Sve devojke imaju svoje devojacke bisere koji nisu sa dna nekog okeana, vec su sa dna mentalnog sklopa izbunareni. Ni ja nisam bila izuzetak. Imala sam svoje bisere koji su se nanizali u prelepu ogrlicu. Do pupka. Oduvek sam volela modu sezdesetih godina kad su picili tvist i pili sampanjac u potocima. E sada, s obzirom da smo odavno naucili da se na greskama uci i da posle svakog sranja izadjemo pametniji iz skole zivota ( koja i jeste sranje kao i svaka druga skola sa pretrpanim gradivom od kojeg pola nece nikada biti upotrebljivo).
Situacija je sledeca:

Sve devojke tragaju za romantikom. Sve zene celog zivota tragaju za romantikom. Cak i onda kada shvate da romantika ne postoji, one i dalje tragaju za romantikom i vestacki je odrzavaju postojecom i vrlo primarnom u odnosu sa " drugom polovinom". Kako cete prepoznati zenu koja vestacki odrzava romantiku? I dalje misli da su svece i crno vino sa bilo kojim muskarcem, romaticni. I dalje pominju makar dva puta, drugarici, da im je " taj i taj" pridrzao vrata da izadju ili pripalio cigaretu. Tek tamo u nekom dobu shvate svu pateticnost romantike.

Muskarci su stvoreni da nas obmanjuju nasim uverenjima i ispunjavaju nase nebulozne zelje koje se svode na tako banalne sitnice kojim nas kupe jeftinije od dnevnih novina. Sve slatke reci, svi parfemi i sva skakanja  do vrata i pridrzavanje istih ikaputa su svrsishodni samo jednoj stvari - postizanju cilja. Sex je jedino sto ih zanima. Oh ne, nisam feministkinja niti podrzavam iste. Nemojte zakljucivati prerano. Ako je vama muskarcima lakse da znate, i mi zene radimo mnoge stvari samo da bi vas odvukle u krevet. Nismo mi niti bolje niti gore od vas - isti smo.

Elem...
Skroz skrenuh sa teme.
Svrha celog ovog piskaranja je demantovanje one stare dobre " m e r a k  n e m a  c e n u ".
U mojim devojackim danima, imala sam fazu kada mi je bilo sta cudno i uvrnuto, bilo zanimljivo. Nekako bas u tom periodu naisao je taj Jedan koji je bio uvrnutiji od  moje definicije uvrnutosti. Bio je stariji od mene ( desetak godina - oduvek sam volela starije) i ziveo je sam. rano je ostao bez roditelja a sestra mu je zivela u inostranstvu. Upoznali smo se na jednoj uvrnutoj piyamas parti i zavrsili kod njega u krevetu iste noci. Sa sve pidzamama na sebi i litrama vina u sebi. No sex what so ever. Probudili smo se krmeljivi i podbuli, totalno izgubljeni u vremenu i prostoru, sa par crnih rupa u glavi i dahom koji je obarao s nogu. Bukvalno.

Skapirali smo da se nista nije desilo, jer cega se ne secas naravno da se nije desilo. Mada, cinjenica je bila da bi se moralo primetiti da se nesto desilo s obzirom da je moja pidzama ustvari bila kaubojski kombinezon u koji sam uskakala kao u dzak. Nema sanse da je to ostalo na meni da je bilo sexa. bese nam pomalo i drago sto se nista nije desilo, pa resismo da zalijemo to kafom.. Tako je pocelo nase druzenje.

Zivkao me je po celi dan govoreci mi da obozava moj glas. Meni moj glas nije nista posebno. Osim kad ga podesim da bude barsunasto mekan i zavodnicki. A namestala sam ga s njim, priznajem. Nocu smo visili na telefonu satima pre nego bi zaspali.
A onda je on otisao kod sestre u inostranstvo obecavsi mi da ce se javljati. I javljao se. Svaki drugi dan po deset sekundi. S obzirom da nije bilo sexisticke veze izmedju nas, jos uvek se nisam ohladila za njega i uzivala sam u tim kratkim pozivima samo da mi stavi do znanja da misli na mene. To je meni bilo romanticno.
Jedne noci pozvao me je u ponoc i zamolio da ja pozovem njega za pola sata. Prosipao mi je neko suludo objasnjenje ne znajuci da nikakav problem nije bio da ja njega pozovem. Pozvala sam ga i pricali smo 5, 10, 15 ....60 minuta, a onda je on onako, nekim meni tada cudno romanticnim glasom, kazao da bi voleo da spavamo zajedno tako, sa slusalicama otvorenim, nekako kosmicki povezani ( Boze, na sta mi zene padamo, jebo nas horoskop i polozaji planeta!). Probudila sam se u neko doba svanuca sa nazuljanim uvetom i vrlo definisanim hrkanjem sa druge strane. Spustila sam polako slusalicu i nastavila da spavam.
Pocetkom sledeceg meseca, kada je stigao telefonski racun, shvatila sam da merak itekako, ima cenu. Cak i da nisam shvatila, mama bi mi pojasnila slikovito to. I vrlo bucno. Mislim da je cela nasa zgrada ( tadasnja) shvatila da merak IMA cenu. I da je cena visoka. Nula je litnula iz upotrebe. A i taj moj " potencijalni" cudak zajedno sa njom. Mislim da se nikada nije ni vratio iz inostranstva. 
A bas je bilo romanticno to nase nocno cakulanje sa sve "I scare my self, just thinking about you" u pozadini...