Cediš mi misli svojim postojanjem.. 
Nezamisliv, a tako poznat, kliziš mi kroz san. 
Okreceš lagano.
Gledaš me.
Prstima prelaziš preko usana.
Dišeš me..
Uzimaš me usnama.
Prenosis u drugu dimenziju.
Lagano.
Topiš me.
Uzivaš u mojoj transformaciji koja te je samo na tren iznenadila. Jedna ruka na potijku. Druga škripi noktima niz ledja. Ječim. Molim. Volim.
Drziš mi glavu desnom rukom i bahato ispituješ jezikom svaku kvrzicu.
Probaš me.
Mljackaš.
Odvodiš u neke toplije krajeve i uzimaš na pesku.
Grebe me.
Duboko dišeš. Čujem te. Šapni mi.
Gde idemo sada?
Moli me...
Ma ne!
Ogromna praznina, odjednom ispunjena.
Do kraja.
Jednim naglim pokretom kukova.
Zarobljen medju mojim butinama, tiho nastavljaš da pričaš mi, započetu priču o izgubljenim ljubavnicima.
A napolju pada sneg...