. И када они препознају своју неправду коју су проводили на земљи, од тог ће да пострадају.

1/12/2007 - ЕЛЕУСИНСКЕ МИСТЕРИЈЕ ТЕКСТОВИ

                                                                            ЕЛЕУСИНСКЕ МИСТЕРИЈЕ

                                                                                              ХИМНА ДЕМЕТРИ

1. Срећан је онај међу људима на земљи   који је видео ове мистерије; али онај који је неупућен  и који никада није учествовао у њима  није имао судбину за добре ствари чим је мртав, доле у мраку и тами.

2. Три пута срећни су они смртници, који је видевши ове обреде отишао у Хад; јер њима самима је допуштено да имају имају прави живот тамо; за остале сво ово је зло.

                                                                    СОФОКЛЕ, ФР.719

3. Срећан је онај који, видевши ове обреде, оде под шупљину земље; јер он зна крај живота и јер зна свој  од бога дати почетак.

                                                                    ПИНДАР, ФР.102

4. Лепа је заиста Мистерија подарена нам од благословених богова: смрт је за смртнике не више од зла, али благословена.

                                                                Натпис нађен у Елеусини

5. Постојало је опште веровање у Атини да би ко год да је учио Мистерије, када умре, био сматран вредним божанске славе. Утуда су сви жудели за иницијацијом.

                                                                АРИСТОФАН, ЖАБЕ, 158

6. Нека приказа у сну ме је спречила да даље о томе говорим и да износим појединости о атинског светилишту Елусинион. Вратићу се на оно што је свима дозвољено да пишу.

                                                                                Паусанија, I, 14, 3

7. Један сан ми забрањује да пишем о ономе што се налази унутар зидова светилишта. Оно што је непосвећенима у мистерије забрањено да гледају није им, јасно,  дозвољено ни да слушају. Једни говоре да је Елеусин, по коме је град добио име,  син хермеса и Океанове ћерке Даејре, а по другима да је Елеусинов отац Огиг

                                                                                Паусанија, 1, 38, 7

8. И лозинка Елеусинских мистерија је као што следује: 'Постио сам; Попио сам кикеон; повукао сам сандук; пошто сам урадио свој задатак, ставио сам поново у корпу, и из корпе у сандук.'

                                                                       Климент Александријски, ПРОТРЕПТИКОС, II, 21.

9. „Најпре мучно лутање и тумарање и тескобно, бескрајно хођење кроз дубоку таму; затим непосредно пред циљем, сви ужаси, страх, дрхтање, самртни зној и укоченост. Напослетку појавила би се чудесна светлост или би се долази-ло у чисте пределе, где се слушало певање, игра и узвишене ствари и гледале се свете појаве. Ту онај који је сасвим посвећен ходи прост и слободан, учествује овенчан у светковини и заједно се налази са светим и чистим људима, и при том види како непосвећена гомила борави у дубоку блату и калу и због неверовања у онострана добра остаје у самртном страху"

                                                            ПЛУТАРХ, О ДУШИ

10. Фрижани, каже, тврде да је Бог свеж пшенични клас, и следећи Фрижане Атињани, када иницирају у Елеусини,  показују у тишини epoptai моћне и величанствене и најпотпуније  епоптичке мистерије, клас пшенице.

                                                                ИПОЛИТ, ФИЛОСОФУМЕНА V, 8

1/12/2007 - ХИМНА ИШТАР

Химна Иштар[1]

Хвалим богињу, највише  страхоуливајућу  од богиња.

Нека свако дубоко поштује учитељицу народа, највећу од Игигија.

Хвалим Иштар, највише  страхоуливајућу  од богиња.

Нека  дубоко поштујемо краљицу жена, највећу од Игигија.

Она је одевена у задовољство и љубав.

Она је оптерећена животном снагом, шармом и похотљивошћу.

Иштар је одевена у задовољство и љубав.

Она је оптерећена животном снагом, шармом и похотљивошћу.

