Lord
objavio:
tehničar
kategorija:
Moj pokojni komšija Milan.
Zvani Lord.
Radio je čovek u stranoj državi i penziju je dobio.
Zato ga narod prozvao Lord.
U penziji ništa nije morao da radi.
Tukao je ženu, ali i ona je bila guja svoje vrste.
Još ko dete, sam znao koje nju tog dana mlatio.
Lordov rad se poznavao, samo po licu.
Ako je umlatio švaler, bilo je tu i šepanja i hvatanja za leđa.
Kad' mi je još k'o detetu lepo kazo - E zajeban si ti igrač.
Skočio mi rejting na opštinskom nivou.
A to je bilo kad sam mu upalio ambar, jer nas nešto cinkario matorima.
Baš nam lepo krenulo to sa lovom na zadružne fazane koje smo opijali rakijom.
Koju sam krao od dedike. Večito pijanog čovečuljka, koji je posle crko od ' ladnoće.
Neke tamo davne zime.
Skoro pred njegovu nasilnu smrt, kada sam malo zaboravio na naše davno neprijateljstvo.
Upitah ga -Jel' čika Milane a što ste svoju Jeku samo po licu mlatili ?
A on će 'nako sav crven oko nosa i pripit, ali skroz ozbiljan
- Eeee treba žena po kući da radi, pa gde ću još noge i ruke da joj lomim.
- Jel' treba još i da je služim.
Ostavi nam čovek u amanet jednu ne tako lepu, ali ipak korisnu mudrost.
Od tog nekog vremena primetilo se da u našem selu sve manje snajki koje su se okliznule na led i pločice u kupatilu.
Nego počele da nose tamne naočare i po noći.
Zvani Lord.
Radio je čovek u stranoj državi i penziju je dobio.
Zato ga narod prozvao Lord.
U penziji ništa nije morao da radi.
Tukao je ženu, ali i ona je bila guja svoje vrste.
Još ko dete, sam znao koje nju tog dana mlatio.
Lordov rad se poznavao, samo po licu.
Ako je umlatio švaler, bilo je tu i šepanja i hvatanja za leđa.
Kad' mi je još k'o detetu lepo kazo - E zajeban si ti igrač.
Skočio mi rejting na opštinskom nivou.
A to je bilo kad sam mu upalio ambar, jer nas nešto cinkario matorima.
Baš nam lepo krenulo to sa lovom na zadružne fazane koje smo opijali rakijom.
Koju sam krao od dedike. Večito pijanog čovečuljka, koji je posle crko od ' ladnoće.
Neke tamo davne zime.
Skoro pred njegovu nasilnu smrt, kada sam malo zaboravio na naše davno neprijateljstvo.
Upitah ga -Jel' čika Milane a što ste svoju Jeku samo po licu mlatili ?
A on će 'nako sav crven oko nosa i pripit, ali skroz ozbiljan
- Eeee treba žena po kući da radi, pa gde ću još noge i ruke da joj lomim.
- Jel' treba još i da je služim.
Ostavi nam čovek u amanet jednu ne tako lepu, ali ipak korisnu mudrost.
Od tog nekog vremena primetilo se da u našem selu sve manje snajki koje su se okliznule na led i pločice u kupatilu.
Nego počele da nose tamne naočare i po noći.