Danas mi je dan bash bio smor. . .Naime, u skoli sam dobila jos 2 ocene... i  bas i  nisam srecna zbog njih. Al sta se moze, popravicu!

Danas sam dobila 3 iz sastava iz srpskog. A bila sam tako uverena da sam ga super napisala.

Ja od kada znam za sebe lepo pisem. I nikada , ali apsolutno nikada, mi se nije desilo da dobijem ocenu manju od 4 iz srpskog. Sada se osecam nekako bezveze. Kao da sam osramocena. Sramota me je same sebe zbog toga. . . Znate kada imate osecaj da vas neko podcenjuje!? Eto tako je meni sada, neko podcenjuje moj rad i trud, i kako da se ne nerviram? 

Sada se secam jedne bajke i par pesama koje sam osmislila kada sam bila 4-5 razred, i naravno napisala. Svima u mojoj porodici se dopala, mada je nikada nisam objavila, iako me je tata dugo nagovarao na to. Sada moja mladja sestra redovno cuva moje stare sveske iz srpskog kako bi mogla da prepise moje *famozne* sastave, iz kojih redovno dobije 5! Eh, te sitnice me cine srecnom. Mada nikome ne pominjem to,(evo samo za vas :)) jer je to nesto bas poput dnevnika... Iskazujes svoja osecanja na najlepsi moguci nacin, a za njih ne mora svako da zna...

Nego, nadam se da vas nisam smorila i da cu dobiti po koji kommic od vas!?!

Ljubim vas sve naaaajvise!

PEACE PEOPLE!

         Ici