Sedim na ivici bezdana i prelazim pogledom po mastarijama u glavi koje kao krdo bizona u stampedu, kopitama gaze sve pred sobom i dizu prasinu koja moze da ugusi. Trazim delic koji mi hvali ne bih li dozvala obrise Tebe i uporno oblikujem tvoj profil recima koje si ispisivao, pokusavam da udenem tiho smeskanje  ili blago spustene kapke ispod kojih se kriju skandalozno bistre oci prepune Igre koja me doziva da izgubimo u dvoje...
  Neka cudna toplina mi gmize preko koze i prepustam se prijatnosti u stomaku da me vodi dalje od kurtoaznog objasnjavanja Ko sam I Sta sam. Paznja ukljucena na samoodrzavanju, oprez iskljucen i smaknut firewall - dajem se na tacni. Odavno se nisam dala u najjednostavnijem obliku koji me najbolje definise. Tebi sam eto, pozelela da se dam. Iz nekog nepoznatog razloga, skroz bez veze, sasvim lagano i nesmotreno; pozelela sam da se dam skrtim recima koje izbacujes kao kakvu milostinju; pozelela sam da se dam osmehu ocrtanom znacima, pogledu zacrtanom u glavi, dodiru koji negde tu, tek malo udaljen od moje koze jezi svaki milimetar iste...
  Pozelela sam da ovaj bolni vrat spustim tek toliko da osetim istezanje vratnih misica, a onda...sam pozelela da spustis ruke na moj vrat. Neocekivano. Prisunjas mi se iza ledja skroz tako nepoznat i nepozvan, pridjes tiho da ne probudis emociju i uplasis sve strahove koje redovno negujem, Prislonis dah tik uz moje uvo i prosaputas promuklo da volis kada mirisem na planinsku rosu koja prkosi suncu sa sveze izniklog lista bozura.
  Pozelela sam da je ponoc tek prosla i da sam pretvorena u tvoju princezu kojoj ces bolni vrat izleciti usnama socne visnje, tek malo prezrele i uzasno slatke na jeziku. Ruke su ti zapanjujuce nezne, a delovale su tako cvrsto, pogled postojan na mom potiljku i energija koja isijava i uzima deo po deo mene, zahtevajuci  da kleknem pred tobom u svojoj glavi i pomolim ti se kao Bogu da mi oprostis sve sto sam pozelela s tobom ...
  Lagano spustas dlanove do mojih grudi i obuhvatas zrelost jednih godina. Osecam da dises punim plucima i uzivas u inhalaciji jedne pozude  izmesane sa potrebom jedne zene da oseti Zivot.Naslanjam se ledjima na tebe i dopustam tvojim dlanovima da me utisnu u liniju zivota. Nakrivim glavu tek toliko da jezikom predjes preko bolnog mesta. Iznenadjuje me cvrstina tvog zagrljaja; cvrstina koja otkriva tvoju zelju za mnom.
  Odakle se znamo?
  Zelim da te osetim na svakom santimetru svoje koze, zelim da te udahnem i ispunim tobom sva svoja cula, zelim da te Imam u svakoj mogucoj definiciji Imati, zelim da budes tu bas kao sada.
Okreces me lagano i obuhvatas mi lice. Pogled ti je na mojim usnama i refleksno ih razdvajam ne mareci za ocigledno davanje Sebe, bas tu i bas tako i bas Tebi...
  Spustas usne do mojih i u trenutku  osecam ukus slatkih plodova dalekih tropskih ostrva. Citav jedan univerzum poprima oblik tvojih usana i boju tvojih ociju. Podizes me na barsku stolicu tik iza ledja i bez ijedne reci ulazis u mene sasvim polako dok gledas me bez prekida kao da zelis da vidis u mojim ocima svu milinu koja ce pokuljati iz mene u trenutku naseg spajanja. Opasan kao secivo samuraja, po telu trazis najosetljivije mesto. I ja te pustam da me istrazujes...da me izludjujes... da mi otkrijes sve slabostii mane, da se iznenadis i obradujes ili pomirljivo prihvatis i razocaras...Pustam te da za trenutak ostanes u meni shvativsi da tog trenutka shvatas pojam Vecnosti. Pustam te da me u laganom ritmu povedes do pozornice u Centru Sveta, da zaigramo zajedno sasvim pripijeni, skoro neraskidivo povezani i  strastveno zagrljeni.
  Samo nemoj da sklapas oci...sta god radio, samo me gledaj...i uzivaj u svakom pokretu mojih usana, ruku, kukova...dopusti da ti pokazem neka skrovita mesta svoje duse, mesta koja se kriju u centru zenica...