На уснама је она слатка; живот је у њеним устима.

На њену  појаву радост постаје потпуна.

Она је славна; велови су пребачени преко њене главе.

Њена фигура је дивна; њене очи су сјајне.

Богиња – са њом јет у савет.

Судбину свега она држи у својој руци.

На њен поглед ствара се  радост,

Снажна, величанствена, штити божанство и чувар духа.

Она станује унутра, она обраћа пажњу на сажаљење и пријатељство.

Поред тога, пријатност она заиста поседује.

Буди роб, слободној девојци, или мајци, она је штити.

Један је зове; међу женама једна јој надева име.

1/12/2007 - ПРВИ ПАД КОНСТАНТИНОПОЉА

Небојша Озимић

ВИЗАНТИЈСКИ И ДРУГИ ИЗВОРИ О ПРВОМ ПАДУ КОНСТАНТИНОПОЉА

Када је пре равно осам столећа ( 13. априла 1204.године) Константинопољ пао након вишемесечне опсаде крсташа , сломљен сопственим слабостима , постало је јасно да је основна идеја крсташких похода ( ослобођење најпре  Христовог гроба а онда и хришћана) доживела пораз. У овом случају хришћани су, подстрекивани од стране других хришћана ( Венеција ) кренули на Константинопољ –  епицентар Источног римског царства и православне вероисповести. Пад Константинопоља је био неизбежан и он је, према средњовековним црквеним писцима православне провинијенције, представљао Божју казну због дружења са шизматичним Латинима и прихватања њиховог схватања о папском првенству. Због обиља аутора који су писали о овој проблематици, у овом тексту ћемо се најпре фокусирати на дела савременика овог догађаја.

1.      Византијски извори

Судар два потпуно различита света , Византијске и Западноевропске тј, Крсташке Европе био је болан за све. Најпознатији византијски извор Историја Никите Хонијата у којој се говори о паду Константинопоља, при писању овог рада није нам била  у потпуности доступна на српском језику. Његово сведочење о паду Константинопоља нам је посредно познато али и на основу оних делова  које смо нашли види се његов потпуни шок понашањем крсташа. Прецизним , јасним и сликовитим стилом  Никита Хонијат изражава згражавање начином понашања крсташа што  јасно показује кроз иронично поређење:

 ''Чак и Сарацени су милосрдни и благи у поређењу са овим људима који носе на раменима  Христов крст ''

Пишући о овим догађајима,  Хонијат је напустио препознатљиву реторику свога доба. Схвативши трагичност целе ситуације, он записује као прави хроничар трудећи се да све виђено и запише , дочаравајући стравичност свега онога што су крсташи учинили. Карактеристичан је упад у Свету Софију који Хонијат преноси са тек понегде уздржаним емоцијама :

'' Ујутро, након изласка Сунца, уђоше у Свету Софију, отворише двери и разбише браву оковану сребром, и исекоше 12 сребрних стубова, и 4 иконостаса, и икону над царским дверима, и 12 престола, и олтарске преграде, а све је то било начињено од сребра. Са  свете трпезе откидоше драго камење и бисере. Приграбили су 40 путира,док се кандилима и сребрним свећњацима ни броја не зна.     Поред непроцењивих сасуда опљачкаше Јеванђеље,крстове и иконе, које уклонише с њиховог места и скинуше им окове. Под светом трпезом пронађоше 40 ведрица чистог злата,а драгоцености које су узели  у хоровима и ризници не могу се ни набројати. Тако опљашкаше Свету Софију. Опљачкаше и Свету Богородицу Влахернску. О другим црквама се не може ни говорити јер их је безброј. Калуђерима, калуђерицама и поповима одраше кожу, а неке и побише.''

Може се рећи да  сва она недела која су учинили крсташи становницима Константинопоља након освојења града ( силовање  жена, пљачке,  паљевина кућа) представљају окосницу приче средњовековног приповедача када је у питању пад Константинопоља. Занимљиво је да Хонијат наводи Бонифација Монфератског као неког ко се посебно одликовао свирепошћу.

