Под небом плавим жедно..
Шестарим распетог перја
светлуцавих боја
...
мирисима од лековитог биља
на коме ме
контра ветру
бестежинским летом
с нежношћу
дозиваш
у таласе на ободима вирова
...
Дубоко се натапам
пенушавим слаповима
од расцвалих искрица
понорнице
озеленелих брзака
у гротлу
у коме се све моје смирује
и стапа
...
У оку
замагљеном снима
клизи
кап ка усни
истуреној за пољубац
...
Komentari:
osećam povetarac između reči , ne ni slab ni jak , dovoljan da savije granu rodne trešnje , ali opet ne da je polomi
ti bre imaš više blogova nego ja kose na glavi. :-))))
jutrić :-)))
jutrić :-)))
Poslao
čč
u
18:39
,
11/7/2007
| Link | |
jezgro.. taman 
Poslao
drvo
u
18:41
,
11/7/2007
| Link | |
čč ne bih znala kasti koliko ti imaš kose na glavi,
ali ja blogova koliko me volja
ali ja blogova koliko me volja
Poslao
drvo
u
18:43
,
11/7/2007
| Link | |
a kada se grane lagano saviju , listovi pomiluju lice , usnama slatkim zagrizi plod osećajući slst života u njemu
poljubac...vlazan....
Poslao
yin
u
19:51
,
11/7/2007
| Link | |
Uf, ovo je bilo žestoko....
и пљуни коштицу под себе, заливена клија..
Poslao
Anoniman
u
11:24
,
12/7/2007
| Link | |