Hmmm,zaista ne znam kako da zapocnem ovaj post.Savrsen post.Moram da ga napisem,i bar na trenutak se kroz njega vratim u proslost.Moram.U ovom trenutku mi je to ocajnicki potrebno.

Secam se savrsenih trenutaka koje sam provodila na ovom sajtu.Pre tacno 4 godine.Hah,da.Cetiri godine je proslo od kada sam prestala redovno da posecujem moj blog.Jedino mesto,gde sam uvek iskreno uzivala.

Volim da ponekad dodjem ponovo.Volim da citam svoje stare postove.Zaista.Ponekad cak i zaplacem kada ih citam.Nedostaje mi to kakva sam osoba bila tada.Nedostaje mi moj tadasnji zivot.Sve.Do sitnih detalja.Zivot me je odveo u pravcu na koji nikada nisam ni pomislila.Izgubila sam mnogo dragih osoba.Promenila previse misljenja.Totalno izokrenula svoj zivot naglavacke.

Zaista ne znam da li neke osobe od pre 4 godine jos uvek posecuju ovaj sajt.One znaju kako smo ja i moja blog drugarica (takodje i iz stvarnog zivota),bile savrsene.Ako ne znate o kome se radi,to je hilarym.Da.Mnogo mi nedostaje to sto sam bila kada sam se druzila sa njom.Mislim,jos uvek smo mi drugarice,ali sve se sastoji iz par Cao na ulici ili u skoli.Ni ja ne znam sta je ona postala,niti ona zna sta sam ja postala.Zao mi je.Uvek se sa radoscu secam vremena koje smo zajedno provele.I uvek pozelim da bar na trenutak ponovo budem ta osoba.

Verujem da sam se toliko promenila iz razloga sto je zivot jednostavno surov.Da.Surov.Kada on odluci da se nesto menja,to se menja.Bio ti spreman ili ne.

Ne verujem da je iko spreman da se sa 15 godina oprosti sa najvaznijom osobom u zivotu.Osobom koja je bila moja zvezda vodilja.Da se tako izrazim.Osobom koja me je cinila neizmerno srecnom,i koju sam ja cinila neizmerno srecnom.Ne,ne radi se o nekom budjavom decku.Cisto da znate.

Mozda i cinjenica da sam se za 4 godine dosta promenila i nije tako strasna.Ali cinjenica da ne bih mogla da prepoznam osobu koja sam sada i koja sam bila pre dva meseca,me zabrinjava.Hah,secam se,pre samo godinu dana,kada sam mislila na osobe kao sto sam ja sada,samo bih zazmurela,stresla se i pomislila Nema sanse da ja ovo nekada postanem.I eto.Zivi sam primer kako su Cudni putevi gospodnji.

Ako je iko i procitao ovaj izliv iskrenosti,ne verujem da je ista razumeo.Takva je sada situacija u mojoj glavi.Nerazumna i maglovita kao i ovaj tekst.Ah,morala sam da napisem ovo.Osecam se lakse.Mnogo lakse.I da,sada odoh da citam svoje postove.Od pocetka bloga.Mozda ponovo i prepoznam tu devojcicu u sebi.Nadam se da hocu.