Evo teme na koju uporno izbegavam da pisem, a i da pricam .. . Stalno mislim stvari ce se resiti, ali nije tako. Radi se o mojoj bivsoj najboljoj drugarici, i o tome kako smo se nas dve posvadjale. Zapravo ja to ne bih mogla uopste da nazovem svadjom. Vec se desilo da se ona iz bezveze i glupog razloga naljutila na mene. Tada je jos krenula i da me vredja, da govori i radi ruzne stvari, samo kako bi me povredila.  I uspela je u tome. . . Mada sam joj se ja IPAK izvinila, i pokusala da popravim stvari.. . No, nista. . .

Ja sam ovog puta bila malo jaca nego ranije, razmislila sam o svemu sto se desilo i shvatila da tu uopste nema moje krivice . . . I shvatila da je glupo bilo sto sam joj se i ovog puta ja izvinila, prihvatila krivicu i trudila se da se to popravi. Svaki put je bilo tako . . . Sada mislim da njoj uopste nikada nije  ni bilo vazno ono sto mi imamo, i da je bila samnom samo iz neke obaveze. Ako me shvatate?

Nas dve smo bile nerazdvojne, super se slagale, delile ista misljenja, trenirale isti sport, licile, skoro kao sestre . . . A sada od toga vise niceg nema. Sta mogu? Da idem da molim nekog da mi oprosti za gresku koja nije moja, ili da mi jesnostavno objasni u cemu je problem? Mislim da to vise ne vredi . . . Ja sam sada jako srecna, i volela bih da to mogu sa njom da podelim. Ali znam da to ne moze tako, jer su sada stvari drugacije . ..  ipak posle svega, priznacu vam da mi je zao. Zao mi je sto se vise ne druzimo, ali nije moje bilo da odlucim o tome. . .

Ici