Danas je vreme odvratno. Obično spavam duže kada je ovakvo, ali danas ne. Ne znam zašto...

 Već duže vreme sam u suštini nesrećna. Kada kažem *u suštini*, ne mislim na *onu suštinu* na koju svi pomislimo čim kažemo tu reč. Već na dubinu. Duboko u meni nije sve u redu. Iako se skoro svaki dan i viđam sa mojim drugaricama, zajedno se smejemo, zezamo, slušamo muziku i sve izgleda kao da je ok, u stvari nije. Čudi me da to ni jedna od njih nije primetila. Nije kao da sam to očekivala ili se nadala da će primetiti, ali mislila sam da me dovoljno poznaju. Za razliku od moje mame. Non stop me propituje da li sam u svađi sa nekim i šta nije u redu. Ja odbijam da joj odgovorim na to, zato što stvarno ovo ne zelim da pdelim ni sa kim. Pa čak ni sa mojom mamom, koja mi je ujedno i najbolji prijatelj kojeg je čovek mogao imati. Ali se potajno nadam da će se moji problemi uskoro rešiti. Za njih vam neću reći, kao što nisam nikom,(a ni ne planiram), zato što mi je jako teško da pričam o tome.

Ljubim vas puno, puno!

Ici