2.      Западноевропски извори

Од бројних извора из прве руке везаних за Четврти крсташки поход , а има их нешто више од десет, због дужине овог излагања одлучили смо се на обраду два најчешће помињана  Освојење Константинопоља Жофроа Вилардуена и истоимено дело Роберта де Клариа. Вилардуен који је 1185. године постао маршал шампањског племства,  освојењем Константинопоља постао је и маршал Латинског царства. Своје дело је написао четири године пре своје смрти ( 1208.) у њему све време бранећи политику Четвртог крсташког похода. То је и разумљиво ако се има у виду да је он био један од инспиратора скретања на Константинопољ са основног правца кретања на Египат. У потврду Хонијатове тврње о количини опљачканих драгоцености, Вилардуен каже:

'' Откако је света, ни у једном граду није добијен толики плен ''

За разлику од њега Роберт де Клари није имао никакав чин у војсци. Своју хронику завршава са 1216. годином . Пишући са одушевљењем о освојењу Константинопоља , ни на једном месту не споменувши све оно што нам је познато преко Никите Хонијата., де Клари изсказује велику субјективност у исказивању неких чињеница које су често у опречности са Вилардуеном .

Само ћемо набројати још неке западне изворе: Хроника анонимуса из Халберштата, Уништење Константинопоља дело  анонимуса из Немачке , Дела папе Иноћентија Трећег , Историја Константинопоља Гинтера де Париса и спорадична преписка међу грофовима.

3.Остали извори

Српски

Српски средњовековни извори нису у већој мери пропратили први пад Константинопоља услед сукоба између Стефана и Вукана који се догодио исте године. Са дестабилизацијом  Византије и успостављањем Латинског царства, Србија је постала онај фактор који је могао да преговара са обе стране. Користећи ситуацију у којој се нашао стални непријатељ, наследници Стефана Немање – Сава и Стефан успели су да 1219. године израде добијање самосталности Српске цркве. Тек касније се пад Константинопоља помиње у српским списима, користећи се као датум по коме се рачунају догађаји ( '' треће године од заузећа Константиновог града '').

Руски

Новгородски летопис према делима очевидаца даје опис погрома који су западни ритери учинили у Цариграду и оштро их осуђује што су '' заволели злато и сребро'' Призори покоља и пљачке запрепастили су чак и тврдокорне савременике: '' И тако је , у међусобним размирицама царева, нестало царство Богом чуваног Константиновог града и грчке земље, и њиме су завладали Франци '' Новгородски хроничар је својим суморним коментаром верно пренео атмосферу која је завладала након пада Константинопоља и успостављања Латинског царства.

  Колико год је пад Константиновог града био очекиван, толико је био неприхватљив још дуго након што се десио. Он је претворио Средоземно море у венецијанско - француски басен трајније потиснувши италијанске градове Ђенову и Напуљ односно Византију са мора. Ово је био један од разлога зашто су становници Константиновог града и након пада под Турке имали обичај да кажу како је бољи турски турбан него латинска владавина.

29/11/2007 - УНИВЕРЗАЛНА МУДРОСТ

Брахманизам

Ово је збир дужности: не чини другима  што би причињавало

бол ако би теби било урађено.

[Махабхарата 5,1517]

 Будизам

Не повређуј друге на начине за које ти сам налазиш да су

повредљиви

[Уданa-Варга 5,18]

Хришћанство

Све што желите да људи чине вама, чините и ви њима!

 У томе је сав Закон и пророци.

