Uvek kada bi mi bilo dosadno,i kada bih se malo dublje zamislila i ramisljala o buducnosti i zivotu uopste,ono sto mi je prvo padalo na pamet bila je ljubav...Uvek sam mislila da je u zivotu najvaznije imati ljubav...Sigurno se pitate,sta ja znam o tome,imam tek 15 godina...Verovatno ste u pravu.I sama priznajem da ne znam skoro nista...Onih nekoliko "veza" koje sam imala,ne mogu se nikako svrstati u pravu ljubav i nazvati pravim vezama.To je bila samo zabava i nista vise...Mogu da kazem da i ne zelim jos uvek da znam sve o ljubavi,zelim jos nekoliko godina detinjstva da provedem bas kao dete...

U redu je imati karijeru.Ali nikada nisam razumela ljude koji su birali nju pored najlepseg osecanja na planeti...Mislim da ce oni,kada budu dostigli vrhunac na poslovnom planu,shvatiti da su u tom vrtlogu izmedju posla i uzivanja u luksuzu,propustli nesto najvaznije i najlepse...Stvarno ih zalim...

Nikada sebe nisam zamisljala kao udatu zenu domacicu...Ne zato sto to ne volim,vec zato sto ne bih mogla da se zamislim u toj ulozi...Nekako,previse sam vesela i previse volim uzbudljiv zivot i sticanje novih iskustava nego to...Mislim,naravo da cu se udati...Ali samo za osobu koja moze da se prilagodi mom tempu zivota i mojim shvatanjima...Jednom recju,da voli zabavu i da shvata zivot kao zabavu...