Једном
када запазиш
искричавост звездица
у мојим сањивим очима,
знаћеш чега су оне
светионик.
Дубоки удах погледом те омирисао,
забележио смиљем љубавних пољубаца..
Сада тињаш
као драгоцена луч живота
који се не да,
и који те не да,
да до судњег часа трајеш..
Да ми снагом,топлином,
и светлошћу својом
чараш трагове пепелишта
у којима (омадјијана )
сањам.
И запалиш ово мало душе.
Да се огрејемо.
Да осветлимо путеве за које нисмо рођени,
али смо их достојни
ширином небеског свода
и сваким груменом земље..
плодом
с пажњом гајене
љубави.
Упамтило те моје тело.
Жедно полетело ка небу,
пре кише..
Слатка предаја у пљуску среће.
Натапањем.
Белег тебе
утиснут у превој ужарене коже,
под мишком,
на длану..
У слободи ума.
Чувам те као обојени стакленац у коме се огледам.