[Матеј 7:12]

Конфучијанизам

Сигурно је максима доброте:

Не чини другима што не би желео да ти они чине

(Конфуције, Аналекта,15,23)

29/11/2007 - ТАЛЕС

ТАЛЕС (око 625-545. пре Хрисша)

    Милећанин Талес (мада би било исправније рећи Талет) сматра се првим од тзв. седморице мудраца. Ова легенда о седморици мудраца вероватно је повезана са мистиком бројева. Од око двадесет мудраца који се помињу у разним текстовима, четворица се ипак редовно наводе, а то су: Талес, Солон, Бијант и Питак. Заједничко им је то што су практично-моралистичким поукама, израженим шкртим речима, утицали на васпитање Хелена. На пример: Упознај себе (Талес), Када знаш, ћути (Солон), Нека ти је туђ разговор (Бијант), Ништа не чини на силу итд.

Талесово изузетно познавање астрономије, географије и геометрије резултирало је успешним предвиђањима и прорицањима. Тако је он 585. године пре Христа предвидео помрачење Сунца. Биће да је знања стицао код египатских свештеника, а путовао је у Феникију и Лидију. Написао је дело „Поморска астрологија", а захваљујући њему уведен је и календар од 365 дана у години. Надаље, прича се даје могао да израчуна ширину реке не прелазећи преко ње, и висину неке грађевине, тако што би јој измерио сенку. Талес је, уз Питагору, несумњиво највећи математичар Хеладе. За себе је говорио како судбини дугује захвалност из три разлога: 1) зато што се родио као човек, а не као животиња, 2) што се родио као мушкарац, а не као жена, и 3) што се родио као Хелен, а не као варварин. Аристотел у „Политици" прича анегдоту везану за Талеса, у којој показује да филозофи могу бити и прагматични, тј. да могу зарадити пуно новаца, ако процене да се о томе вреди постарати. Наиме, на основу астрономских сазнања, Талес је закључио да ће једне године бити обилан род маслина. Тада је закупио све цедиљке маслина на острву Лезбосу, и згрнуо поприлично богатство. Међутим, од Анакхимена потиче прича и о Талесовој расејаности, према којој је Талес, истражујући звездано пебо пао у неки бунар и тамо скончао. Доксографи сведоче пак да је Талес Милећанин умро у дубокој старости, и то док је посматрао атлетска такмичења на стадиону. На његовом гробу се налази следећи запис: „Заиста, мален је хумак -али до неба допире слава, Талеса што свестрани ум беше, запамти то."

  Највећи (хеленски) филозоф Аристотел, у познатом делу „Метафизика", започиње историју филозофије са Талесом, као првим филозофом: ,,Талес, оснивач ове врсте филозофије, каже да је вода почетак свему (због тога-је он и говорио да земља плива на води); он је без сумње дошао до овог веровања запажајући да се све ствари хране влагом и да из ње проистиче и од ње живи и сама топлота (а, оно из чега све ствари проистичу је њихово праначело)." Аристотел, као историчар филозофије, често дограђује гледишта својих претходника, чије производе назива „муцањем." Аристотел развија своју мисао тако што од сваког претходника усваја оно што је добро. На тај начин, квантитет ће довести до новог и вишег квалитета, а филозофија престаје бити мозаичка и постаје логичка целина. Плутархов приступ је више историографски: „Хомер, исто као ни Талес, научио је од Египћана да је вода почетак и родилиште свих бића." Према томе, за првог филозофа и мудраца Талеса праначело, праискон, прасупстанција и праузрок света јесте вода . Из воде све настаје, и у њу се све враћа (кружење воде у природи). Значајно је да је за Талеса вода заправо све што тече. За њега је и крв вода. Земљу је замишљао као плочу која плива на води, тако да је земљотрес објашњавао таласањем воде.

Сматра се да Талесу припадају и следећи фрагменти: „Најстрашније од свега што јесте је Бог, јер није рођен; најлепши је свет, јер је божје дело; највећи је простор, јер све обухвата; најбржи је ум, јер кроз све јури; најсилнија је нужност јер свима влада; најмудрије је време, јер све пролази.' Он се наводи и као аутор више практично-моралистичких изрека, са елементима хеленске етике, утемељене на принципу Спознај самога себе! На питање како овладати вештином живљења, мудри Талес је одговорио: Не чинети  оно шшо замерамо другима!